Uživo Tenzije na Bliskom istoku se ne smiruju: Udari se nastavljaju, a usledio i novi udarac - UAE izlaze iz OPEK-a!

Najmanje 21 osoba je pogubljena u Iranu, a 4.000 je uhapšeno od početka rata sa SAD i Izraelom, prema podacima Kancelarije Ujedinjenih nacija za ljudska prava (UNHCR).

Pogubljenja su izvršena usred iranskog suzbijanja neistomišljenika, posebno kroz "optužbe vezane za nacionalnu bezbednost", rekao je danas šef UN za ljudska prava Folker Tirk.

Najmanje devet osoba je pogubljeno u vezi sa protestima u januaru 2026. godine, deset zbog navodnog članstva u opozicionim grupama, a dve zbog optužbi za špijunažu, saopštila je agencija.

Nastavlja se da se od 28. februara "procenjuje da je više od 4.000 osoba uhapšeno zbog optužbi vezanih za nacionalnu bezbednost u Iranu". Mnogi od uhapšenih su nasilno nestali, mučeni ili podvrgnuti surovom, nehumanom i ponižavajućem postupanju, navodi se u saopštenju.

Brod povezan sa Japanom prošao je u sredu kroz Ormuski moreuz i nalazi se na putu ka Japanu, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje na mreži X.

Tanker - jedan od retkih koji su prošli kroz zagušeni plovni put poslednjih dana - prevozi tri japanska člana posade, navodi se.

"Vlada Japana smatra ovaj prolaz broda povezanog sa Japanom pozitivnim razvojem događaja, uključujući i sa stanovišta zaštite japanskih državljana", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

"Japan će nastaviti da poziva Iran da obezbedi slobodan i bezbedan prolaz kroz Ormuski moreuz za sve brodove, uključujući i one povezane sa Japanom", dodaje se.

Ministar poljoprivrede Irana Golamreza Nuri izjavio je da su zalihe osnovnih dobara u zemlji veće nego u mirnodopska vremena, imajući u vidu da se 85 odsto prehrambene bezbednosti zemlje oslanja na domaću proizvodnju.

"Osamdeset i pet odsto prehrambene bezbednosti zemlje oslanja se na domaću proizvodnju, a samo 15 odsto potreba narodne ishrane i tržišta zadovoljava se iz inostranstva. Uz mere koje su osmišljene, čak i uprkos ratu, nije bilo ni najmanjeg poremećaja u prehrambenoj bezbednosti zemlje", rekao je Nuri, prenosi Tasnim.

Analizirajući uslove u zemlji tokom proteklih 60 dana, on je opisao situaciju kao "nametanje složenog i dugotrajnog rata".

Jemensko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je danas da ta zemlja neće ostati neutralna u slučaju novih američkih poteza protiv Irana, uz oštru osudu američkih akcija u Persijskom zalivu i poruku podrške Teheranu u sporu oko Ormuskog moreuza.

U saopštenju je navedeno da Sana smatra da su američke mere protiv iranskih brodova i zaplene plovila u regionu "kršenje međunarodnog prava" i "piraterija", uz tvrdnje da takve akcije destabilizuju globalne lance snabdevanja i povećavaju cene energije i hrane, preneo je iranski Press TV.

Jemen je izrazio podršku iranskim ograničenjima plovidbe kroz Ormuski moreuz, ocenjujući ih kao deo "prava na samoodbranu", dok je Sjedinjene Američke Države optužio za eskalaciju tenzija u regionu.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp naložio je saradnicima da se pripreme za produženu blokadu Irana, sa ciljem ekonomskog pritiska na Teheran kako bi pristao na nuklearne ustupke, rekli su američki zvaničnici, objavio je list WSJ.

Prema njihovim navodima, Tramp je na nedavnim sastancima, uključujući diskusiju u Kontrolnoj sobi, odlučio da pojača pritisak na iransku ekonomiju i izvoz nafte sprečavanjem isporuka ka i iz iranskih luka.

