Tramp objavio fotografiju sebe sa oružjem, pa poslao poruku Iranu: Teheran uzvratio i najavio neviđenu akciju

Iran je pogubio najmanje 21 osobu od početka rata protiv Sjedinjenih Američkih Država i Izraela i uhapsio više od 4.000 ljudi po optužbama za ugrožavanje nacionalne bezbednosti, izjavio je danas visoki komesar UN za ljudska prava Folker Tirk.

Prema njegovim rečima, najmanje devetoro ljudi pogubljeno je u vezi sa protestima u januaru, a oko deset zbog navodnog članstva u opozicionim gruapma, a dve po optužbama za špijunažu, prenosi Rojters.

"Zapanjen sam što, i pored već teških posledica sukoba, prava iranskog naroda i dalje ugrožava iranska vlast, na grub i brutalan način", rekao je Tirk, pozivajući Teheran da obustavi dalja pogubljenja i uspostavi moratorijum na primenu smrtne kazne.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da mu je ruski predsednik Vladimir Putin, tokom telefonskog razgovora, ponudio pomoć u ratu Sjedinjenih Američkih Država sa Iranom, posebno oko obogaćenog uranijuma.

"Želeo bi da pomogne. Rekao sam, pre nego što mi pomognete, želim da okončam vaš rat (u Ukrajini)", rekao je Tramp za CNN.

Tramp je rekao da je razgovor sa Putinom bio "veoma dobar" i da će rešenje za sukob u Ukrajini doći "relativno brzo".

Povodom njegove namere da SAD iz Irana iznesu zalihe obogaćenog uranijuma te zemlje, Tramp je naveo da mu je Putin u razgovoru rekao da bi želeo da bude u uključen u pitanja oko obogaćenog uranijuma.

"Može nam pomoći da ga dobijemo", rekao je Tramp.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je, nakon telefonskog razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, da bi ratovi u Iranu i Ukrajini mogli da se završe "po sličnom rasporedu".

"Koji bi se rat prvi završio? Možda su oni po sličnom rasporedu. Mislim da je Ukrajina, vojno, poražena", rekao je Tramp za CNN, očigledno misleći na Iran s obzirom na to da je usledila njegova izjava da je "svaki brod trenutno pod vodom", što se, prema njegovim ranijim navodima, odnosi na Iran.

"To ne biste znali čitajući lažne vesti, ali vojno, možda pogledajte, ima 159 brodova - svaki brod je trenutno pod vodom, obično, to je prilično dobro... bilo bi im teško da se sada pomorski oporave. Mislite li da im ide dobro, s obzirom na to da nemaju mornaricu, vazduhoplovstvo, protivvazdušnu odbranu", kazao je Tramp.

Tramp je naveo da se pregovori o okončanju rata sa Iranom odvijaju telefonski.

Tramp i Putin razgovarali telefonom: Predsednik Rusije ponudio primirje za Dan pobede

Američki predsednik Donald Tramp razgovarao je telefonom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Tokom razgovora Putin je izjavio da je "spreman da proglasi za primirije u Ukrajini na Dan pobede", prenosi Rai News. Tramp i Putin razgovarali o miru u dugom telefonskom razgovoru. Razgovor je trajao više od sat i po.

Načelnik Generalštaba Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) general-potpukovnik Ejal Zamir izjavio je da "nema prekida vatre" u južnom Libanu, dok se nastavljaju dejstva protiv pretnje libanske militantne grupe Hezbolah, koju podržava Iran.

Zamir je, tokom posete gradu Tajbeh na jugu Libana, gde su raspoređene trupe IDF-a, kazao da se "neće tolerisati" napadi Hezbolaha, kao i da Izrael neće napustiti svoju novu bezbednosnu zonu dok se ne otkloni pretnja zajednicama na severu Izraela, prenosi Tajms of Izrael.

"U Libanu, misija koju nam je dodelio politički ešalon jeste da se pozicioniramo duž linije kako bismo sprečili direktnu vatru na zajednice. To smo postigli, ovo je linija na kojoj se nalazimo. Možda će biti potrebno da ostanemo na njoj", istakao je Zamir.

