Ambasador Piter Trasvel o vezama Australije i Srbije, značaju Galipolja, dobrovoljcima iz dva svetska rata…

Australija i Srbija imaju dugu tradiciju prijateljstva i dobre bilateralne odnose, ali uvek ima prostora za proširenje trgovine, obrazovanja, naučne saradnje i partnerstava u oblasti obnovljive energije.

To je u intervjuu za Telegraf.rs rekao Piter Trasvel (Peter Truswell), ambasador Australije u Srbiji.

Preporučujemo

• U subotu 25. aprila obeležava se Dan sećanja na ANZAK (ANZAC Day). Koliko je važan ovaj dan u Australiji i kako se on obeležava?

- Dan ANZAK-a je jedan od najvažnijih nacionalnih dana sećanja u Australiji. Njime se odaje počast Australijancima i Novozelanđanima koji su služili i poginuli u ratu, a posebno onima koji su izgubili živote na Galipolju, blizu Čanakalea u Turskoj, 1915. godine. Ove subote obeležavamo 111. godišnjicu iskrcavanja na Galipolje. U Australiji se ovaj dan obeležava službama u svitanje, marševima veterana i porodica, ceremonijama polaganja venaca, minutima ćutanja i okupljanjima zajednica širom Australije i Novog Zelanda.

- Nisam siguran koliko je srpska javnost upoznata sa akronimom ANZAK. On označava Australijski i novozelandski armijski korpus (Australian and New Zealand Army Corps). Kada je Britanija objavila rat u avgustu 1914. godine, Australija i Novi Zeland su se, kao dominioni Britanske imperije, pridružili sukobu. Australijski i novozelandski vojnici 25. aprila 1915. iskrcali su se u uvalu ANZAK na poluostrvu Galipolje. To je bio deo kampanje za zauzimanje poluostrva Galipolje kako bi se ovladalo moreuzom Dardaneli i otvorilo Crno more za savezničke brodove.

Australijske i novozelandske trupe na Galipolju 1915. godine... Foto: akg-images / akg-images / Profimedia

- Ambasada Australije u Beogradu svake godine organizuje komemoraciju na Dan ANZAK-a na Groblju Komonvelta u Beogradu, kako bi odala počast palim borcima. U 2023. godini pridružili su nam se i neki od potomaka Australijanaca koji su služili u Srbiji tokom Prvog svetskog rata. Bila nam je čast što su Keti Henkok, Ričard Kuk i kapetan (u penziji) Bojan Pajić bili sa nama i učestvovali u ceremoniji Dana ANZAK-a u Beogradu te godine.

• Ovaj dan je prvobitno ustanovljen u znak sećanja na operaciju na Galipolju, jednu od najkrvavijih bitaka Prvog svetskog rata. Koliko se o ovoj bici zna danas i kako se ona doživljava u savremenoj Australiji?

- Dan 25. april označava dan kad su se trupe ANZAK-a iskrcale na poluostrvo Galipolje. Galipolje ostaje duboko urezano u istorijsko sećanje Australije. O tome se uči u školama i o tome se redovno raspravlja u medijima i na javnim ceremonijama. Iako je to bio vojni neuspeh uz teške gubitke, mnogi Australijanci ga vide kao odlučujući trenutak u nastajanju nacionalnog identiteta, koji simbolizuje hrabrost, izdržljivost i žrtvu. Galipolje je bilo prva velika vojna kampanja za vojnike iz Australije i Novog Zelanda.

- Više od 11.000 australijskih i novozelandskih vojnika poginulo je u kampanji na Galipolju, uz mnogo više turskih vojnika. Britanci i drugi saveznici takođe su pretrpeli strašne gubitke. Uprkos tome što vojni ciljevi kampanje nisu ostvareni, delovanje australijskih i novozelandskih snaga ostavilo je snažno nasleđe. Ono što je postalo poznato kao „legenda ANZAK-a“ i važan je deo identiteta obe nacije.

Foto: Nikola Tomić

• Mnogi australijski vojnici, lekari, medicinske sestre i dobrovoljci – Edmund Hering, Majls Frenklin i Oliva Mej Kelso King, da pomenemo samo neke – pomogli su srpskoj vojsci i srpskom narodu tokom Prvog svetskog rata. Da li Srbi i Australijanci znaju dovoljno o njima ili moramo učiniti više da bismo sačuvali sećanje na njih?

- Doprinos ovih pojedinaca je sada šire poznat, ali još nedovoljno priznat u javnosti obe zemlje. Veoma pozitivan pomak dogodio se u novembru 2024. godine, kada je Pošta Srbije izdala prigodne poštanske marke u čast šest australijskih medicinskih radnika koji su služili sa srpskom vojskom tokom Prvog svetskog rata. Na ovim markama se nalaze portreti tih dobrovoljaca.

