Opasna eskalacija političkog nasilja u SAD: "Poslednja linija odbrane" je sada izdržala, a šta sledeći put?

U Beloj kući, nakon pucnjave u subotu uveče, predsednik SAD Donald Tramp pokušao je da smanji razliku između katastrofe i kontrole, rekavši da osumnjičeni nije bio "ni blizu" probijanja vrata balske sale nakon što su ga agenti odveli sa večere dopisnika Bele kuće.

To je bilo tačno, koliko sada pokazuju javni zapisi, i to je takođe najmanje utešna činjenica u priči.

Preporučujemo

Predsednik je nepovređen, potpredsednik Džej Di Vens je sklonjen, policajac je preživeo zahvaljujući panciru, a čovek koga su policajci identifikovali kao Kola Tomasa Alena je priveden nakon što je navodno jurišao ka balskoj sali u hotelu Vašington Hilton naoružan "do zuba".

Ali ključno pitanje nije da li je poslednja linija odbrane funkcionisala, već ovo: Zašto američkoj politici sve više treba toliko poslednjih linija?

Bezbednosni propust u sivoj zoni

Policija veruje da je osumnjičeni delovao sam i zvaničnici nisu javno identifikovali motiv. Očekuje se da će se danas pojaviti na sudu po optužbama u vezi sa vatrenim oružjem, uključujući napad na policajca smrtonosnim oružjem, mada će one verovatno biti proširene kako se bude otkrivalo više o tome šta se dogodilo i zašto.

Nekoliko novinara Newsweek-a prisustvovalo je događaju kada se incident dogodio i opisali su "veoma glasnu" buku kada je pucnjava počela.

Video sa sigurnosnih kamera, koji je podelio i sam američki predsednik Donald Tramp, prikazuje osumnjičenog kako probija barikade dok agenti Tajne službe trče prema njemu. Jedan hitac pogodio je agenta, koji je imao pancir. Srećom, nije teže povređen.

Tajna služba je ispunila svoju misiju, da zaštiti predsednika, potpredsednika, njihove porodice, bivše predsednike, strane lidere u poseti i događaje od nacionalnog značaja.

Njena uloga u obezbeđivanju događaja može uključivati planiranje nacionalnih specijalnih bezbednosnih događaja, a Večera dopisnika iz Bele kuće je dugo korišćena od strane Tajne službe za obuku jer agencija decenijama proučava mesto održavanja.

Bezbednost na događaju bila je ograničena na provere prilikom ulaska u balsku dvoranu gde se večera održala, rekli su novinari Newsweeka.

Sve ovo čini da se očigledan odgovor na pucnjavu - dodatno pooštravanje bezbednosti - čini previše jednostavnim.

Više detektora metala, više agenata i strože kontrole u hotelima možda jesu neophodni, ali nisu dovoljni ako se opasnost nalazi u prostoru pre kontrolnog punkta, na spisku gostiju pre samog događaja i u onome što se dešava na internetu mnogo pre kupovine avionske karte.

Kliše nakon napada je da bezbednost mora da "ojača metu". Ovaj incident - najnoviji čin političkog nasilja u dugom nizu - ukazuje na to da meta više nije samo predsednik na bini.

To je porozni građanski ritual oko njega.

Političko nasilje je sada "svuda oko nas"

Predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson, koji je bio na večeri, zahvalio je hitnim službama "koje su reagovale tako brzo", dok je lider demokrata u Predstavničkom domu Hakim Džefris rekao da je "zahvalan na brzoj reakciji policije" i dodao: "Nasilje i haos u Americi moraju prestati."

Obrazac nasilja se pojačao u eri Donalda Trampa, a sam predsednik bio je njegova direktna meta više puta, ali problem je širi od jedne stranke, jednog predsednika ili jednog događaja.

Policija američkog Kapitola saopštila je da je njen sektor za procenu pretnji istražio 14.938 zabrinjavajućih izjava, ponašanja i komunikacija tokom 2025. godine, u odnosu na 9.474 u 2024, i navela da članovi obe stranke primaju pretnje putem pošte, imejla, telefona i društvenih mreža.

Pregled federalnih podataka koji je uradio Centar za borbu protiv terorizma na Vojnoj akademiji SAD pokazao je da su slučajevi pretnji javnim zvaničnicima u proseku iznosili 38 federalnih optužbi godišnje od 2013. do 2016. i 62 godišnje od 2017. do 2022, pri čemu su ideološki motivisane pretnje rasle tokom posmatranog perioda.

Inicijativa "Bridging Divides" na Univerzitetu Prinston izvestila je da su se pretnje i uznemiravanje lokalnih zvaničnika nastavili da se intenziviraju tokom 2024. i upozorila da takvo neprijateljstvo može obeshrabriti učešće u javnom životu, događajima i kandidovanje na izborima.