Sjedinjene Američke Države neće ukinuti blokadu Irana dok se ne postigne nuklearni sporazum, izjavio je danas američki predsednik Donald Tramp.

Tramp je za izraelski Kanal 12 rekao da je pomorska blokada "efikasnija" od bombardovanja, i da se Iran "guši", prenosi Tajms of Izrael.

Američki predsednik je kazao da Iran očajnički želi sporazum o ukidanju blokade. Tramp je istakao da će iranska energetska infrastruktura "uskoro eksplodirati", ako ne bude u mogućnosti da izvozi naftu.

SAD i Izrael počele su vazdušne udare na Iran 28. februara, nakon što nije postignut sporazum o iranskom nuklearnom programu, a 8. aprila stupilo je na snagu primirje za koje je Tramp nakon dve nedelje rekao da je produženo.

Iz Pentagona je prvi put stigla procena koliko košta rat pritiv Irana, a koji je pokrenut 28. februara.

Tokom sastanka Odbora ua odbranu u Predstavničkom domu Kongresa SAD demokratski visokorangirani član odbora Adam Smit pitao je Pita Hegseta, sekretara za odbranu, koliko je rat u Iranu do sada koštao SAD i mogu li zakonodavci uskoro dobiti punu procenu troškova od Pentagona.

Tokom saslušanja u odboru Predstavničkog doma Kongresa SAD umešao visoki financsjski zvaničnik Pentagona Džuls Harst, koji se takođe nalazi na saslušanju, rekavši "oko 25 milijardi dolara", pri čemu municija čini većinu tog troška.

Ministar Hegset je optužio prethodne administracije za sklapanje "loših sporazuma", spomenuvši Zajednički sveobuhvatni plan delovanja (JCPOA), takođe poznat kao iranski nuklearni sporazum, potpisan 2016. godine pod američkim predsednikom Barakom Obamom.

Kontinuirano američko pomorsko piratstvo i banditizam u obliku takozvane pomorske blokade uskoro će se suočiti sa praktičnom i "neviđenom" vojnom akcijom, izjavio je danas visokopozicionirani neimenovani izvor iz iranskih bezbednosnih snaga.

Iranske oružane snage koje deluju pod komandom štaba Hatam al-Anbija poručuju da strpljenje ima granice i da je neophodna kazna ako Vašington nastavi svoju ilegalnu pomorsku blokadu oko Ormuskog moreuza, prenosi PressTV.

Neimenovani izvor iranske državne televizije je naglasio da je Iran u nametnutom ratu dokazao da se Sjedinjene Američke Države više ne suočavaju sa pasivnim ili predvidljivim protivnikom.

Nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da je njegov odnos sa predsednikom SAD Donaldom Trampom i dalje "dobar kao i uvek", ali da je "od samog početka imao sumnje u vezi sa tim šta je tamo započeto ratom u Iranu".

"Znatno patimo u Nemačkoj i u Evropi od posledica, na primer, zatvaranja Ormuskog moreuza", rekao je Merc u sredu.

On je rekao da to šteti snabdevanju energijom i ekonomiji.

"I u tom smislu, pozivam da se ovaj sukob reši", rekao je nemački kancelar.

Podsetimo, Tramp je ranije napao Merca na svojoj platformi Truth Social: "Kancelar Nemačke, Fridrih Merc, misli da je u redu da Iran ima nuklearno oružje. On ne zna o čemu priča!", napisao je Tramp.

Tramp je odgovarao na Mercove komentare u ponedeljak, kada je nemački kancelar rekao da SAD "ponižava" iransko rukovodstvo i kritikovao nedostatak strategije Vašingtona u ratu.

Američki predsednik Donald Tramp upozorio je Iran da je "bolje da se uskoro opameti" i potpiše sporazum o nenuklearnom oružju, u svojoj najnovijoj objavi na društvenim mrežama.

