Uživo RASTU TENZIJE NA BLISKOM ISTOKU! Iran zapucao na američke razarače, gađani i civilni brodovi

Iranska mornarica saopštila je da je ispalila hice upozorenja u blizini razarača američke mornarice koji operišu blizu Ormuskog prolaza.

Mornarica je "detektovala američke razarače u blizini Ormuskog prolaza i izdala upozorenja, uključujući ispaljivanje hitaca upozorenja, upozoravajući na posledice onoga što je opisala kao rizične akcije", prenosi državni emiter IRIB.

"Nakon što su američki razarači navodno ignorisali početna upozorenja, iranske snage su izdale drugo, direktnije upozorenje, navodeći da će se svaki pokušaj ulaska u moreuz smatrati kršenjem primirja i da će izazvati odgovor", izvestio je IRIB.

"Iranske pomorske snage ispalile su dodatne hice upozorenja - uključujući krstareće rakete, rakete i borbene dronove - u blizini plovila", dodaje se u saopštenju mornarice.

Ujedinjeni Arapski Emirati danas su optužili Iran da je dronovima napao prazan tanker za sirovu naftu koji pripada državnoj naftnoj firmi iz Abu Dabija dok je pokušavao da prođe kroz Ormuski moreuz.

Jedinica za pomorsku energetsku logistiku Nacionalne naftne kompanije Abu Dabija (ADNOC) saopštila je da je tanker pod nazivom "Baraka" bio prazan kada su ga napala dva drona i da nije bilo povređenih, prenosi Rojters.

"UAE su dodatno naglasili potrebu da Iran zaustavi ove ničim izazvane napade, osigura svoju punu posvećenost trenutnom prekidu svih neprijateljstava i potpunom i bezuslovnom ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Agencija za pomorske trgovinske operacije Ujedinjenog Kraljevstva saopštila je ranije da je tanker pogođen nepoznatim projektilima dok se nalazio oko 78 nautičkih milja severno od Fudžejre.

Lider Hezbolaha Naim Kasem rekao je danas da "nema prekida vatre u Libanu, već se dešava izraelsko-američka agresija, koja je u toku".

"Ne postoji tako nešto kao žuta linija ili tampon zona, i neće ih biti. Hezbolah će neizbežno uspeti", rekao je Kasem u saopštenju, prenosi CNN.

Izjava lidera Hezbolaha usledila je u trenutku kada je izraelska vojska izdala novo naređenje za evakuaciju četiri sela na jugu Libana, navodeći da je to učinjeno "u svetlu kršenja sporazuma o prekidu vatre od strane Hezbolaha".

Centralna komanda Oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država (CENTCOM) saopštila je danas da su dva trgovačka broda pod američkom zastavom uspešno prošla kroz Ormuski moreuz.

"Razarači američke mornarice sa vođenim raketama trenutno deluju u Arapskom zalivu nakon što su prošli kroz Ormuski moreuz u svrhu podrške 'Projektu Sloboda'", saopštila je Komanda u objavi na društvenoj mreži X.

Komanda tvrdi da američke snage aktivno pomažu u naporima za obnavljanje tranzita za komercijalni brodarski saobraćaj.

"Kao prvi korak, dva trgovačka broda pod američkom zastavom uspešno su prošla kroz Ormuski moreuz i bezbedno su na putu", navodi se u saopštenju.

Ujedinjeni Arapski Emirati su u ponedeljak osudili ono što su nazvali "iranskim terorističkim napadom" čija je meta bio tanker državne naftne kompanije ADNOC iz Abu Dabija, koji je pokušao da prođe kroz Ormuški moreuz.

Ministarstvo spoljnih poslova UAE saopštilo je da je tanker ADNOC-a bio ciljan od strane dva iranska drona dok je prolazio kroz moreuz, ali da nije zabeleženo da su povređeni.

Ministarstvo je dodalo da ciljanje komercijalnog brodarstva i korišćenje Ormuskog moreuza "kao sredstva ekonomske prisile ili ucene predstavljaju piraterijatske činove od strane Iranskog revolucionarnog gardijskog korpusa".

Anvar Gargaš, savetnik predsednika UAE, rekao je u objavi na X: "Ovi napadi potvrđuju da je iranska pretnja bezbednosti i stabilnosti regiona u toku i da se ne može ignorisati".

Izjava Abu Dabija dolazi usred pojačanih tenzija na ključnom plovnom putu. Iranska mornarica tvrdi da je sprečila američke brodove da uđu u Ormuski moreuz, što je američka vojska negirala.

Navršava se mesec dana otkako su se SAD i Iran prvi put složili oko primirja. Evo pogleda na to šta se dogodilo sa razgovorima između Teherana i Vašingtona od tada.

U pitanju su ključne stavke po datumima, a sve ih možete detaljno pogledati u odvojenoj vesti.

Izvoz sirove nafte iz Kuvajta pao je sa više od milion barela dnevno na nulu u aprilu, prema iranskim medijima, što je „prvi takav poremećaj“ od kraja Zalivskog rata 1991. godine.

