Lekar-heroj: Spasava pacijente u bolnici na liniji fronta, dok oko njih lete meci i pogađaju ih granate!

Tri godine je dr Džamal Eltaeb donosio neopisivo teške odluke. Ko treba da živi, a ko potencijalno da umre? Da li da operiše bez odgovarajućih lekova ako bi to moglo nekome spasiti život? Kako da pronađe gorivo da bi u bolnici gorelo svetlo?

Dok je rat u Sudanu besneo oko njega, samo je jedna odluka bila laka: nastaviti sa radom.

Ovaj ortopedski hirurg vodio je bolnicu Al Nao u Omdurmanu, nadomak prestonice Kartuma, dok se kontrola nad urbanim područjem smenjivala između sudanske vojske i paravojnih snaga. Kako se linija fronta približavala, a bolnica bivala preplavljena pacijentima, neke kolege su izgubile živce i otišle.

Tihi Eltaeb bio je jedan od retkih hirurga koji su ostali. Čak i kada je bolnica bombardovana više puta. Čak i kada je ponestalo većine medicinskih zaliha.

"Odvagao sam opcije - ostati ovde, brinuti o pacijentima i pomagati ljudima kojima si potreban kao vešt hirurg, ili izabrati sopstvenu bezbednost", rekao je on u intervjuu za Associated Press.

On je jedan od nebrojenih Sudanaca koji su pritekli u pomoć dok svet uglavnom gleda na drugu stranu, ometen sukobima na Bliskom istoku i u Ukrajini. On je video tela koja stoje iza procena o desetinama hiljada ubijenih, i osetio šta to znači - dan za mučnim danom - kada Ujedinjene nacije upozore da je zdravstveni sistem njegove zemlje pred kolapsom.

Skoro 40% bolnica u Sudanu više ne funkcioniše. Mnoge su očerupane za delove ili su ih oružane grupe koristile kao baze. Sudanska vojska je u međuvremenu povratila prestonicu, a Al Nao ostaje jedan od retkih funkcionalnih zdravstvenih centara u toj oblasti.

Operacije na podu

Šetajući kroz kompleks, ovaj 54-godišnjak pokazao je novinarima AP-a ostatke nekih od najtežih meseci u svom životu.

Tamo je bio prozor koji je pogođen, pri čemu je poginuo rođak jednog pacijenta. Tamo u dvorištu bio je poslednji preostali šator od mnogih koji su podignuti tokom vrhunca sukoba kako bi se smestio ogroman broj ranjenika.

"Radili smo svuda - u šatorima, napolju, na podu - činili smo sve da spasemo živote pacijenata", rekao je on.

Ovaj rad doneo je Eltaebu nagradu Aurora za buđenje čovečanstva, vrednu milion dolara, koja se dodeljuje pojedincima koji rizikuju svoje živote da bi spasli druge. Deo novca dao je medicinskim i humanitarnim grupama širom sveta.

Pre rata, kažu zaposleni, Al Nao je bila tiha bolnica sa gotovo 100 kreveta koji su većinu vremena bili prazni. Ali kada su počele borbe u Kartumu i kada su paravojne Snage za brzu podršku (RSF) zauzele delove grada, pacijenti su počeli da pristižu.

Eltaebova sopstvena bolnica na drugoj lokaciji zatvorena je ubrzo nakon početka rata u aprilu 2023. godine, pa je on prešao u Al Nao. Do jula, većina osoblja je pobegla, ostavljajući ga na čelu ustanove.

On i šačica zaposlenih i volontera borili su se da održe mesto u funkciji. Struje nije bilo nedeljama, pa se ustanova oslanjala na vojsku da je snabdeva gorivom za generatore. Nestalo je lekova poput antibiotika i lekova protiv bolova.

"Od tog trenutka smo znali da smo meta"

U avgustu, mesec dana nakon što je Eltaeb preuzeo dužnost, bolnica je pogođena prvi put.

"Od tog trenutka smo znali da smo meta... I od tada nisu prestali da nas gađaju", rekao je on. RSF je kasnije pogodio bolnicu još tri puta.

Normalnost se raspala. Kao otac troje dece, Eltaeb je sedeo u svojoj kancelariji i delio bombone neprekidnoj bujici pacijenata i osoblja koji su tražili njegovu pažnju.

Odluke su bile gotovo nemoguće. Jednog posebno strašnog dana krajem 2024. godine, on i njegov tim su grozničavo radili na trijaži više od 100 ranjenih ljudi nakon napada na obližnju pijacu. Osmoro njih je umrlo.

"Biraš... kao da možeš da biraš ko će živeti, a ko umreti", rekao je on.

Dan je postajao sve gori. Eltaeb je morao da odluči da li da izvrši amputacije na deci bez pune anestezije jer su obilno krvarila, a on nije imao vremena da ih preveze u operacionu salu.

Koristeći lokalnu anesteziju, odstranio je ruku i nogu devetogodišnjem dečaku i nogu njegovoj jedanaestogodišnjoj sestri. Sada na svom telefonu prelistava fotografije takvih operacija, pokušavajući da objasni svetu užas koji malo ko može da pojmi.

Volonteri dostavljali zalihe biciklima

Bolnica se oslanjala na volontere kako bi zalihe stizale. Oni bi na društvenim mrežama objavljivali šta im je potrebno, a farmaceuti bi im davali ključeve svojih davno zatvorenih apoteka i dozvoljavali volonterima da besplatno uzmu lekove i druge potrepštine.

Jedan volonter, Nazar Mohamed, proveo je mesece vozeći se po Omdurmanu, često na biciklu, dostavljajući zalihe dok su oko njega odjekivale eksplozije.

Druge donacije stizale su od organizacija i pojedinaca iz inostranstva. Mreža sudanskih lekara u rasejanju pružala je savete na daljinu o tome kako se nositi sa masovnim žrtvama ili šta raditi kada ponestane antibiotika ili anestezije.

Preostalo osoblje bolnice postalo je kreativno, praveći krevete i štule od drveta i koristeći odeću umesto gaze za improvizovane udlage (longete).

Rat ide dalje, a sa njim i podrška

Borbe su se pomerile dalje od oblasti Kartuma. Neke organizacije sa smanjenim budžetima, koje su podržavale Eltaebovu bolnicu, sada pomažu mestima koja su u većoj oskudici.

On kaže da novca za plate i rad generatora ima dovoljno do juna, ali da će im biti potrebno oko 40.000 dolara mesečno da bi bolnica funkcionisala. Dok su neke zemlje obećale podršku za obnovu Sudana, postoji zabrinutost da bi rat u Iranu mogao skrenuti pažnju i resurse, naročito od zemalja Zaliva koje su obećale pomoć.

Bolnice koje su pogođene teže od Al Nao leže u ruševinama i potrebno im je mnogo više. Na drugom kraju grada, dr Osman Ismail Osman, direktor bolnice Al Šabi, kaže da je nekoliko stotina hiljada dolara koje je vlada obezbedila samo kap u moru.

Snage RSF okupirale su njegovu bolnicu tokom rata. Prašnjava, polomljena medicinska oprema vredna milione dolara nabacana je na gomile, a komadi betona razbacani su među metalnim krevetima.

Cilj da se teško oštećena bolnica otvori za hitne slučajeve u roku od nekoliko nedelja je ambiciozan, ali medicinski radnici poput Eltaeba naučili su kako da pristupe nemogućem.

"Verujem da sam dao sve od sebe kao lekar i kao Sudanac", rekao je ovaj hirurg.

(Telegarf.rs)