- U australijskim istorijskim zapisima o Velikom ratu ranije nije bilo reči o Australijancima koji su služili u Srbiji ili sa Srbima. Znanje o Srbiji u zemljama engleskog govornog područja, kao što je Australija, relativno je oskudno. Razlozi za to delom leže u fokusu mnogih istoričara na Zapadni front ili kampanju na Galipolju. Međutim, australijsko-srpski istoričar Bojan Pajić napisao je tri knjige i producirao dokumentarni film kako bi proširio znanje o doprinosima onih vojnika, lekara, medicinskih sestara i dobrovoljaca koji su došli da pomognu Srbiji tokom Prvog svetskog rata, kao i o istorijskim vezama naše dve nacije.

- Tokom svojih poseta Srbiji, Pajić i potomci poginulih Australijanaca obišli su mesta i bojišta gde su Australijanci i Novozelanđani služili uz srpsku vojsku u Prvom svetskom ratu. Jedno takvo mesto je spomen-obeležje koje su srpske vlasti podigle u Mladenovcu tokom Prvog svetskog rata. Spomenik je posvećen Bolnicama škotskih žena za službu u inostranstvu. Tetka jednog od posetilaca, dr Meri de Garis, služila je kao glavni medicinski oficir poljske bolnice koja je pružala podršku srpskoj vojsci.

- Ambasada je podržala napore Bojana Pajića prevodom njegove publikacije „Australijanci sa Srbima u Prvom svetskom ratu“ na srpski jezik, a kasnije i pomoć u promociji dokumentarnog filma „Daleko je Kajmakčalan“. Zahvalni smo RTS-u koji je prikazao ovaj veoma važan dokumentarac 11. novembra 2025. Pajićev doprinos promovisanju boljeg razumevanja uloge Australijanaca koji su pomagali Srbiji u Prvom svetskom ratu je izuzetan.

Foto: Nikola Tomić

• Neki Australijanci bili su u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata, a neki od njih su sahranjeni na Groblju Komonvelta u Beogradu. Koliko se o njima danas zna u Srbiji i u Australiji?

- Groblje Komonvelta u Beogradu nastalo je kako bi se tu sahranili posmrtni ostaci poginulih iz Britanije i zemalja Komonvelta, koji su preneti sa više od šezdeset malih grobalja i izolovanih mesta širom bivše Jugoslavije. Australijski ratni memorijal čuva podatke o onima koji su tamo sahranjeni.

- Na ovoj tihoj lokaciji sahranjeno je 28 australijskih i 15 novozelandskih vojnika. Od 28 Australijanaca, 27 je identifikovano, dok je jedan nepoznati vazduhoplovac. Od 27 identifikovanih Australijanaca, za devetoro je zabeleženo da su im najbliži srodnici iz Novog Južnog Velsa, po petoro iz Viktorije i Kvinslenda, četvoro iz Zapadne Australije, jedan iz Južne Australije, a dvoje iz Engleske. Devet sahranjenih Australijanaca su vojnici, dok su ostali vazduhoplovci.

Foto: Mateja Beljan

- Među sahranjenima na ratnom groblju su i odbegli ratni zarobljenici – mnogi australijski vojnici zarobljeni su tokom kampanja u Grčkoj i na Kritu 1914. godine. Potom su držani u zarobljeničkim logorima u Italiji i Nemačkoj. Nakon kapitulacije Italije 1943. godine, ili bekstva tokom transporta kroz Balkan, neki Australijanci su uspeli da pobegnu. Određeni broj ovih begunaca pridružio se jugoslovenskim partizanima ili rojalističkim snagama kako bi nastavili borbu. Oni koji su poginuli u borbi ili umrli od bolesti/povreda dok su bili sa ovim lokalnim snagama, na kraju su ponovo sahranjeni na beogradskom groblju. Mnogi su bili pripadnici Kraljevskog australijskog ratnog vazduhoplovstva (RAAF) i leteli su u misijama snabdevanja i bombardovanja nad Jugoslavijom iz baza u Italiji.

- U Srbiji se svest o važnosti groblja održava uglavnom putem godišnjih komemoracija Dana ANZAK-a koje organizuje Ambasada Australije. U Australiji istraživačke grupe i pojedinci aktivno identifikuju potomke i pričaju pojedinačne priče. U Srbiji i Australiji, oni se pamte uglavnom u krugovima vojne istorije, arhivima i institucijama za sećanje na Komonvelt. Naše komemoracije povodom Dana ANZAK-a na groblju Komonvelta u Beogradu su važan doprinos jačanju sećanja na Australijance i Novozelanđane koji su tamo sahranjeni.