Laka pouka je da retorika ima posledice. Teža je da je Amerika izgradila političku kulturu u kojoj izolovani pojedinci mogu gotovo trenutno pretvoriti lične frustracije u javni performans, ili u kojoj mase, podstaknute ideološkom mržnjom, osećaju moralnu obavezu da koriste nasilje kao političko sredstvo.

Ne postaje svaki onaj koji preti napadač, i vlasti ne bi trebalo da tretiraju zaštićeni govor kao prekršaj unapred. Ali svaki napadač deluje u svetu u kojem su pretnje, doksing (objavljivanje nečijih privatnih ili osetljivih ličnih podataka na internetu bez njihove dozvole), fantazije o nasilju kao "pročišćenju" i javna pažnja već u opticaju.

Zato pucnjava na večeri nije prekid normalne politike, već signal iz infrastrukture koja se nalazi ispod nje.

Izazov za FBI

Dublji izazov za FBI od samog rešavanja ovog konkretnog incidenta jeste da li federalne i lokalne vlasti mogu na vreme prepoznati sledeću osobu koja prelazi put od ličnog nezadovoljstva do spremnosti za delovanje.

U svedočenju iz decembra 2025, direktor operacija FBI-ja Majkl Glašin rekao je da je biro uočio posebno zabrinjavajući porast radikalizacije među mladima. Upozorio je da se domaći teroristi često samoradikalizuju na internetu, putem društvenih mreža i enkriptovanih komunikacionih platformi.

U istom svedočenju navedeno je da teroristi i drugi protivnici koriste savremenu tehnologiju, uključujući veštačku inteligenciju, kako bi uticali na ljude, regrutovali pristalice, podsticali napade i širili uputstva za oružje i eksplozive.

Zahtev FBI-ja za budžet za fiskalnu 2026. godinu predviđao je 10,1 milijardu dolara za plate i troškove i naveo da biro ima više od 35.000 direktno finansiranih pozicija u oblastima nacionalne bezbednosti, obaveštajnog rada, krivičnog gonjenja i pravosudnih usluga.

To su veliki brojevi, ali problem je veći od samog broja zaposlenih. Zemlja sa stotinama miliona stanovnika može proizvesti više besnih, nestabilnih ili ideološki opsednutih pojedinaca nego što bilo koja agencija može pojedinačno pratiti. Rešenje ne može biti široka mreža koja bi samu politiku tretirala kao sumnjivu.

Potrebna je preciznija selekcija: verodostojni signali upozorenja, nabavka oružja, opsesija metama, planiranje u blizini cilja, ranije nasilje i upozorenja porodice, škola, poslodavaca ili onlajn zajednica.

To neće biti lako. Ali je ključno za buduće zdravlje američke demokratije, piše Newsweek.

National Threat Assessment Center navodi da je procena pretnji proaktivan pristup koji ima za cilj da spreči ciljano nasilje pre nego što se dogodi, a njihova istraživanja postoje kako bi podržala i zaštitnu misiju i druge javne bezbednosne službe širom zemlje.

Government Accountability Office je u izveštaju iz 2025. godine naveo da su federalne agencije preduzele korake da sprovedu većinu aktivnosti iz Nacionalne strategije za borbu protiv domaćeg terorizma iz 2021. godine, ali je takođe preporučio dodatne mere za jačanje koordinacije i merenje napretka.

Tu se nalazi trezveni put između poricanja i panike. Država ne bi trebalo da stiče neograničena ovlašćenja nad nadzorom samo zato što je jedna večera postala mesto zločina. Ali ni politički lideri ne bi smeli da se prave da izjave osude, ma koliko bile važne, mogu da zamene bolji sistem.

Večera dopisnika Bele kuće je elitni ritual u Vašingtonu, ali njen simbolizam je važan jer okuplja predsedništvo, medije i političku elitu u istoj prostoriji. Najjači odgovor ne bi bio da se demokratski život premesti iza još debljih zidova, što bi bila tiha pobeda antidemokratskog političkog nasilja.

Umesto toga, potrebno je priznati da se bezbednosno okruženje promenilo, izgraditi brže mehanizme za upozorenja, štititi zvaničnike bez kriminalizacije neslaganja i prestati da se svaki "zamalo" slučaj tretira kao dokaz da sistem funkcioniše.

U subotu uveče, sistem je u poslednjem trenutku funkcionisao. Ali ozbiljna država koja brine o svojoj demokratiji ne bi trebalo da se zadovolji time što zavisi od poslednjeg trenutka tako često, zaključuje se u analizi Newsweek-a.

(Telegraf.rs)