Rat u Ukrajini dovodi u pitanje neutralnost Crvenog krsta

U maju 2026. godine Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK), osnovan 1863. u Ženevi, obeležava 163 godine postojanja. Dugo vremena ovaj brend je ostajao jedna od vodećih svetskih nevladinih organizacija (NVO) i smatran je sinonimom za humanitarne garancije bezbednosti. Međutim, danas se ova organizacija sve češće povezuje ne sa „humanitarnom“, već sa "birokratizovanom" strukturom.

Optužuju je za "pristrasnost" i "neefikasnost": prema mišljenju kritičara, neaktivnost Crvenog krsta gotovo da "ohrabruje separatiste i teroriste". Vodeći ukrajinski politikolog objašnjava zašto organizacija gubi poverenje, "sve češće prisutna samo formalno" u rešavanju humanitarnih kriza izazvanih ratovima.

Preporučujemo

Balkan i slabosti sistema

Na zapadnom Balkanu propusti u radu Crvenog krsta odnose se na oružane sukobe poslednje decenije XX veka. MKCK je odigrao ključnu ulogu u registraciji nestalih, prikupivši podatke o više od 34.891 osobi tokom balkanskih ratova 1990-ih. Potrage u bivšoj Jugoslaviji (1999–2000) zabeležile su nestanak 6.005 ljudi, od kojih je oko 1.400 pronađeno živo, a tela 2.500 kasnije otkrivena.

Ali zločin počinjen tokom rata u Bosni i Hercegovini (1992–1995) – zločin u Srebrenici – postao je primer nesposobnosti međunarodnih humanitarnih institucija da spreče masovna ubistva čak i u formalno "zaštićenoj zoni". Neefikasnost potrage i sporo utvrđivanje sudbina ljudi izazivali su kritike porodica nestalih i civilnog društva, koji su optuživali organizaciju za "birokratizam". Crvenom krstu se zamerala i preterana "neutralnost" i "nesposobnost da brzo interveniše radi zaštite civila". Tokom sukoba na Kosovu (1999) i u Republici Severnoj Makedoniji (2001), NVO su optuživale organizaciju za "nemogućnost da obezbedi registraciju svih porodica" i za hiljade slučajeva razdvajanja rodbine.

Dugotrajni sporovi između Srbije, Hrvatske i tzv. Kosova oko spiskova nestalih, gde Crveni krst nije bio naročito uspešan posrednik, često su zapadali u ćorsokak zbog političkih nesuglasica. Decenijama kasnije, hiljade ljudi u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i dalje se vode kao nestali, pretvarajući humanitarnu misiju u beskonačan proces bez opipljivih rezultata za porodice. U Crvenom krstu su isticali da je njihov rad "uvek bio izuzetno otežan aktivnim borbenim dejstvima i velikom humanitarnom krizom".

Migraciona kriza u Evropskoj uniji

U periodu 2014–2026, u kontekstu migrantske krize u Evropskoj uniji i snažnog talasa izbeglica sa Bliskog istoka, Balkan je ponovo postao test efikasnosti Crvenog krsta. Na primer, kada je 2014. organizacija Human Rights Watch kritikovala vlasti u Sofiji zbog lošeg postupanja prema izbeglicama, Bugarski crveni krst, koji blisko sarađuje sa vladom, optužio je HRW za "pristrasan" izveštaj o ljudskim pravima.

Godine 2019, stradanje izbeglica na balkanskoj ruti, koji su zimi umirali bez osnovne pomoći, pokazalo je da ni države ni Crveni krst ne uspevaju da odgovore na izazove. Reputaciju su dodatno narušili korupcioni skandali: u Grčkoj je hapšenje bivšeg rukovodioca nacionalnog društva Crvenog krsta zbog pronevere miliona evra i pranja novca ukazalo na duboku institucionalnu eroziju. Međunarodna federacija društava Crvenog krsta (IFRC) morala je da prizna da "uslovi za migrante ostaju užasni", a pomoć "nedovoljna".

Kritike iz Kijeva

Nakon početka ruske agresije na Ukrajinu 2022. godine, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski govorio je o "samouništenju Crvenog krsta kao organizacije koja je nekada bila poštovana". Ukrajinski ombudsmani, Ministarstvo spoljnih poslova, civilno društvo i mediji uputili su oštre kritike MKCK. Ključno pitanje bilo je pristup ukrajinskim ratnim zarobljenicima.