Tramp je podelio svoju sliku, sa naočarama za sunce i oružjem, dok su u pozadini, kako se veruje, bombardovani gradovo i sela na Bliskom istoku, sa natpisom "Nema više dobrog momka".

"Iran ne može da se sabere. Ne znaju kako da potpišu sporazum o nenuklearnom oružju. Bolje da se uskoro opamete!"

Dve osobe, navodno pripadnici jevrejske zajednice, ranjeni su u napadu u severnom delu Londona.

Prema navodima lokalne jevrejske bezbednosne grupe, dve osobe su izbodene nožem u Golders Grinu, a jedan muškarac je uhapšen.

Najmanje 21 osoba je pogubljena u Iranu, a 4.000 je uhapšeno od početka rata sa SAD i Izraelom, prema podacima Kancelarije Ujedinjenih nacija za ljudska prava (UNHCR).

Pogubljenja su izvršena usred iranskog suzbijanja neistomišljenika, posebno kroz "optužbe vezane za nacionalnu bezbednost", rekao je danas šef UN za ljudska prava Folker Tirk.

Najmanje devet osoba je pogubljeno u vezi sa protestima u januaru 2026. godine, deset zbog navodnog članstva u opozicionim grupama, a dve zbog optužbi za špijunažu, saopštila je agencija.

Nastavlja se da se od 28. februara "procenjuje da je više od 4.000 osoba uhapšeno zbog optužbi vezanih za nacionalnu bezbednost u Iranu". Mnogi od uhapšenih su nasilno nestali, mučeni ili podvrgnuti surovom, nehumanom i ponižavajućem postupanju, navodi se u saopštenju.

Brod povezan sa Japanom prošao je u sredu kroz Ormuski moreuz i nalazi se na putu ka Japanu, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje na mreži X.

Tanker - jedan od retkih koji su prošli kroz zagušeni plovni put poslednjih dana - prevozi tri japanska člana posade, navodi se.

"Vlada Japana smatra ovaj prolaz broda povezanog sa Japanom pozitivnim razvojem događaja, uključujući i sa stanovišta zaštite japanskih državljana", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

"Japan će nastaviti da poziva Iran da obezbedi slobodan i bezbedan prolaz kroz Ormuski moreuz za sve brodove, uključujući i one povezane sa Japanom", dodaje se.

Ministar poljoprivrede Irana Golamreza Nuri izjavio je da su zalihe osnovnih dobara u zemlji veće nego u mirnodopska vremena, imajući u vidu da se 85 odsto prehrambene bezbednosti zemlje oslanja na domaću proizvodnju.

"Osamdeset i pet odsto prehrambene bezbednosti zemlje oslanja se na domaću proizvodnju, a samo 15 odsto potreba narodne ishrane i tržišta zadovoljava se iz inostranstva. Uz mere koje su osmišljene, čak i uprkos ratu, nije bilo ni najmanjeg poremećaja u prehrambenoj bezbednosti zemlje", rekao je Nuri, prenosi Tasnim.

Analizirajući uslove u zemlji tokom proteklih 60 dana, on je opisao situaciju kao "nametanje složenog i dugotrajnog rata".

Jemensko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je danas da ta zemlja neće ostati neutralna u slučaju novih američkih poteza protiv Irana, uz oštru osudu američkih akcija u Persijskom zalivu i poruku podrške Teheranu u sporu oko Ormuskog moreuza.

U saopštenju je navedeno da Sana smatra da su američke mere protiv iranskih brodova i zaplene plovila u regionu "kršenje međunarodnog prava" i "piraterija", uz tvrdnje da takve akcije destabilizuju globalne lance snabdevanja i povećavaju cene energije i hrane, preneo je iranski Press TV.

Jemen je izrazio podršku iranskim ograničenjima plovidbe kroz Ormuski moreuz, ocenjujući ih kao deo "prava na samoodbranu", dok je Sjedinjene Američke Države optužio za eskalaciju tenzija u regionu.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp naložio je saradnicima da se pripreme za produženu blokadu Irana, sa ciljem ekonomskog pritiska na Teheran kako bi pristao na nuklearne ustupke, rekli su američki zvaničnici, objavio je list WSJ.