Američki ministar odbrane Pit Hegset suočiće se danas sa saslušanjem u Kongresu Sjedinjenih Američkih Država, prvi put otkako je počeo rat između SAD i Irana, preneo je AP.

Saslušanje pred Odborom za oružane snage Predstavničkog doma biće posvećeno budžetu Pentagona za 2027. godinu, koji predviđa povećanje izdvajanja za odbranu na oko 1,5 milijardi dolara.

Očekuje se da će Hegset i načelnik Združenog generalštaba američke vojske general Den Kejn govoriti o jačanju vojnih kapaciteta, uključujući dronove, protivraketnu odbranu i ratne brodove.

Poslanici planiraju da otvore i pitanje rata, uključujući troškove sukoba, stanje američkih zaliha municije i efikasnost odbrane od iranskih napada dronovima, pri čemu se navodi da su neki dronovi probili odbranu i izazvali žrtve među američkim vojnicima, ističe AP.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp naložio je saradnicima da se pripreme za produženu blokadu Irana, sa ciljem ekonomskog pritiska na Teheran kako bi pristao na nuklearne ustupke, rekli su američki zvaničnici, objavio je list "Volstrit džornal" (WSJ).

Prema njihovim navodima, Tramp je na nedavnim sastancima, uključujući diskusiju u Kontrolnoj sobi, odlučio da pojača pritisak na iransku ekonomiju i izvoz nafte sprečavanjem isporuka ka i iz iranskih luka.

Foto: Tanjug/AP

Ovakav pristup ocenjen je kao manje rizičan u poređenju sa alternativama, poput nastavka bombardovanja ili potpunog povlačenja iz sukoba, navedeno je.

Procenio je da njegove druge opcije - nastavak bombardovanja ili povlačenje iz sukoba nose veći rizik od održavanja blokade, rekli su zvaničnici.

Zamenica portparola SAD Ana Keli rekla je za američki list da blokada navodno omogućava Vašingtonu da "vrši maksimalan uticaj" na iransku vladu. Ona je pojasnila da će Bela kuća doneti odluku koja će osigurati nacionalnu bezbednost SAD.

S obzirom na razvoj događaja od juče, trenutna situacija prezentuje možda tri najvažnije stavke aktuelnih dešavanja koje morate znati.

UAE izlaze iz naftnog kartela

Ujedinjeni Arapski Emirati će se ove nedelje povući iz Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), dok rat u Iranu potresa globalna energetska tržišta. UAE su sada doneli odluku jer će zatvaranje Ormuskog moreuza ograničiti uticaj na tržište nafte, rekao je ministar energetike zemlje za CNN.

Mirovni pregovori

Posrednici u Pakistanu očekuju da će dobiti revidirani predlog od Irana u narednih nekoliko dana, nakon što je predsednik Donald Tramp naznačio da neće prihvatiti raniju verziju, kažu izvori bliski procesu.

Udari na Liban

Prema državnim medijima i nacionalnim vlastima, u izraelskim udarima u utorak u južnom Libanu ima stradalih. Izraelska vojska je objavila da je uništila podzemne tunele koji pripadaju Hezbolahu u južnom Libanu, upoređujući te strukture sa onima na koje je naišla u Gazi.

Letovi između Teherana i Moskve nastavljeni su u utorak nakon dvomesečne obustave uzrokovane američko-izraelskim ratom sa Iranom, prema iranskoj državnoj novinskoj agenciji IRNA.

Ova objava je usledila dan nakon što se iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom tokom posete Rusiji, tokom koje su njih dvojica razgovarali o "detaljima" rata na Bliskom istoku, saopštila je IRNA.

Iranski Mahan Er je obavio prvi nastavljeni let, poletevši iz Teherana rano u utorak i vrativši se u Teheran kasnije istog dana, dodala je IRNA.

