Preokret na frontu u Ukrajini: Da li je ova Putinova odluka znak da Rusija definitivno gubi rat?

Odluka Rusije da ukloni tenkove i tešku vojnu opremu sa tradicionalne vojne parade povodom Dana pobede sugeriše da je Ukrajina sada ta koja ima prednost u ratu i drži karte u svojim rukama, smatraju eksperi.

Smanjeni obim proslave 9. maja na Crvenom trgu predstavlja značajno odstupanje od tradicionalnog prikaza vojne moći, i dolazi više od četiri godine nakon početka sukoba, koji je odneo stotine hiljada života i iscrpeo ekonomske resurse.

Preporučujemo

Poslednjih meseci, Kijev je pojačao dalekometne napade na energetsku i vojnu infrastrukturu duboko iza linija fronta, uz talase dronova koji se redovno lansiraju ka Moskvi, preneo je Daily Mail.

Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, rekao je da su promene uslovljene bezbednosnim razlozima, poručivši novinarima:

"U svetlu ove terorističke pretnje, preduzimaju se sve mere kako bi se opasnost svela na minimum".

Međutim, analitičari veruju da pravi razlog prevazilazi strah od bezbednosti i odražava dublji pritisak na rusku vojsku dok Ukrajina pojačava svoju ofanzivu.

Kir Džajls iz Čatam Hausa rekao je da je ova odluka verovatno povezana sa poteškoćama na bojnom polju.

"Vladimir Putin nije naveo pravi razlog za ovakvu odluku, ali možemo pretpostaviti da je to posledica jednog od više faktora povezanih sa pritiskom pod kojim se Rusija nalazi dok vodi rat protiv Ukrajine".

Dodao je da bi veliki gubici mogli ograničavati sposobnost Rusije da organizuje punu vojnu paradu.

"To može značiti jednostavno nedostatak vojnih jedinica, što neki komentatori pripisuju ogromnim gubicima koje je takozvana ‘mašina za mlevenje mesa’ nanela ruskim snagama. To podrazumeva nedostatak sposobnosti da se uopšte organizuje parada".

"Ne postoje objašnjenja za ono što je Putin uradio koja se na neki način ne svode na nesposobnost Rusije da porazi Ukrajinu".

Ukrajinski napadi sada dopiru duboko u rusku teritoriju, na udaljenosti do 1.500 kilometara, gađajući ključnu infrastrukturu.

Postoje izveštaji o značajnoj šteti po proizvodnju nafte i sisteme PVO, dok se čini da Moskva sve teže sprečava takve napade, a ekonomske posledice počinju da se osećaju.

Bivši oficir britanske vojske Hamiš de Breton Gordon rekao je da se rat okreće protiv Rusije, a njene snage gube tlo pod nogama i trpe neodržive žrtve.

Rekao je da su zamenei novi regruti loše obučeni i da navodno uključuju etničke ruske regrute koji nisu namenjeni za raspoređivanje van granica Rusije, što ne doprinosi borbenoj efikasnosti, a povećava gubitke. Rekao je da se svest o ovim neuspesima širi Rusijom i podstiče nezadovoljstvo.

"Vojna parada u izmenjenom obliku postaje više od simbolike, to je priznanje pada“, naveo je Gordon.

"Čak i nakon premeštanja naprednih sredstava protivvazdušne odbrane, poput raketnog sistema S-400, dalje od linija fronta, Kremlj ne može da garantuje bezbednost sopstvene prestonice".

Kir Džajls se složio da ovo otkriva veliku rusku slabost, razbijajući pažljivo sklapanu sliku Kremlja o superiornoj vojnoj moći.

"Ovo je direktno priznanje činjenice da Ukrajina, teoretski, može da udari direktno u srce Moskve i ugrozi vodeći događaj poput ovog koji je važan deo ruskog nacionalnog kalendara", rekao je.