Prema njihovim navodima, Tramp je na nedavnim sastancima, uključujući diskusiju u Kontrolnoj sobi, odlučio da pojača pritisak na iransku ekonomiju i izvoz nafte sprečavanjem isporuka ka i iz iranskih luka.

Američki ministar odbrane Pit Hegset suočiće se danas sa saslušanjem u Kongresu Sjedinjenih Američkih Država, prvi put otkako je počeo rat između SAD i Irana, preneo je AP.

Saslušanje pred Odborom za oružane snage Predstavničkog doma biće posvećeno budžetu Pentagona za 2027. godinu, koji predviđa povećanje izdvajanja za odbranu na oko 1,5 milijardi dolara.

Očekuje se da će Hegset i načelnik Združenog generalštaba američke vojske general Den Kejn govoriti o jačanju vojnih kapaciteta, uključujući dronove, protivraketnu odbranu i ratne brodove.

Poslanici planiraju da otvore i pitanje rata, uključujući troškove sukoba, stanje američkih zaliha municije i efikasnost odbrane od iranskih napada dronovima, pri čemu se navodi da su neki dronovi probili odbranu i izazvali žrtve među američkim vojnicima, ističe AP.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp naložio je saradnicima da se pripreme za produženu blokadu Irana, sa ciljem ekonomskog pritiska na Teheran kako bi pristao na nuklearne ustupke, rekli su američki zvaničnici, objavio je list "Volstrit džornal" (WSJ).

Prema njihovim navodima, Tramp je na nedavnim sastancima, uključujući diskusiju u Kontrolnoj sobi, odlučio da pojača pritisak na iransku ekonomiju i izvoz nafte sprečavanjem isporuka ka i iz iranskih luka.

Foto: Tanjug/AP

Ovakav pristup ocenjen je kao manje rizičan u poređenju sa alternativama, poput nastavka bombardovanja ili potpunog povlačenja iz sukoba, navedeno je.

Procenio je da njegove druge opcije - nastavak bombardovanja ili povlačenje iz sukoba nose veći rizik od održavanja blokade, rekli su zvaničnici.

Zamenica portparola SAD Ana Keli rekla je za američki list da blokada navodno omogućava Vašingtonu da "vrši maksimalan uticaj" na iransku vladu. Ona je pojasnila da će Bela kuća doneti odluku koja će osigurati nacionalnu bezbednost SAD.

S obzirom na razvoj događaja od juče, trenutna situacija prezentuje možda tri najvažnije stavke aktuelnih dešavanja koje morate znati.

UAE izlaze iz naftnog kartela

Ujedinjeni Arapski Emirati će se ove nedelje povući iz Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), dok rat u Iranu potresa globalna energetska tržišta. UAE su sada doneli odluku jer će zatvaranje Ormuskog moreuza ograničiti uticaj na tržište nafte, rekao je ministar energetike zemlje za CNN.

Mirovni pregovori

Posrednici u Pakistanu očekuju da će dobiti revidirani predlog od Irana u narednih nekoliko dana, nakon što je predsednik Donald Tramp naznačio da neće prihvatiti raniju verziju, kažu izvori bliski procesu.

Udari na Liban

Prema državnim medijima i nacionalnim vlastima, u izraelskim udarima u utorak u južnom Libanu ima stradalih. Izraelska vojska je objavila da je uništila podzemne tunele koji pripadaju Hezbolahu u južnom Libanu, upoređujući te strukture sa onima na koje je naišla u Gazi.

Letovi između Teherana i Moskve nastavljeni su u utorak nakon dvomesečne obustave uzrokovane američko-izraelskim ratom sa Iranom, prema iranskoj državnoj novinskoj agenciji IRNA.

Ova objava je usledila dan nakon što se iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom tokom posete Rusiji, tokom koje su njih dvojica razgovarali o "detaljima" rata na Bliskom istoku, saopštila je IRNA.