Redovni letovi na ruti Teheran–Moskva obavljaće se nedeljom, utorkom i četvrtkom u oba smera, objavila je IRNA, pozivajući se na zvaničnike Mahan Era.

Izraelska vojska kaže da je uništila podzemne tunele Hezbolaha u južnom Libanu, upoređujući te strukture sa onima na koje je naišla u Gazi. Izraelski ministar odbrane Izrael Kac rekao je da su strukture uništene u "masovnoj eksploziji" u Kantari.

"Premijer Benjamin Netanjahu i ja smo naložili IDF-u da uništi svu terorističku infrastrukturu u zoni bezbednosti do 'Plave linije', kako pod zemljom tako i iznad zemlje, baš kao u Gazi - kako bi se uklonile pretnje po stanovnike Galileje", rekao je Kac.

Plava linija je područje koje se proteže 120 kilometara (oko 75 milja) duž južnog Libana i deluje kao de fakto granica između dve zemlje.

Izraelska vojska je saopštila da su njeni vojnici pronašli dva podzemna tunela izgrađena tokom otprilike jedne decenije, koji su se protezali "desetine metara" pod zemljom. Vojska je saopštila da je pronašla snajpersko oružje, eksplozivne naprave i opremu koja je omogućila militantima da ostanu pod zemljom duže vreme. Vojska je takođe podelila video koji navodno prikazuje unutrašnjost tunela. CNN ne može nezavisno da potvrdi tvrdnje IDF-a niti slike.

"Uništavamo njihovu terorističku infrastrukturu, ubijamo desetine i desetine njihovih militanata, a još više tek dolazi", rekao je Netanjahu u video poruci.

"Libanska vlada i libanska vojska su se obavezale da demilitarizuju teroriste i oružje Hezbolaha na jugu Libana i ovo su rezultati", rekao je Kac.

Izrael je više puta kritikovao libansku vladu što ne čini dovoljno da umanji kapacitete Hezbolaha. Hezbolah nije komentarisao.

Ujedinjeni Arapski Emirati će se povući iz Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) 1. maja, saopštila je državna novinska agencija UAE VAM.

"Ova odluka je u skladu sa dugoročnom strateškom i ekonomskom vizijom Ujedinjenih Arapskih Emirata i razvojem njihovog energetskog sektora, uključujući ubrzanje investicija u domaću proizvodnju energije“", navodi se u saopštenju.

OPEK je kartel glavnih zemalja proizvođača nafte koji koordinira politike proizvodnje kako bi uticao na globalno snabdevanje i cene nafte. UAE takođe napušta OPEK+, koji uključuje Rusiju, navodi se u saopštenju. Ovaj potez predstavlja veliki udarac OPEK-u i njegovom vodećem članu, Saudijskoj Arabiji. Kartel zajedno čini 36% svetske proizvodnje nafte i zajedno kontroliše skoro 80% ukupnih dokazanih svetskih rezervi.

"Odluka UAE da izađu iz OPEK-a odražava evoluciju vođenu politikom, usklađenu sa dugoročnim tržišnim fundamentima", rekao je Suhail Al Mazrui, ministar energetike UAE, u saopštenju za X: "Ostajemo posvećeni energetskoj bezbednosti, obezbeđivanju pouzdanog, odgovornog i niskougljeničnog snabdevanja, uz istovremeno podržavanje stabilnih globalnih tržišta".

UAE se dugo zalagao za veće proizvodne kvote OPEK-a, nastojeći da proširi kapacitete daleko iznad nivoa koje mu je dodelio kartel. OPEK su 1960. godine osnovali Saudijska Arabija, Iran, Irak, Venecuela i Kuvajt. UAE su se pridružili sedam godina kasnije. UAE su među deset najvećih svetskih proizvođača nafte, čineći oko 3% do 4% svetske nafte.

Uprkos proglašenom prekidu vatre, izraelski napadi su u utorak ubili najmanje osam ljudi širom južnog Libana, prema libanskim vlastima i državnim medijima.

