Rusiju očekuje proleće nezadovoljstva: Putin reaguje na jedini način koji zna - represija i cenzura

Četiri pune godine nakon invazije na Ukrajinu, Rusija se suočava s prolećem nezadovoljstva. Učestali prekidi internetskih usluga u ruskim gradovima sve više pogađaju svakodnevni život građana, a javni otpor protiv predsednika Vladimira Putina postaje sve vidljiviji.

Rusija je dosad uspešno odolevala ekonomskim poteškoćama izazvanim ratom, dok njene bezbednosne službe drže proteste pod kontrolom, a sukob na Bliskom istoku dao je neočekivan podsticaj ruskim ratnim naporima kroz više cene nafte, navodi se u analizi CNN koju prenosimo:

Preporučujemo

Represija u kulturi i medijima

Uprkos tome, izgleda da represivni državni aparat sada pojačava delovanje. Poslednjih nedelja, institucije za sprovođenje zakona pokrenule su novi alas hapšenja i racija protiv istaknutih pojedinaca. Uporedo s tim, ruska vlada oživljava duhove sovjetske prošlosti.

Najnoviji primer dogodio se kada su službenici ruskog Istražnog odbora izvršili raciju u kancelarijama jednog od najvećih ruskih izdavača, "Eksma", i priveli zaposlene. Racija je usledila nakon godinu dana duge istrage o onome što vlasti nazivaju slučaj "LGBTQ propagande". "Eksmo" je vlasnik izdavačke kuće "Popcorn Books", koja je objavljivala beletristiku za mlade.

Jedan od naslova privukao je posebnu pažnju: "Leto u pionirskoj kravati", bestseler iz 2021. koji prikazuje priču o ljubavnoj vezi dvojice mladića u sovjetskom letnom kampu. Vlasti su prošle godine privele nekoliko osoba povezanih s tom izdavačkom kućom, a "Popcorn Books" je u januaru prestao s radom.

Putinova Rusija dugo je neprijateljski nastrojena prema onome što smatra opasnim zapadnim idejama, a čelnik Kremlja postavlja se kao branilac tradicionalnih vrednosti.

Ruski Vrhovni sud je 2023. proglasio ono što vlasti nazivaju "međunarodnim LGBTQ pokretom" ekstremističkom organizacijom, čime se nameću potencijalno teške krivične kazne za LGBTQ aktivizam ili, kao u slučaju "Eksma", za sam čin objavljivanja.

Pristup vestima otežan

Ruska državna novinska agencija TASS objavila je da su najviši menadžeri "Eksma" pušteni uz garancije nakon ispitivanja. Međutim, izdavačka industrija nije jedino područje gde se prostor za slobodno izražavanje u Rusiji smanjuje. Ranije ovog meseca, policija je izvršila raciju u redakciji Novaje Gazete, nezavisnog medija čiji je suosnivač 2021. dobio Nobelovu nagradu za mir.

Državna agencija RIA Novosti, pozivajući se na Ministarstvo unutrašnjih poslova, objavila je da je novinar Oleg Roldugin priveden na ispitivanje u vezi s krivičnim predmetom zbog navodnog nezakonitog rukovanja ličnim podacima. Roldugin je pre saslušanja negirao krivicu.

Zastrašujući učinak ovog slučaja je jasan. Novaja Gazeta bila je prisiljena da obustvi štampano izdanje nakon invazije na Ukrajinu 2022., ali nastavlja da radi onlajn. Ova racija gura ostatke ruskih slobodnih medija još dalje na margine.

Pristup nezavisnim vestima u Rusiji već je otežan. Vlada je zabranila popularne društvene mreže poput Facebooka i Instagrama i pokušava da nametne aplikaciju za razmenu poruka pod državnom kontrolom, nazvanu MAX, kao zadati portal za digitalne usluge.

Racija u Novajoj Gazeti dogodila se istog dana kada je Vrhovni sud proglasio Memorial, poznatu organizaciju za ljudska prava, "ekstremističkom". U izjavi, visoki povjerenik UN za ljudska prava Volker Turk rekao je da je ta odluka "delotvorno kriminalizovala ključan rad u području ljudskih prava" u Rusiji.

Oživljavanje sovjetskih simbola

Dok traje napad na medije, vlasti oživljavaju i stare simbole političke represije. Pre nekoliko dana, Akademija ruske Federalne službe bezbednosti (FSB), gde se Putin školovao za agenta KGB, preimenovana je u čast Feliksa Dzeržinskog, zloglasnog osnivača sovjetske tajne policije.

Rušenje kipa Dzeržinskog ispred sjedišta KGB 1991. bio je jedan od simboličnih činova koji su označili kraj Sovjetskog Saveza. Ali, čini se da su današnje ruske vlasti odlučne da prigrle mračnu, totalitarnu prošlost zemlje.

Ambasade Poljske, Estonije, Litvanije i Letonije uputile su prtest ruskom Ministarstvu spoljnih poslova nakon što je u sibirskom gradu Tomsku demontiran memorijalni kompleks posvećen žrtvama sovjetske tajne policije.

Ranije ovog meseca, Rusija je izazvala ogorčenje postavljanjem izložbe za koju su neki komentatori rekli da je oskvrnula Katinsko spomen-obeležje, mesto masovnog pogubljenja poljskih ratnih zarobljenika od strane Sovjeta 1940. godine.

Putinova ravnodušnost

Dok ruska vlada oživljava duhove sovjetske prošlosti i čini život običnim Rusima znatno težim, sam Putin pokazuje javnu ravnodušnost. Prekinuo je ćutnju o učestalim prekidima internetskih usluga, koji su početkom marta pogodili i glavni grad.

"Moram spomenuti i ono s čime se ljudi suočavaju u velikim gradovima - to se događa retko, ali se nažalost događa", rekao je Putin i dodao:  "Reč je o određenim problemima s internetom i prekidima u velikim gradovima".

Putin je rekao da su nepopularni prekidi interneta, koji su pogodili e-trgovinu i učinili mnoge aplikacije i elektronske usluge nedostupnim, "povezani s operativnim radom na sprečavanju terorističkih napada".

Izgledalo je kao da sugeriše kako je potreba javnosti za informacijama ograničena.

"Unapred objavljene opširne informacije mogu naštetiti sprovođenju operacije jer, na kraju krajeva, kriminalci sve čuju i vide. I naravno, ako te informacije dođu do njih, prilagodiće svoje delovanje i svoje planove".

Drugim rečima, poruka je da život u ratno vreme znači podnošenje određenih neugodnosti. Širenje i produbljivanje represije ruskih sigurnosnih službi nad građanskim životom ne pokazuje znakove popuštanja.

(Telegraf.rs)