Komšije pred ključnim glasanjem: Da li će pad vlade ugroziti milijarde iz EU fondova i stabilnost regiona?

Rumunija prolazi kroz novi talas političkih previranja koja bi mogla imati dalekosežne posledice za šestu najmnogoljudniju zemlju EU.

Skoro godinu dana nakon kontroverznih predsedničkih izbora, poraženi kandidat krajnje desnice Đorđe Simion sada naglo vodi u anketama i izaziva haos u rumunskom parlamentu.

Preporučujemo

On gura izglasavanje nepoverenja vladi sledeće nedelje, što bi moglo da obori premijera Ilijeu Bolojana i pokrene period nestabilnosti koji bi ugrozio ionako krhke ekonomske izglede zemlje.

Zemlja se suočava sa ključnim rokom u avgustu da sprovede reforme koje bi otključale oko 11 milijardi evra iz fondova EU, a analitičari strahuju da bi borba vlade da kontroliše javne finansije mogla da dovede do sniženja kreditnog rejtinga.

Ali brutalne mere štednje sprovedene tokom protekle godine kako bi se smanjio budžetski deficit Rumunije pogodile su popularnost političara iz centra levo i liberala koji sprovode te reforme. Nacionalisti Simiona sada vide priliku da to politički iskoriste.

Šta se dešava kod komšija?

Ukratko, kriza u Rumuniji svodi se na sukob između premijera Ilije Bolojana, koji predvodi Nacionalnu liberalnu partiju, i njegovih koalicionih partnera iz Socijaldemokratske partije (PSD).

PSD je prošle nedelje napustio Bolojanovu koaliciju i pozvao na njegovu smenu. Stranci se ne dopadaju oštre mere štednje premijera, poput povećanja poreza i zamrzavanja plata u javnom sektoru – koje su pogodile oblasti koje oni predstavljaju – kao ni njegov krut politički stil.

PSD sada podržava predlog za izglasavanje nepoverenja vladi zajedno sa krajnje desničarskom partijom Savez za jedinstvo Rumuna (AUR) koju predvodi Đorđe Simion.

Bolojan je ljutito optužio lidera PSD-a Sorin Grindeanu da laže o tome da li bi bio spreman na saradnju sa Simionom. Međutim, PSD tvrdi da ne pravi nikakav suštinski savez sa AUR-om, osim saradnje oko predstojećeg glasanja protiv Bolojanove vlade.

"Mislim da je ovo veoma opasno za demokratiju", rekao je za Politico Kristijan Pirvulesku sa Nacionalnog univerziteta za političke studije i javnu upravu u Bukureštu. Zajednički pokušaj da se sruši premijer mogao bi "da legitimizuje i normalizuje krajnju desnicu", dodao je.

Glasanje o predlogu za izglasavanje nepoverenja vladi očekuje se 5. maja.

Šta je u igri?

Nestabilnost u Rumuniji nosi značajne posledice i izvan granica te zemlje. Sa oko 19 miliona stanovnika, Rumunija je važan igrač u EU, strateški smeštena na istočnom rubu bloka i graniči sa Ukrajinom.

Takođe je u procesu izgradnje najveće NATO vojne baze na obali Crnog mora i ima ključnu ulogu u bezbednosti regiona, jer se u njenoj južnoj oblasti Deveselu nalazi američki sistem protivbalističke raketne odbrane.

Rumunija je do sada bila ključna kao logističko čvorište za pomoć Ukrajini u ratu protiv Rusije. Ali Simionova stranka trenutno ima oko 35 odsto podrške, i ako bi ikada došla na vlast, mogla bi da prekine pomoć Ukrajini.

Simion se takođe protivi uticaju koji Brisel ima nad javnom potrošnjom i protivio bi se zajedničkoj politici EU o migracijama. Postoje i posledice po politiku EU, jer je odluka PSD-a da sarađuje sa AUR-om već izazvala nezadovoljstvo u Evropskom parlamentu.

Umirivanje tržišta

Mnogo neposrednija briga u Rumuniji jeste reakcija tržišta. Austeritet se smatrao ključnim za smirivanje investitora i ispunjavanje zahteva Brisela; 2024. godine zemlja je imala najveći deficit u EU od 9 odsto BDP-a.

"Ne možemo sebi da priuštimo pad kreditnog rejtinga", rekao je politički analitičar Radu Magdin.

"Svaki politički haos mora biti rešen na relativno uredan način do 15. juna, jer će rejting agencije pratiti situaciju u Rumuniji tokom jula, avgusta i septembra", kaže Magdin i dodaje da je brzo rešavanje krize zato ključno.

Druga briga je mogući uticaj na rumunsku demokratiju. Odluka PSD-a da sarađuje sa AUR-om u pokušaju rušenja Bolojana mogla bi, smatra Pirvulesku, da ima kontraefekat i da podstakne više birača da Simionovu stranku vide kao ozbiljnu opciju na narednim izborima.

Šta dalje?