Kancelarija libanskog predsednika Džozefa Auna osudila je napade u saopštenju na X, dodajući da Aun smatra da su napadi delom "niza... koji je usmeren na radnike u pružanju pomoći i prve pomoći".

Juče je izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao izraelskom vojnom osoblju da uslovi primirja sa Libanom dozvoljavaju Izraelu da nastavi bombardovanje širom zemlje.

- Naša sloboda delovanja u sprečavanju pretnji, neposrednih pretnji i novih pretnji, deo je sporazuma koji smo sklopili sa Sjedinjenim Državama, a takođe i sa libanskom vladom - rekao je Netanjahu.

Vlada Sjedinjenih Američkih Država saopštila je da uvodi sankcije protiv 35 pojedinaca i organizacija zbog njihove uloge u iranskoj sivoj bankarskoj arhitekturi.

Vašington ih optužuje da su omogućavali zaobilaženje međunarodnih sankcija i finansijske tokove povezane sa Teheranom, preneo je Rojters.

Kancelarija američkog Ministarstva finansija za kontrolu strane imovine (OFAC) saopštila je da su sankcionisane mreže omogućavale iranskim oružanim snagama, uključujući Islamsku revolucionarnu gardu (IRGC), pristup međunarodnom finansijskom sistemu.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da nemački kancelar Fridrih Merc "ne zna o čemu priča" kada iznosi stavove o ratu protiv Irana.

"Nemački kancelar, Fridrih Merc, misli da je u redu da Iran ima nuklearno oružje. On ne zna o čemu priča! Kad bi Iran imao nuklearno oružje, ceo svet bi bio talac", rekao je Tramp u objavi na svojoj platformi Truth Social.

Tramp je istakao da on trenutno "radi nešto sa Iranom što su druge nacije, ili predsednici, trebalo da urade odavno".

"Nije ni čudo što Nemačka stoji tako loše, i ekonomski i na bilo koji drugi način", zaključio je Tramp u objavi

Nemački kancelar izjavio je u ponedeljak da ne vidi kakvu strategiju imaju Sjedinjene Američke Države da bi izašle iz rata sa Iranom.

Merc je ocenio da je celu američku naciju ponizilo iransko rukovodstvo, a posebno Iranska revolucionarna garda, preneo je Rojters.

Američke snage zaustavile su u Arabijskom moru trgovački brod "Blu Star 3" zbog sumnje da je pokušao da doplovi do Irana, saopštila je danas Centralna komanda Oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država (CENTCOM).

Kako se navodi u objavi na društvenoj mreži X, američki marinci ukrcali su se na trgovački brod za koji se sumnjalo da pokušava da uplovi u vode Irana, čime bi, naglašava CENTCOM, prekršio američku blokadu iranskih luka.

Kako je navedeno, američke snage su nakon kontrole i pregleda broda utvrdile da plovilo ne planira uplovaljavanje u iranske luke, nakon čega je brod pušten da nastavi plovidbu.

CENTCOM je saopštio da američke snage nastavljaju operacije i sprovođenje blokade na prostoru Bliskog istoka.

Portparol iranske vojske izjavio je za državnu televiziju da rat, uprkos primirju koje je na snazi, za Iran nije gotov. Ta izjava je usledila nedugo nakon najnovije objave Donalda Trampa na društvenim mrežama, piše Sky News.

"Stanje se i dalje smatra ratnim, a baza podataka o ciljevima i opremi naših snaga je ažurirana", poručio je iranski zvaničnik.

Osvrnuvši se na situaciju u Ormuskom moreuzu, on je otkrio i kako je podeljena kontrola između regularne vojske i Revolucionarne garde (IRGC).

Pojasnio je da zapadnim delom moreuza upravlja Revolucionarna garda, dok je istočni deo pod nadzorom regularne vojske Islamske Republike.