Nemački grad u očaju što će Trampovi vojnici otići: "Pa mi volimo naše Amerikance!"

Uprkos čestoj retorici Donalda Trampa, Nadine Firmont je rekla da je potez američkog predsednika da povuče američke trupe iz Nemačke pogodio njen grad kao bomba.

"Moram da kažem da sam iskreno bila šokirana", rekla je Firmont, koja radi u srednjoj školi u Landštulu, na jugozapadu Nemačke, u srcu najveće američke vojne zajednice van SAD.

Preporučujemo

Čak i uz ranija smanjenja i razgovore o preraspoređivanju američkih snaga, Trampov ljutiti ispad nosio je grubu pretnju koja je iznenadila Nadine Firmont (45) i njene komšije.

Kasno u petak, Pentagon je saopštio da će smanjiti broj trupa u Nemačkoj za 5.000 pripadnika – nešto manje od 15% prisustva u zemlji – delimično tako što neće rasporediti bataljon koji je Bajdenova administracija planirala da premesti tamo kasnije ove godine.

Otkako je armija generala Džordža Patona u proleće 1945. ušla u obližnji grad Kajzerslautern, Amerikanci su utkani u svakodnevni život ovde.

"Volimo naše Amerikance – oni obogaćuju zajednicu u svakom smislu i čine život šarenijim", rekla je Firmont, koja je govorila pre saopštenja Pentagona.

"Ne sviđa se svima buka njihovih vojnih aviona iznad glave, ali bila bi velika šteta ako bi Amerikanci otišli. To bi bolelo", kaže ona za Guardian.

Firmont je govorila dok su Amerikanci i Nemci, vojnici i civili, mladi i stari formirali vijugav red da učestvuju u prolećnom karnevalu u Landštulu u blistavom kasnopopodnevnom suncu.

Sajamski prostor sa dečjim vožnjama i štandovima koji prodaju čizburgere i kobasice bio je ukrašen slikama Ujka Sema i zastavama sa zvezdama i prugama, dok su posetioci u šatoru ispijali pivo i belo vino, a njihovi psi su dremali pored njih.

Pored restorana i prodavnica koje zavise od američkih gostiju, Firmont je rekla da su generacije Nemaca stvarale prijateljstva, pa čak i porodice sa američkim gostima - jedinstveni identitet regiona koji sada deluje ugroženo.

Landštul je domaćin najveće američke bolnice u inostranstvu, sastavnog dela vojne zajednice Kajzerslautern od oko 50.000 vojnika, pratećeg osoblja i članova porodica.

SAD su imale 68.000 aktivnih vojnih lica stalno raspoređenih u svojim bazama u inostranstvu u Evropi na kraju prošle godine, pri čemu je nešto više od polovine, oko 36.400, bilo stacionirano u Nemačkoj.

Ogromna mreža nemačkih dobavljača i zaposlenih koji rade za Amerikance u tom području stvorila je mrežu ekonomske zavisnosti i kulturne razmene, zbog koje su se lokalni ljudi poput Marije, negovateljice starijih osoba, osećali posebno dok su odrastali.

"To je sve što sam ikada znala, to je deo nas", rekla je ona, čekajući sa Džošuom, svojim nemačko-američkim mužem, sinom jednog američkog vojnika, svoju narudžbinu u Shawingz-u, lancu pržene piletine koji opslužuje američku vojnu zajednicu.

Menadžer restorana Karl Mazur-Rekovski, koji se u područje doselio kao dete iz Poljske, rekao je da Landštul privlači ljude koji žele da žive sa "američkim osećajem".

"Žele kontakt sa Amerikancima, da poboljšaju svoj engleski. Očigledno je da bi, ako bi se povukli, sa sobom odneli mnogo poslova i biznisa u radijusu od 30 do 40 kilometara. Upali bismo u teška vremena", kaže on.

Mazur-Rekovski je pozvao na povratak dijalogu između Amerikanaca i Evropljana koji je ranije ublažavao krize, od Vijetnamskog rata do invazije na Irak i skandala prisluškivanja NSA.

"Diplomatija je najvažnija stvar. Ne morate da pretite, možete da razgovarate. Bolje je razgovarati nego započeti nešto što vodi ka nečemu užasnom", smatra sagovornik Guardiana.

Amerikanci u gradu govorili su s naklonošću o svojim nemačkim domaćinima, opisujući nezaboravno bogato iskustvo u inostranstvu koje ne bi voleli da napuste. Džeremi Kol (31) koji je došao sa američkom vojskom iz Kanzasa prošle godine da radi u logistici, rekao je da je Landštul njegovu porodicu dočekao raširenih ruku.

"Upoznali smo mnogo dobrih prijatelja ovde, odmah, u prvih 30 dana. Lokalna porodica nam je pokazala okolo i stvarno nas upoznala sa biznisima, jezikom i hranom", kaže on.

Njegov sin Kejlen, sedmogodišnjak, podigao je pogled sa video-snimka dinosaurusa na očevom telefonu da pokaže nemački jezik posetiocu, uključujući "danke", "bitte" i brojanje do 11.

"Oni ovde mnogo rade u školskom sistemu da svi budu dvojezični. I on to upija kao sunđer", kaže Kejlen.

Međutim, Leon Vilson (38) iz Floride bio je manje sentimentalan u vezi sa vezom dve zemlje. Rođen je u američkoj bazi u Vizbadenu, plod jedne "od onih vojničkih ljubavi", rekao je o vezi svojih roditelja u američkoj vojsci. Vilson sada puni vojne kamione u Landštulu.

On je postavio pitanje da li sva američka ulaganja u Nemačku donose korist Amerikancima kod kuće.

"Nemam loše osećaje, to je sjajno, postoji povezanost", rekao je o američko-nemačkim vezama.

"Ali nije fer da mi stalno jačamo vašu ekonomiju da biste vi zarađivali na nama", dodao je.

Čens Miler (20) dolazi iz vojne porodice koja seže do američkog građanskog rata, kada je njegov predak sa severa ratovao za Uniju. U Landštul je došao pre nešto više od godinu dana odmah po završetku srednje škole u Koloradu da radi u logistici, prateći stope svog dede vojnika, koji je ovde bio stacioniran krajem 1960-ih.

"I on je voleo to i radio iste stvari koje ja sada volim da radim", rekao je Miler, posebno istražujući region koji je udaljen samo 30 minuta vožnje od granice sa Francuskom.

"Imam sjajna prijateljstva sa Amerikancima i Nemcima. Bio bih stvarno nesrećan da moram da idem, ali morao bih da pratim naređenja. Ne bih voleo da moram da se spakujem i odem i ostavim sve prijatelje, baš bih bio razočaran", kaže Miler.

Na pitanje kako vidi poslednje tenzije između SAD i NATO-a, Miler je priznao da je zabrinut.

"Savez je sada zaista pod pritiskom. Voleo bih da predsednik Tramp radi na zaštiti saveza", dodao je.

(Telegraf.rs)