Do glasanja o nepoverenju, koje se očekuje sledeće nedelje, sve strane će pokušavati da obezbede 233 glasa potrebna za većinu. Na papiru, Simionov AUR i PSD su blizu tog broja ako svi njihovi poslanici glasaju disciplinovano, ali i dalje postoji šansa da Bolojan i njegove pristalice pobede.

Ako Bolojan izgubi glasanje, više neće biti premijer. Nezavisni, centristički predsednik Nikušor Dan tada će započeti konsultacije sa partijskim liderima kako bi se formirala nova koaliciona vlada i izabrao novi premijer.

U tom slučaju, jedna od opcija je da koalicija između Bolojanovih liberala i socijaldemokrata nastavi da postoji, ali sa novim, nezavisnim tehničkim (tehnokratskim) premijerom - opcija koju neki analitičari i komentatori smatraju verovatnom.

PSD je već saopštio da je otvoren za nastavak koalicije, ali sa drugim premijerom na čelu. Međutim, loši odnosi koji su nastali tokom ove krize - dve glavne stranke u vlasti su razmenjivale uvrede - mogli bi da otežaju popravljanje odnosa.

Druga opcija je da Bolojan pobedi na glasanju. U tom slučaju, PSD bi morao da “proguta ponos” ili bi, verovatnije, Bolojan nastavio da vodi manjinsku vladu, što bi nateralo PSD u opoziciju zajedno sa Simionovim nacionalistima. Neki sumnjaju da je to i bio Bolojanov plan od početka, prema Pirvulesku.

Hoće li Simion postati moćniji?

Simion je bio oprezan u vezi sa mogućnošću da preuzme funkciju premijera kada ga je Politico pitao prošle nedelje, ali tu mogućnost nije isključio. Na papiru, međutim, to trenutno deluje nemoguće, ne samo zato što je Dan izjavio da neće pristati na imenovanje anti-evropskih partija (odnosno AUR-a) u vladu.

Simionova najbolja šansa ostaje da dođe na vlast na budućim izborima - bilo na parlamentarnim koji su zakazani za 2028. godinu, ili na predsedničkim izborima koji se očekuju 2030. Prevremeni izbori se uglavnom smatraju malo verovatnim.

Prema Pirvuleskuu, "nema nikakve šanse" da Simion postane premijer u kratkom roku. Magdin je imao sličan stav, navodeći da Simion "trenutno nije zainteresovan" za tu funkciju i da "nema šanse da postane premijer".

Kako je Rumunija došla do ovog?

Pre samo 10 meseci Bolojan je preuzeo dužnost i pokrenuo rad vlade na njenom ključnom zadatku: smanjenju budžetskog deficita Rumunije na prihvatljiv nivo.

To je značilo bolne mere štednje - oporezivanje penzija, povećanje PDV-a i zamrzavanje plata u javnom sektoru, što je izazvalo proteste nastavnika i drugih grupa. I dok je deficit počeo da se smanjuje, inflacija i dalje ostaje visoka, a politička cena nepopularnih rezova bila je značajna.

Neki izveštaji su takođe sugerisali da rastuće tenzije između predsednika i premijera nisu pomogle u rešavanju krize, ali su Danovi saveznici to demantovali.

"Među njima ne postoji neka velika prijateljska veza", rekao je Pirvulesku.

"Predsednik želi stabilnu vladu i stabilne institucije, i zabrinut je da je problem u stilu Ilije Bolojana - to je veoma nefleksibilan politički stil. Politika je veština fleksibilnosti. On nije fleksibilan", dodaje sagovornik.

Magdin se složio. Kako kaže, jedan od problema koji je Bolojan imao jeste njegova poznata tvrdoglavost.

"Tvrdoglavost ponekad može biti dobra i tada je zovete upornošću… ali kada ljudi steknu utisak da ste jednostavno kruti, to stvara otpor kod mnogih. Verujem da i predsednik i drugi ključni politički lideri u Rumuniji smatraju da je premijer bio previše tvrdoglav na svoju štetu", ističe Magdin za Politico.

Šta se dešava sa politikom u Rumuniji?

Mnogi Rumuni su postali umorni posle godina korupcionaških skandala, kao i krize oko navodnog ruskog mešanja u predsedničke izbore 2024. godine, što je dovelo do toga da su izbori u potpunosti poništeni. Krajnje desničarski ultranacionalista koji je u tom trenutku bio na putu da pobedi, Kalin Đorđesku, trenutno se nalazi pred suđenjem, optužen da je planirao državni udar.

Ipak, Đorđesku i dalje ima značajnu podršku. Mnogi Rumuni su duboko skeptični prema demokratiji i institucijama koje upravljaju državom i veruju da je desničarski lider bio žrtva zavere. On je i dalje u dobrim odnosima sa Simionom, koji je prošle godine rekao da bi želeo da ga postavi za premijera.

Postoji i strukturna specifičnost u načinu na koji funkcioniše ustav zemlje, napomenuo je Pirvulesku. Premijer u Rumuniji ima značajna ovlašćenja, ali je u poslednjih 20 godina politički ograničen potrebom da sarađuje u koalicijama sa drugim partijama - što je dovelo do osećaja da jedna kriza neprestano sledi drugu.

(Telegraf.rs)