Da li se Evropska unija sprema za budućnost bez SAD? Umesto Člana 5 povelje NATO tu je Član 42.7 Ugovora o EU

Evropski lideri nastoje da razjasne retko korišćenu klauzulu o uzajamnoj odbrani u ugovoru Evropske unije, dok raste sumnja u dugoročnu posvećenost Vašingtona NATO savezu tokom sve dubljeg razdora sa Sjedinjenim Državama.

NATO, osnovan 1949. godine, vojni je savez severnoameričkih i evropskih zemalja izgrađen na principu da je napad na jednu članicu napad na sve. Međutim, godine tenzija između Vašingtona pod predsednikom Donaldom Trampom i njegovih evropskih saveznika primorale su evropske vlade da stave veći naglasak na sopstvene odbrambene kapacitete.

Preporučujemo

Do ovog zaokreta došlo je jer je Tramp više puta kritikovao članice NATO-a zbog njihovih izdvajanja za odbranu. On je takođe doveo u pitanje vrednost saveza, sukobljavao se sa evropskim liderima oko Ukrajine i Irana, i pretio da će preuzeti Grenland od danskog saveznika. Najnovije tenzije eskalirale su nakon što su SAD i Izrael započeli rat protiv Irana, kada je Tramp optužio saveznike da ne podržavaju Vašington i odbacio NATO kao "tigra od papira".

Medijski izveštaji navode da je Pentagon pripremio memorandum koji razmatra opcije za kažnjavanje saveznika koji se smatraju nedovoljno lojalnim tokom rata u Iranu. Te opcije navodno uključuju ispitivanje suspenzije Španije iz NATO-a, koja je bila posebno kritična prema ratu, kao i reviziju američkog stava o britanskom polaganju prava na Foklandska ostrva. NATO nema formalni mehanizam za izbacivanje članice, ali ovaj događaj je bacio senku na jedinstvo saveza i ponovo pokrenuo pitanje samostalne odbrane Evrope bez Vašingtona.

U srcu napora Evrope da pronađe alternativne bezbednosne aranžmane izvan NATO-a nalazi se Član 42.7 osnivačkog ugovora Evropske unije.

Šta je Član 42.7?

Član 42.7 Ugovora o Evropskoj uniji je klauzula o uzajamnoj odbrani ovog bloka. Ona nalaže da, ako je država članica EU žrtva oružane agresije na svojoj teritoriji, ostale države članice imaju obavezu da joj pruže pomoć i podršku svim sredstvima kojima raspolažu, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija.

Poređenja radi, Član 5 Severnoatlantskog ugovora NATO-a navodi da se napad na jednu članicu smatra napadom na sve. On je podržan zajedničkim planiranjem, vežbama i vojnom moći SAD.

Međutim, za razliku od NATO-ovog Člana 5, klauzula EU nije podržana integrisanom vojnom komandnom strukturom, stalnim planovima odbrane niti stalnim snagama koje mogu automatski da odgovore, a SAD nemaju obavezu da intervenišu. To znači da se u praksi često smatra manje verodostojnom vojnom garancijom, iako ostaje važna politička obaveza.

Ko poziva Evropu da se okrene Članu 42.7?

Kipar, koji je članica EU ali ne i NATO-a, posebno želi da ojača ovu klauzulu nakon što je dron pogodio britansku vazdušnu bazu na ostrvu tokom rata u Iranu prošlog meseca. Dok takav incident možda ne bi bio dovoljan za aktiviranje NATO-ovog Člana 5, on bi mogao pokrenuti pitanja o Članu 42.7, naročito u vreme zategnutih odnosa između SAD i Evrope.

Kiparski predsednik Nikos Hristodulides izjavio je da su se lideri složili da je vreme da se definiše kako bi ova odredba funkcionisala u praksi ako bi bila aktivirana.

Francuski predsednik Emanuel Makron takođe je naglasio da klauzulu treba tretirati kao obavezujuću, a ne samo kao simboličan gest. "Kod Člana 42, stav 7, ne radi se samo o rečima", rekao je on.

Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas izjavila je da Evropa mora pojačati odbrambene napore nakon što je Tramp "uzdrmao transatlantske odnose do temelja". "Evropa više nije primarni centar gravitacije Vašingtona", rekla je ona, dodajući da nijedna velika sila nije opstala ako je svoju bezbednost prepustila drugima.

Da li je ovaj član ikada aktiviran?

Ova klauzula je korišćena samo jednom ranije - aktivirala ju je Francuska nakon napada u Parizu 2015. godine koje je izvela Islamska država (ISIS). Tada su ostale države EU delile obaveštajne podatke kako bi pomogle francuskim vlastima.

NATO-ov Član 5 je takođe aktiviran samo jednom - nakon napada 11. septembra 2001. u SAD. Međutim, pomoć saveznika SAD-u nije bila ograničena na obaveštajne podatke; doprineli su sa desetinama hiljada vojnika u ratu u Avganistanu.

Mogu li zemlje biti izbačene ili napustiti NATO?

Pablo Kalderon Martinez, stručnjak za evropska pitanja, izjavio je za Al Jazeeru da Španija zakonski ne može biti uklonjena iz NATO-a jer ne postoji mehanizam za izbacivanje, već samo za dobrovoljno istupanje. Verovatniji scenario bi bio da SAD odluče da napuste savez.

Bivši britanski diplomata Karn Ros postavio je dublje pitanje - da li Evropa i Vašington i dalje dele zajedničke vrednosti. "Potpuno je jasno da ne delimo. Tramp je antidemokratski nastrojen. Koji nam još dokazi trebaju?", rekao je on.

Da li se Evropa sprema za budućnost bez SAD?

Evropske zemlje su se obavezale da će drastično povećati odbrambene budžete, a mnoge ciljaju na trošenje 5 odsto svog BDP-a godišnje na vojsku.

Iako Tramp ne može da povuče SAD iz NATO-a bez odobrenja Kongresa, sumnje u posvećenost Vašingtona već su uznemirile evropske prestonice. To je stvorilo hitnu potrebu za jačanjem sopstvenih odbrambenih kapaciteta i izgradnjom verodostojnog evropskog stuba unutar ili pored NATO-a.

(Telegraf.rs)