Foto: Nikola Tomić

• COP31 će biti održan u Antaliji, u Turskoj, kasnije ove godine, ali će Australija preuzeti ulogu predsednika pregovora na ovom samitu. Koliko je značajan ovaj samit o klimi usred klimatske krize sa kojom se svet suočava?

- Australija će služiti kao predsednik pregovora na COP31. To znači da će Australija odrediti agendu pregovora na samitu, sarađivati sa međunarodnom zajednicom i raditi sa pacifičkim nacijama na unapređenju prioriteta Pacifika. COP31 će biti izuzetno značajan jer dolazi u trenutku kada su smanjenje emisija, finansiranje borbe protiv klimatskih promena i prilagođavanje sve hitniji. Predsedavanje Australije postaviće je u lidersku ulogu, oblikujući pregovore i pomažući u postizanju konsenzusa u kritičnom trenutku za globalnu klimatsku politiku.

- Vlada Australije sprovodi širok spektar politika i programa za borbu protiv klimatskih promena. Oni će podstaći rast australijske ekonomije uz istovremeno smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte u različitim sektorima i pomoći nam da se prilagodimo klimatskim uticajima. Radimo na pravednoj, uređenoj i efikasnoj tranziciji ka neto nultoj emisiji do 2050. godine.  Naš cilj smanjenja emisija do 2035. godine, podržan stručnim savetima Uprave za klimatske promene, držaće nas na putu ka neto nuli. Plan za „Net Zero“ i šest sektorskih planova definišu kako delujemo da bismo postigli ove ciljeve i doneli koristi građanima Australije.

- Globalna transformacija ka ekonomiji sa neto nultom emisijom značajan je izvor ekonomskih prilika za Australiju, njene regione, industrije i radnike. Australija ima obilje solarnih resursa i resursa vetra, kao i stručnost potrebnu za stvaranje novih "net zero" industrija.

Foto: Nikola Tomić

• Kako Australija vidi svoju ulogu u savremenim globalnim izazovima, kao što su klimatske promene ili globalna bezbednost?

- Australija je sila srednje veličine sa regionalnim i globalnim odgovornostima. Želeli bismo da naš region ostane miran, stabilan i prosperitetan – gde svaka zemlja poštuje suverenitet druge. Klimatske promene svakako predstavljaju ozbiljne izazove i pretnje za Australiju. Toplotni talasi, pojava šumskih požara, suše i poplave, kao i nivo mora su u porastu. Ovi događaji predstavljaju značajne izazove za zemlju koja već ima toplu i suvu klimu, značajne rizike od poplava i požara, i mnoga velika naselja locirana blizu obale.

• Kako biste ocenili trenutne odnose između Australije i Srbije i gde vidite najviše prostora za unapređenje?

- Imamo dobre bilateralne odnose i dugu tradiciju prijateljstva. Uvek ima prostora za proširenje trgovine, obrazovnih veza, naučne saradnje i partnerstava u oblasti obnovljive energije. Ambasada Australije u Beogradu koristi svoje resurse javne diplomatije da izgradi bolje znanje o našim dvema zemljama, uključujući kulturu i doprinos Prvih naroda (Aboridžina).

- Nedavno je Ambasada organizovala veoma posećenu izložbu aboridžinskog nasleđa u RTS Klubu u Beogradu. Na njoj su prikazani radovi umetnica iz Ženskog centra Babbarra iz severne Australije, čiji ručno rađeni tekstili pričaju priču o njihovom kulturnom nasleđu. U još jednom nedavnom primeru kulturne saradnje između naših zemalja, bilo nam je zadovoljstvo što smo mogli da pomognemo nastup čuvene Beogradske filharmonije kojom je dirigovao istaknuti australijski dirigent Aleksandar Briger.

Foto: Nikola Tomić

• Koliko je srpska dijaspora u Australiji značajna za odnose dve zemlje?

- Australija je dom ljudima sa više od 300 različitih porekla i dom najstarije neprekinute kulture na planeti, što nam daje zajednički jezik sa mnogim narodima sveta. Otprilike svaki treći Australijanac rođen je u inostranstvu. Na osnovu popisa stanovništva u Australiji iz 2021. godine, skoro 95.000 ljudi u Australiji se izjašnjava da ima srpsko poreklo, dok više od 57.000 ljudi govori srpski jezik. Srpska zajednica deluje kao vitalan i visoko cenjen most između dve zemlje kroz poslovanje, kulturu, sport, obrazovanje i porodične mreže.

(Telegraf.rs)