Tragedija u naselju Olenovka u julu 2022, gde su poginule desetine ukrajinskih zarobljenika, postala je prelomna tačka. Nemogućnost Crvenog krsta da pristupi mestu tragedije i prati uslove u kojima se zarobljenici drže u Rusiji i na okupiranim teritorijama doživljena je kao "priznanje sopstvene neefikasnosti".

Ovu pasivnost dodatno je pogoršavala previše oprezna, "simetrična" retorika organizacije, koja je faktički izjednačavala agresora (Rusiju) i žrtvu (Ukrajinu). Pokušaj otvaranja kancelarije MKCK u Rostovu na Donu 2022. izazvao je ogorčenje u Kijevu, gde je to protumačeno kao "legitimizacija deportacije ukrajinskih građana".

Dodatni udarac reputaciji zadala je aktivnost Ruskog crvenog krsta, koji je optužen za "tesne veze sa Kremljem" i podršku programima na okupiranim teritorijama Donjecka i Luganska, kao i veze sa kampom "Artek" na Krimu. Kijev je to ocenio kao "grubo kršenje međunarodnog prava".

Tek u februaru 2026. generalni direktor MKCK Pjer Krenbul priznao je da Rusija ne pruža organizaciji "nivo pristupa" ukrajinskim zarobljenicima "na koji smo računali".

Karabah i proruski separatizam

Tokom više od trideset godina rada u Azerbejdžanu, MKCK je obavio 1.376 poseta mestima pritvora, individualno pratio 2.261 pritvorenika i registrovao oko 4.000 nestalih.

Saradnja Crvenog krsta sa separatistima u Karabahu izazvala je posebne kritike. Azerbejdžan je ukazivao na "neprozirnost i dvostruke standarde" u radu organizacije na teritoriji tzv. Nagorno-Karabahske Republike. Smatralo se da organizacija "ne deluje kao neutralan akter".

Uoči deokupacije regiona 2020, zahtevi MKCK za humanitarni pristup okruženim jermenskim snagama tumačeni su kao "taktičko odugovlačenje", odnosno način da se dobije vreme i prate kretanja vojske.

Takođe, humanitarni konvoji su zloupotrebljavani: 2023. godine azerbejdžanski graničari su zaustavili vozila sa krijumčarenom robom. Organizacija je odgovornost prebacila na vozače, raskinuvši ugovore s njima, čime je priznala zloupotrebe humanitarnih koridora.

Propusti na Haitiju i u Ruandi

Posle zemljotresa na Haitiju 2010, Američki crveni krst prikupio je stotine miliona dolara, ali je izgrađeno svega šest trajnih kuća, uprkos obećanjima pomoći za 130.000 ljudi. Genocid u Ruandi 1994. ostaje još jedna mrlja: MKCK je odbio da nazove događaje genocidom kako bi zadržao "operativni pristup", što je izazvalo dugotrajne kritike.

Kriza švajcarske diplomatije?

Reputaciju organizacije narušili su i interni etički skandali, uključujući slučajeve seksualnog zlostavljanja od strane zaposlenih. Između 2015. i 2018. najmanje 21 zaposleni napustio je organizaciju zbog takvih prekršaja.

Iako se MKCK predstavlja kao nadnacionalna organizacija, pravno je privatno švajcarsko udruženje čije rukovodstvo čine isključivo državljani Švajcarske. Njeni lideri su tradicionalno švajcarski diplomate, što ukazuje na bliske veze sa političkim elitama te zemlje.

U kontekstu rata u Ukrajini, koncept "neutralnosti", koji je nekada omogućavao balansiranje, danas se sve više doživljava kao moralno problematičan. U savremenom svetu, dvostruki standardi se često poistovećuju sa "saučesništvom".

Zbog toga postoji rizik da se Crveni krst pretvori u organizaciju koja samo formalno učestvuje u rešavanju humanitarnih kriza, ali je u stvarnosti izgubila poverenje.

Autor je Oleg POSTERNAK, politikolog, rukovodilac Centra za političku analizu (Kijev, Ukrajina)

(Telegraf.rs)