Iranski Mahan Er je obavio prvi nastavljeni let, poletevši iz Teherana rano u utorak i vrativši se u Teheran kasnije istog dana, dodala je IRNA.

Redovni letovi na ruti Teheran–Moskva obavljaće se nedeljom, utorkom i četvrtkom u oba smera, objavila je IRNA, pozivajući se na zvaničnike Mahan Era.

Izraelska vojska kaže da je uništila podzemne tunele Hezbolaha u južnom Libanu, upoređujući te strukture sa onima na koje je naišla u Gazi. Izraelski ministar odbrane Izrael Kac rekao je da su strukture uništene u "masovnoj eksploziji" u Kantari.

"Premijer Benjamin Netanjahu i ja smo naložili IDF-u da uništi svu terorističku infrastrukturu u zoni bezbednosti do 'Plave linije', kako pod zemljom tako i iznad zemlje, baš kao u Gazi - kako bi se uklonile pretnje po stanovnike Galileje", rekao je Kac.

Plava linija je područje koje se proteže 120 kilometara (oko 75 milja) duž južnog Libana i deluje kao de fakto granica između dve zemlje.

Izraelska vojska je saopštila da su njeni vojnici pronašli dva podzemna tunela izgrađena tokom otprilike jedne decenije, koji su se protezali "desetine metara" pod zemljom. Vojska je saopštila da je pronašla snajpersko oružje, eksplozivne naprave i opremu koja je omogućila militantima da ostanu pod zemljom duže vreme. Vojska je takođe podelila video koji navodno prikazuje unutrašnjost tunela. CNN ne može nezavisno da potvrdi tvrdnje IDF-a niti slike.

"Uništavamo njihovu terorističku infrastrukturu, ubijamo desetine i desetine njihovih militanata, a još više tek dolazi", rekao je Netanjahu u video poruci.

"Libanska vlada i libanska vojska su se obavezale da demilitarizuju teroriste i oružje Hezbolaha na jugu Libana i ovo su rezultati", rekao je Kac.

Izrael je više puta kritikovao libansku vladu što ne čini dovoljno da umanji kapacitete Hezbolaha. Hezbolah nije komentarisao.

Ujedinjeni Arapski Emirati će se povući iz Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) 1. maja, saopštila je državna novinska agencija UAE VAM.

"Ova odluka je u skladu sa dugoročnom strateškom i ekonomskom vizijom Ujedinjenih Arapskih Emirata i razvojem njihovog energetskog sektora, uključujući ubrzanje investicija u domaću proizvodnju energije“", navodi se u saopštenju.

OPEK je kartel glavnih zemalja proizvođača nafte koji koordinira politike proizvodnje kako bi uticao na globalno snabdevanje i cene nafte. UAE takođe napušta OPEK+, koji uključuje Rusiju, navodi se u saopštenju. Ovaj potez predstavlja veliki udarac OPEK-u i njegovom vodećem članu, Saudijskoj Arabiji. Kartel zajedno čini 36% svetske proizvodnje nafte i zajedno kontroliše skoro 80% ukupnih dokazanih svetskih rezervi.

"Odluka UAE da izađu iz OPEK-a odražava evoluciju vođenu politikom, usklađenu sa dugoročnim tržišnim fundamentima", rekao je Suhail Al Mazrui, ministar energetike UAE, u saopštenju za X: "Ostajemo posvećeni energetskoj bezbednosti, obezbeđivanju pouzdanog, odgovornog i niskougljeničnog snabdevanja, uz istovremeno podržavanje stabilnih globalnih tržišta".

UAE se dugo zalagao za veće proizvodne kvote OPEK-a, nastojeći da proširi kapacitete daleko iznad nivoa koje mu je dodelio kartel. OPEK su 1960. godine osnovali Saudijska Arabija, Iran, Irak, Venecuela i Kuvajt. UAE su se pridružili sedam godina kasnije. UAE su među deset najvećih svetskih proizvođača nafte, čineći oko 3% do 4% svetske nafte.

