Kako se Iran promenio dva meseca posle početka rata, koji svakog časa može opet da se rasplamsa

Mnogo toga se promenilo za iranske vlasti i više od 90 miliona ljudi u zemlji otkako su Sjedinjene Države i Izrael pokrenuli prve udare na Teheran pre dva meseca.

Ipak, neki aspekti načina na koji Iran funkcioniše i ko donosi ključne odluke postali su još učvršćeniji, navodi Al Džazira.

Preporučujemo

Rat je, čini se, daleko od kraja i nema jasne slike o tome gde će stvari završiti, ali ono što se do sada dogodilo može pružiti određene naznake.

Promene u rukovodstvu

Predsednik SAD Donald Tramp više puta je insistirao da je "promena režima" već nastupila u Iranu, nakon što je ubijeno više slojeva zvaničnika, uključujući vrhovnog verskog vođu ajatočaga Alija Hamneija i druge na vrhu vlasti.

Međutim, glavne institucije Islamske republike Iran ostale su netaknute, a njegov sin, Modžtaba Hamnei, brzo je izabran od strane verskog tela za novog verskog vođu.

Vojne, bezbednosne, političke i pravosudne vlasti obnovile su zakletvu lojalnosti Hamneijevoj funkciji i teokratskom poretku, iako se novi vrhovni vođa nije pojavljivao u javnosti niti obraćao osim kroz nekoliko pisanih izjava koje mu se pripisuju.

Islamska garda (IRGC), osnovana da zaštiti poredak nakon revolucije 1979. godine, i dalje predvodi vojne operacije, ima značajnu ekonomsku moć, posebno kroz upravljanje prirodnim resursima Irana i održava oružanu kontrolu na ulicama putem paravojnih snaga Basidž i drugih jedinica.

Novi sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, Mohammad Bagher Zolghadr, pripada staroj gardi IRGC i smatra se bliskim Ahmadu Vahidiju i Ali Abdlahiju, drugim generalima koji, kako se veruje, nisu spremni na velike ustupke Vašingtonu. Zolghadr je zamenio Alija Laridžanija, iskusnog diplomatu i ideologa, koji je poginuo u raketnom napadu u martu.

Pravosuđe, koje gotovo svakodnevno objavljuje pogubljenja i hapšenja disidenata, kao i parlament pod dominacijom tvrdolinijaša, ostali su netaknuti tokom rata. Državna televizija i drugi mediji i dalje su direktno kontrolisani ili pod uticajem IRGC ili frakcija poput Fronta za stabilnost Islamske revolucije i prenose državne poruke svim dostupnim sredstvima, uključujući i video-snimke generisane veštačkom inteligencijom.

Relativno umereni predsednik Masud Pezeškijan, koji je postao predsednik 2024. godine na izborima sa istorijski niskom izlaznošću, slično kao i parlamentarni izbori, uglavnom je sveden na unutrašnja pitanja i određenu diplomatsku komunikaciju.

Reformistički i umereni političari koji su podržali njegovu kandidaturu, poput bivših predsednika Hasana Rohanija i Mohameda Hatamija i bivšeg glavnog diplomate Mohameda Džavada Zarifa, žestoko su kritikovani od strane tvrdokornih pristalica.

Državni mediji su ove nedelje izvestili da je većina frakcija objavila slično formulisane izjave kako bi proglasili jedinstvo i kontinuitet funkcije vrhovnog vođe i države, kao odgovor na Trampovo višestruko ukazivanje na pukotine unutar sistema. Iranske vlasti su takođe nastavile da podržavaju članove svoje "osovine otpora" oružanih snaga širom regiona, uključujući Liban, Irak i Jemen.

Takođe su dovele neke od paravojnih boraca u Iran kako bi im pomogle da kontrolišu situaciju, a iračke Narodne mobilizacione snage (PMF) ili Hašd al Šabi i druge naoružane strane grupe ponosno paradiraju ulicama Teherana i drugih gradova od prošlog meseca.

Promene u političkom stavu

Iranske vlasti nisu postigle konsenzus da daju ustupke koje zahteva Tramp, jer većina veruje da se oni svode na kapitulaciju, nešto u šta se nikada ne bi upustile čak i ako bi to značilo više napada na infrastrukturu od strane SAD i Izraela.

Oni kažu da su IRGC i tradicionalna vojska i dalje potpuno spremni da lansiraju još mnogo raketa i dronova na zemlje u regionu, kao i na američke snage, ako SAD i Izrael zaista pokušaju da vrate Iran "u kameno doba", kako je pretio Tramp, kroz više udara na kritičnu civilnu infrastrukturu.