"Ako se to predstavlja kao razlog zašto je parada 9. maja manje atraktivna meta za Ukrajinu, onda je to veliko priznanje slabosti i nesposobnosti ruske države. To se ne uklapa u pretvaranje da ruska protivvazdušna odbrana dobro funkcioniše i da je u stanju da ublaži pretnju od ukrajinske municije dugog dometa".

Nekoliko vojnih škola, kadetskih korpusa, "kao i kolona vojne opreme, neće učestvovati na ovogodišnjoj vojnoj paradi zbog trenutne operativne situacije", saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane u utorak uveče na Telegramu.

Prošle godine, Ukrajina je pokušala da poremeti vodeći događaj lansiranjem rojeva dronova na Moskvu, što je izazvalo haos u saobraćaju sa hiljadama otkazanih ili odloženih letova.

Ruski proratni bloger Aleksandar Sladkov rekao je da je odluka "logična, s obzirom na okolnosti". Parada 9. maja obeležava sovjetsku pobedu nad nacističkom Nemačkom i postala je ogroman prekretnički događaj pod Putinom.

Drugi svetski rat, poznat u Rusiji kao Veliki otadžbinski rat, centralna je istorijska naracija Putinove četvrt veka duge vladavine.

Bivši špijun KGB više puta se poziva na sovjetsku pobedu nad nacističkom Nemačkom kako bi opravdao svoju ofanzivu protiv Ukrajine, što je Kijev odbacio kao propagandu.

Prošle godine, više od dvadesetak svetskih lidera, uključujući kineskog predsednika Si Đinpinga, bili su u Moskvi kako bi posmatrali povorku hiljada vojnika od kojih su se neki borili u Ukrajini.

To se dešava u trenutku kada je Putin nepopularniji nego što je bio godinama, a anketa instituta za istraživanje javnog mnjenja FOM, povezanog sa Kremljem, pokazuje da samo 71 odsto Rusa veruje svom predsedniku, najgori rezultat u poslednjih sedam godina.

U međuvremenu, neslaganje u Rusiji se guši. Oni koji govore protiv Putina i rata u Ukrajini suočavaju se sa zatvorom u kaznenim kolonijama, dok se javno protivljenje, uključujući proteste protiv cenzure interneta, ozbiljno guši.

"Putin i ruski lideri uopšte su uvek zabrinuti zbog izgleda za pretnje, ne od žrtava u inostranstvu, već od sopstvenog stanovništva", objasnio je Džajls i dodao:

"Nema nikakvih naznaka koje se mogu uočiti izvan Rusije da se bilo kakvo narodno nezadovoljstvo u zemlji približava pretnji Putinovom rukovodstvu".

Putin, na vlasti kao predsednik ili premijer od kraja 1999. godine, više puta je obećavao stabilnost i govorio o destruktivnoj prirodi revolucija.

Ali i sam lider je nedavno priznao da ruska ekonomija postiže rezultate ispod njegovih očekivanja. Iako je zemlja zabeležila skok prihoda od nafte kao rezultat sukoba na Bliskom istoku, predsednik je od tada priznao da će to biti kratkotrajno.

Putin je nedavno rekao da je BDP Rusije pao za 1,8 odsto u januaru i februaru, dok je guvernerka ruske centralne banke Elvira Nabiulina nedavno rekla da se "spoljni uslovi sada pogoršavaju gotovo konstantno i za izvoz i za uvoz".

Rusija je bila primorana da smanji proizvodnju nafte u aprilu zbog napada ukrajinskih dronova na luke i rafinerije, kao i zbog obustave isporuke sirove nafte preko jedinog preostalog ruskog naftovoda u Evropu.

U onome što bi mogao biti najoštriji mesečni pad ruske proizvodnje u šest godina od pandemije Kovid-19, Rusija je možda smanjila proizvodnju za oko 300.000 do 400.000 barela dnevno u aprilu, u odnosu na prosečan nivo zabeležen u prvim mesecima godine.

(Telegraf.rs)