Uprkos proglašenom prekidu vatre, izraelski napadi su u utorak ubili najmanje osam ljudi širom južnog Libana, prema libanskim vlastima i državnim medijima.

Kancelarija libanskog predsednika Džozefa Auna osudila je napade u saopštenju na X, dodajući da Aun smatra da su napadi delom "niza... koji je usmeren na radnike u pružanju pomoći i prve pomoći".

Juče je izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao izraelskom vojnom osoblju da uslovi primirja sa Libanom dozvoljavaju Izraelu da nastavi bombardovanje širom zemlje.

- Naša sloboda delovanja u sprečavanju pretnji, neposrednih pretnji i novih pretnji, deo je sporazuma koji smo sklopili sa Sjedinjenim Državama, a takođe i sa libanskom vladom - rekao je Netanjahu.

Vlada Sjedinjenih Američkih Država saopštila je da uvodi sankcije protiv 35 pojedinaca i organizacija zbog njihove uloge u iranskoj sivoj bankarskoj arhitekturi.

Vašington ih optužuje da su omogućavali zaobilaženje međunarodnih sankcija i finansijske tokove povezane sa Teheranom, preneo je Rojters.

Kancelarija američkog Ministarstva finansija za kontrolu strane imovine (OFAC) saopštila je da su sankcionisane mreže omogućavale iranskim oružanim snagama, uključujući Islamsku revolucionarnu gardu (IRGC), pristup međunarodnom finansijskom sistemu.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da nemački kancelar Fridrih Merc "ne zna o čemu priča" kada iznosi stavove o ratu protiv Irana.

"Nemački kancelar, Fridrih Merc, misli da je u redu da Iran ima nuklearno oružje. On ne zna o čemu priča! Kad bi Iran imao nuklearno oružje, ceo svet bi bio talac", rekao je Tramp u objavi na svojoj platformi Truth Social.

Tramp je istakao da on trenutno "radi nešto sa Iranom što su druge nacije, ili predsednici, trebalo da urade odavno".

"Nije ni čudo što Nemačka stoji tako loše, i ekonomski i na bilo koji drugi način", zaključio je Tramp u objavi

Nemački kancelar izjavio je u ponedeljak da ne vidi kakvu strategiju imaju Sjedinjene Američke Države da bi izašle iz rata sa Iranom.

Merc je ocenio da je celu američku naciju ponizilo iransko rukovodstvo, a posebno Iranska revolucionarna garda, preneo je Rojters.

Američke snage zaustavile su u Arabijskom moru trgovački brod "Blu Star 3" zbog sumnje da je pokušao da doplovi do Irana, saopštila je danas Centralna komanda Oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država (CENTCOM).

Kako se navodi u objavi na društvenoj mreži X, američki marinci ukrcali su se na trgovački brod za koji se sumnjalo da pokušava da uplovi u vode Irana, čime bi, naglašava CENTCOM, prekršio američku blokadu iranskih luka.

Kako je navedeno, američke snage su nakon kontrole i pregleda broda utvrdile da plovilo ne planira uplovaljavanje u iranske luke, nakon čega je brod pušten da nastavi plovidbu.

CENTCOM je saopštio da američke snage nastavljaju operacije i sprovođenje blokade na prostoru Bliskog istoka.

Portparol iranske vojske izjavio je za državnu televiziju da rat, uprkos primirju koje je na snazi, za Iran nije gotov. Ta izjava je usledila nedugo nakon najnovije objave Donalda Trampa na društvenim mrežama, piše Sky News.

"Stanje se i dalje smatra ratnim, a baza podataka o ciljevima i opremi naših snaga je ažurirana", poručio je iranski zvaničnik.

Osvrnuvši se na situaciju u Ormuskom moreuzu, on je otkrio i kako je podeljena kontrola između regularne vojske i Revolucionarne garde (IRGC).

Pojasnio je da zapadnim delom moreuza upravlja Revolucionarna garda, dok je istočni deo pod nadzorom regularne vojske Islamske Republike.