Kako će Iran reagovati ako Tramp proglasi pobedu: Evo šta kažu analize američkih obaveštajaca

Američke obaveštajne agencije proučavaju kako bi Iran odgovorio ako bi predsednik SAD Donald Tramp proglasio unilateralnu pobedu u dvomesečnom ratu koji je usmrtio hiljade ljudi i postao politički teret za Belu kuću, izjavila su dva američka zvaničnika i osoba upoznata sa situacijom za Reuters.

Obaveštajna zajednica analizira ovo pitanje, zajedno s ostalima, na zahtev visokih zvaničnika administracije. Cilj je razumeti posledice Trampovog potencijalnog povlačenja iz sukoba za koji neki zvaničnici i savetnici strahuju da bi mogao doprineti dubokim porazima Republikanaca na izborima za Kongres (midterm elections) kasnije ove godine, navode izvori.

Iako odluka još nije doneta - a Tramp bi lako mogao ponovo da intenzivira vojne operacije - brza deeskalacija mogla bi da ublaži politički pritisak na američkog predsednika, čak i ako bi to ostavilo za sobom osnaženi Iran koji bi eventualno mogao da obnovi svoje nuklearne i raketne programe i ugrozi američke saveznike u regionu.

Izvori su govorili pod uslovom anonimnosti kako bi razgovarali o osetljivim obaveštajnim pitanjima.

Nije jasno kada će obaveštajna zajednica završiti svoj rad, ali je ranije već analizirala verovatnu reakciju iranskih lidera na američko proglašenje pobede.

U danima nakon početne kampanje bombardovanja u februaru, obaveštajne agencije su procenile da bi Iran verovatno to video kao pobedu ako bi Tramp proglasio uspeh, a SAD smanjile svoje snage u regionu, rekao je jedan od izvora.

Ako bi Tramp umesto toga rekao da su SAD pobedile, ali zadržao snažno prisustvo trupa, Iran bi to verovatno video kao pregovaračku taktiku, ali ne onaj potez koji bi nužno doveo do kraja rata, naveo je izvor.

"CIA nije upoznata sa navodnom procenom obaveštajne zajednice", izjavila je Liz Lajons, direktorka kancelarije za odnose sa javnošću agencije, nakon objavljivanja ove priče. CIA je odbila da odgovori na specifična pitanja Reutersa o svom trenutnom radu na Iranu. Kancelarija direktora Nacionalne obaveštajne službe odbila je komentar.

Portparolka Bele kuće Ana Keli izjavila je da su SAD i dalje u kontaktu sa Irancima u vezi sa pregovorima i da "neće biti naterane na loš dogovor".

"Predsednik će ući u sporazum samo ako on stavlja nacionalnu bezbednost SAD na prvo mesto, a on je bio jasan da Iran nikada ne sme posedovati nuklearno oružje", rekla je ona.

Visoki politički troškovi

Ankete javnog mnjenja pokazuju da je rat izuzetno nepopularan među Amerikancima. Samo 26% ispitanika u anketi Reuters/Ipsos objavljenoj prošle nedelje reklo je da je vojna kampanja bila vredna troškova, a samo 25% smatra da je učinila SAD bezbednijima.

Tri osobe upoznate sa diskusijama u Beloj kući poslednjih dana opisale su Trampa kao veoma svesnog političke cene koju plaćaju on i njegova Republikanska partija.

Dvadeset dana nakon što je Tramp proglasio prekid vatre, nalet diplomatije nije uspeo da u potpunosti otvori ekonomski vitalni Ormuski moreuz, koji je Teheran zatvorio napadima na brodove i postavljanjem mina u tom uskom vodenom putu.

Blokada plovidbe kojom se prevozi oko 20% svetske sirove nafte podigla je troškove energije širom sveta i cene na američkim benzinskim pumpama. Sposobnost Irana da poremeti trgovinu daje mu snažnu polugu protiv Sjedinjenih Država i njihovih saveznika.

Odluka o smanjenju američkog vojnog prisustva u regionu, uparena s uzajamnim ukidanjem blokade, na kraju bi dovela do pada cena benzina. Za sada, međutim, dve strane deluju daleko od bilo kakvog sporazuma.

Prošlog vikenda, Tramp je otkazao put svog specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa i zeta Džareda Kušnera na sastanak s iranskim zvaničnicima u Pakistanu, rekavši novinarima u subotu da bi to oduzelo "previše vremena" i da ako Iran želi da razgovara, "sve što bi trebalo da urade je da pozovu".

Vojne opcije ostaju na stolu

Različite vojne opcije ostaju formalno na stolu, uključujući obnovljene vazdušne udare na iranske vojne i političke lidere, prema drugoj osobi upoznatoj sa dinamikom vašingtonske administracije.

Jedan od američkih zvaničnika i druga osoba upoznata sa diskusijama rekli su, međutim, da najambicioznije od tih opcija - kao što je kopnena invazija na kopneni deo Irana - deluju manje verovatno nego pre nekoliko nedelja.

Zvaničnik Bele kuće opisao je domaći pritisak na predsednika da okonča rat kao "ogroman".

Jedan od izvora rekao je da je Iran iskoristio tekući prekid vatre da iskopa lansere, municiju, dronove i drugi materijal koji je bio zatrpan američkim i izraelskim bombardovanjem u prvim nedeljama sukoba.

Kao rezultat toga, taktički troškovi nastavka rata u punom obimu su verovatno veći sada nego što su bili u prvim danima prekida vatre, koji je počeo 8. aprila.

(Telegraf.rs)