Četiri krajnja roka koja mogu da odluče sudbinu Trampa i republikanaca: Ne zna se koji je važniji!

Narednih pet nedelja moglo bi se pokazati presudnim po predsednika SAD Donalda Trampa i republikance na Kapitol hilu. Suočavaju se sa nizom rokova - od kojih su neke sami sebi nametnuli - koji bi mogli da oblikuju sudbinu stranke pred izbore na sredini mandata.

Neki imaju implikacije po nacionalnu bezbednost, dok se drugi tiču unutrašnje politike - ali ono što im je zajedničko jeste to da su, u velikoj meri, van Trampovih ruku, piše Politico.

Evo četiri ključna roka koji predstoje.

30. april: Obnova FISA zakona

Republikanci imaju samo nekoliko zakonodavnih dana da postignu dogovor o produženju člana 702 Zakona o nadzoru stranih obaveštajnih službi (FISA), ključnog špijunskog alata.

Član 702 dozvoljava saveznoj vladi da nadzire komunikaciju stranaca u inostranstvu bez naloga. Međutim, on takođe može da prikupi komunikaciju Amerikanaca, a zagovornici privatnosti tvrde da bi zakon trebalo ažurirati tako da zahteva od obaveštajnih zvaničnika dobijanje naloga pre pregledanja tih podataka.

Tramp je zahtevao čisto produženje zakona o nadzoru uprkos dobro dokumentovanom skepticizmu unutar sopstvene stranke. Konzervativni tvrdolinijaši u Predstavničkom domu, međutim, žele više zaštitnih mera kako bi sprečili nadzor Amerikanaca bez naloga.

U četvrtak, lideri republikanaca u Domu otkrili su tekst novog trogodišnjeg produženja dok predsedavajući Majk Džonson pokušava da prevaziđe otpor ultrakonzervativaca.

Predložena ponovna autorizacija takozvanog člana 702 uključuje minimalni novi nadzor i kazne za zloupotrebe špijunskih ovlašćenja, ali ne ispunjava zahteve za nalozima koje traže tvrdolinijaši Republikanske stranke, uglavnom ponavljajući važeći zakon.

Frakcija koja se protivi produženju još nije dala saglasnost za najnoviji plan. Lideri republikanaca planiraju da nastave razgovore tokom vikenda kako bi u ponedeljak mogli da dalje razmatre mere pred Odborom za pravila Doma, što je sledeći korak pre izlaska na glasanje.

Čak i ako Dom uspe da usvoji ovu verziju produženja člana 702 sledeće nedelje, i dalje nema garancije da će do roka uspeti da prođe proceduralne prepreke u Senatu.

Početak maja: Ministarstvo unutrašnje bezbednosti (DHS) ostaje bez novca

Sekretar za unutrašnju bezbednost Markvejn Malin izjavio je ove nedelje da će njegovo ministarstvo ostati bez novca za isplatu plata zaposlenima u prvoj nedelji maja, dok se zakonodavci utrkuju da okončaju dvomesečnu blokadu rada Ministarstva unutrašnje bezbednosti.

Gostujući u emisiji "Fox and Friends" u utorak ujutru, sekretar je objasnio da novac koji se trenutno koristi za isplatu plata tokom blokade potiče iz sredstava koja je Kongres dodelio DHS-u prošle godine putem Trampovog "Velikog prelepog zakona" (Big Beautiful Bill). Ali DHS ima ogroman teret platnih spiskova, rekao je Malin, i ako ministarstvo ne bude finansirano, taj fond će presušiti početkom sledećeg meseca.

Neverovatno iskreno priznanje o finansijskim poteškoćama DHS-a dolazi u trenutku kada republikanci pokušavaju da proguraju paket koji bi finansirao većinu agencija pod Ministarstvom unutrašnje bezbednosti, dok bi finansiranje Službe za imigraciju i carinu (ICE) i Uprave carina i zaštite granica (CBP), za koje demokrate traže promene, odložili za kasniji paket budžetskog usklađivanja.

Malin je dodao da je gotovo dve trećine radne snage ministarstva i dalje na prinudnom odmoru, pozvavši demokrate da objasne zašto "izlažu domovinu riziku" i zatraživši da oni koji blokiraju dogovor "snose odgovornost".

Kraj maja: Iranska nafta

Američka blokada Ormuskog moreuza postavila je svojevrsni rok Irancima, koji će morati da "zatvore" svoje naftne bušotine za otprilike mesec dana ako ne budu u mogućnosti da izvoze sirovu naftu. Jednom "zatvorena", naftna bušotina se ne može nužno ponovo otvoriti jer rizikuje gubitak pritiska i produktivnosti nakon zatvaranja.

Uprkos svim napadima na energetsku infrastrukturu širom Bliskog istoka sa svih strana, Iranci su uglavnom uspevali da izvoze sopstvenu naftu poslednja dva meseca, uglavnom u Kinu. Trampova administracija je čak dozvolila Irancima da prodaju svoju naftu kako bi ublažila globalne nestašice koje nanose štetu američkim saveznicima širom sveta.

Tokom narednih četiri do pet nedelja, Iranci će biti primorani da preusmeravaju svoju proizvodnju nafte u skladišta dok ne dostignu kapacitet, prema Gregoriju Bruu, višem analitičaru u Eurasia Group, specijalizovanom za geopolitiku nafte i gasa sa fokusom na Iran. Nakon toga, Iranci će morati da zatvore svoje naftne bušotine.

"Blokada bi morala da se agresivno sprovodi i održava bar još mesec dana pre nego što Iran bude morao da počne sa smanjenjem proizvodnje", rekao je on.

1. jun: Zakon o usklađivanju budžeta (Reconciliation bill)

Donald Tramp na svom stolu do 1. juna želi zakon o usklađivanju kojim bi se finansirali ICE, Granična patrola i druge agencije.

Predsedavajući odbora za budžet Senata Lindzi Grejem predstavio je fiskalni plan u utorak, a ceo gornji dom ga je usvojio u četvrtak rano ujutru.

Ali rezolucija mora da prođe i Predstavnički dom, gde neki republikanski poslanici, uključujući predsedavajućeg odbora za budžet Džodija Aringtona, i dalje sanjaju o proširenju opsega budžetske rezolucije kako bi se prokrčio put za stranački zakon koji bi uključio i druge prioritete stranke pre izbora na sredini mandata.

Bilo kakve izmene budžetske rezolucije vratile bi je u Senat, trošeći vreme i primoravajući na nova glasanja o amandmanima - nešto što lider većine u Senatu Džon Tun i drugi republikanci žarko žele da izbegnu. Tun je odlučan da budžetska rezolucija ostane uska, verujući da im to daje najbolju priliku da brzo pošalju zakon Trampu pre roka 1. juna koji je on postavio.

Neki konzervativci u Domu takođe žele da Senat usvoji zakon o finansiranju imigracije pre nego što razmotri dvostranački zakon koji bi ponovo otvorio ostatak DHS-a. To bi moglo da produži potpunu blokadu ove agencije duboko u maj.

(Telegraf.rs)