Mohamed Bager Galibaf, relativno pragmatični predsednik parlamenta koji je predvodio iranski pregovarački tim tokom prve runde posredovanih pregovora sa SAD u Islamabadu, Pakistan, početkom ovog meseca, signalizirao je da želi da "pobede" na bojnom polju pretvori u sporazum.

Ali pod vatrom tvrdolinijaša, on je takođe upozorio da neće biti "predaje".

U tom smislu, najnoviji iranski predlog SAD je da se odlože razgovori o nuklearnom programu zemlje, iako je glavni javni razlog Trampa i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua za početak rata bio da se osigura da Iran nikada neće imati nuklearno oružje.

Teheran kaže da nikada neće težiti nuklearnom oružju, ali da neće isporučiti svoje zalihe obogaćenog materijala, niti će zaustaviti obogaćivanje na iranskom tlu, jer je zemlja platila ogromnu cenu da bi dobila tu tehnologiju, u vidu decenija sankcija i ubistava svojih naučnika.

IRGC i državni mediji naglašavaju da je sada glavno pitanje Ormuski moreuz i kako ga pouzdano ponovo otvoriti i okončati američku blokadu iranskih luka.

Iranske oružane snage i političari naglašavaju da to mora uključivati uspostavljanje sistema koji Iranu ostavlja odgovornost za upravljanje Ormuskim moreuzom sa Omanom, jer su te dve zemlje jedine sa teritorijalnim vodama u tom području.

Takođe žele da naplaćuju brodovima prolaz, čime bi nadoknadili deo od 270 milijardi dolara štete za koju vlada kaže da je naneta zemlji. Parlament kaže da je izradio nacrte zakona za legalizaciju takvog sistema, što je suprotno tvrdnjama Trampa, Evropljana i drugih da se moreuz mora ponovo otvoriti za sve bez uslova kako bi se obnovila stabilnost na umornim međunarodnim tržištima koja pokušavaju da izbegnu još jednu recesiju.

Razlike u domaćoj politici

Iranski establišment se suočava sa složenom mrežom problema kod kuće, od kojih su mnogi samo pogoršani uticajem intenzivnog bombardovanja najjačih vazduhoplovnih snaga na svetu.

Ekonomija je u ruševinama, sa jednom od najviših stopa inflacije na svetu, a bile bi potrebne godine i velika ulaganja da se potpuno obnove teško bombardovane proizvodne linije čelika, petrohemijski pogoni i drugi objekti, dok je zemlja i dalje pod strogim sankcijama SAD i Ujedinjenih nacija.

Milioni radnih mesta su ili ukinuti ili stavljeni na pauzu kao rezultat gotovo potpunog državnog gašenja interneta, koje je sada na snazi već 60 dana bez presedana, iz navodnih ratnih "bezbednosnih" razloga.

Suočena sa rastućom frustracijom javnosti, država je odlučno rekla da će internet postati manje ograničen tek kada se rat završi, i sada postepeno proširuje višeslojni sistem kojem se narod protivi godinama.

Ekonomski fokus vlade pomerio se na davanje prioriteta nabavci hrane i lekova na bilo koji način, a ove nedelje je ponovo uspostavljena praksa dodele jeftine valute za uvoz osnovnih dobara, nešto što je ukinuto u decembru, jer je to stvaralo sistematsku korupciju.

Očekuje se da će prosečan Iranac osiromašiti u narednim mesecima, jer rastuća inflacija desetkuje domaćinstva koja pokušavaju da se održe iznad vode.

Pored hapšenja i pogubljenja, pravosuđe više puta naglašava da svako ko se bavi bilo kakvim oblikom neslaganja unutar ili van zemlje može imati pravo na konfiskaciju celokupne imovine u korist države.

Brojna "priznanja" Iranaca emitovana su na državnoj televiziji i pridruženim medijima za bezbednosne prekršaje, koji uključuju navodnu špijunažu, snimanje udara raketa iz njihovih domova ili pokušaj povezivanja na satelitski internet Starlink.

Nakon što su hiljade ljudi ubijene tokom nacionalnih protesta u januaru, teška bezbednosna atmosfera i dalje dominira ulicama Teherana i gradova širom zemlje.

Teška oklopna vozila, mitraljezi postavljeni na zadnjoj strani pikap kamioneta, dnevne oružane parade i noćne prodržavne kolone, maskirani vojnici i snage bezbednosti, kao i naoružani kontrolni punktovi postali su neizbežni uobičajeni prizori na ulicama prestonice.

(Telegraf.rs)