Zalivska zemlja je pumpala naftu tokom celog meseca, ali su vlasti deo proizvodnje premestile u skladišta, a deo dodelile rafinisanim proizvodima, objavila je u ponedeljak Iranska studentska novinska agencija (ISNA), pozivajući se na podatke koje je podelila platforma za praćenje nafte TankerTracker.

Isporuke rafinisanih goriva "nastavljene su u ograničenim količinama čak i kada su isporuke sirove nafte pale na nulu", saopštila je ISNA, ističući "oštar prekid u odnosu na uobičajeni izvozni protok od više od milion barela dnevno".

Baš u nedelju, nekoliko regionalnih zemalja, uključujući Kuvajt, objavilo je povećanje ciljeva proizvodnje nafte uprkos efektivnom zatvaranju Ormuskog moreuza. Naftni kartel OPEK je saopštio da će Saudijska Arabija, Rusija, Irak, Kuvajt, Kazahstan, Alžir i Oman povećati proizvodnju za dodatnih 188.000 barela dnevno. Ova objava je usledila nekoliko dana nakon što su UAE objavili planove da napuste grupu, što je udarac za članice.

Prošlog meseca, proizvodnja nafte sa Bliskog istoka je naglo opala, jer su paralelne blokade koje su SAD i Iran uvele brodovima koji nisu članice grupe u Ormuskom moreuzu zaustavile izvoz.

Centralna komanda SAD (CENTCOM) demantovala je tvrdnje iranskih državnih medija da je američki brod pogođen iranskim raketama u blizini Ormuskog moreuza.

"Nijedan brod američke mornarice nije pogođen", saopštila je Centralna komanda u objavi na X.

Državna novinska agencija IRNA je izvestila, pozivajući se na vojno saopštenje, da je "nakon čvrstog i brzog upozorenja njene mornarice, sprečen ulazak, kako je ona opisala, američkih i izraelskih neprijateljskih razarača u Ormuski moreuz".

Američki zvaničnik oglasio se povodom navoda da je Iran pogodio američki brod i jasno naznačio: naš brod NIJE POGOĐEN! Ovu vest preneo je Barak Ravid, jedan od najuticajnijih novinara za diplomatiju, nacionalnu bezbednost i bliskoistočnu politiku koji radi za AxIos i CNN.

Više o tome pročitajte u odvojenoj vesti.

Iranska mornarica sprečila je ulazak "neprijateljskih razarača" u Ormuzki moreuz, tvrdi u ponedeljak državna novinska agencija IRNA.

Pozivajući se na vojno saopštenje, IRNA je izvestila da je "nakon čvrstog i brzog upozorenja njene mornarice, sprečen ulazak onoga što je opisala kao američke i izraelske neprijateljske razarače u Ormuzki moreuz".

CNN je kontaktirao Centralnu komandu SAD (CENTCOM) i Belu kuću radi odgovora na ovu tvrdnju.

CENTCOM je saopštio da će njegove snage u ponedeljak početi da obnavljaju slobodu plovidbe za komercijalni brodarski prolaz kroz Ormuzki moreuz.

- Naša podrška ovoj odbrambenoj misiji je neophodna za regionalnu bezbednost i globalnu ekonomiju, jer takođe održavamo pomorsku blokadu - rekao je admiral Bred Kuper, komandant CENTCOM-a.

Napetosti na Bliskom istoku ponovo rastu nakon što je Iran saopštio da je zaustavio američki ratni brod koji je pokušao da uđe u Hormuški moreuz, prenosi Sky News.

Prema navodima iranske novinske agencije Fars, dve rakete pogodile su ratni brod u blizini ostrva Jask, pošto je, kako tvrde, ignorisao upozorenja iranskih snaga. Agencija, pozivajući se na lokalne izvore, navodi da se brod potom povukao iz tog područja.

Više o tome pročitajte u odvojenoj vesti.

Rat u Iranu produbljuje izbegličku krizu jer manje pomoći stiže do Sudana i Libana, dok troškovi transporta rastu zbog poremećaja duž Ormuškog moreuza, upozorila je portparolka Ujedinjenih nacija.

- Kriza na Bliskom istoku i poremećaji oko Ormuskog moreuza imaju razarajuće i dalekosežne posledice na globalne lance snabdevanja, ali i na isporuku pomoći, koja postaje sporija i skuplja - rekla je Karlota Volf.

- Svaki dolar koji dodatno potrošimo na transport pomoći je dolar manje koji ide direktno ljudima primoranim da beže, kojima UN svakodnevno služi na terenu - rekla je za Rozmari Čerč na CNN-u.

U Sudanu, gde je u toku građanski rat koji raseljava preko 14 miliona ljudi, prema podacima UN, troškovi transporta "su se udvostručili", dok su zalihe smanjene za polovinu, "sa 927.000 na preko 1,87 miliona", dodala je Volf.  Štaviše, UN su bile u mogućnosti da podrže samo oko 20% od milion interno raseljenih lica u Libanu, jer izraelski napadi opterećuju već krhko primirje sa Hezbolahom koji podržava Iran.

- Čak i sa trenutnim primirjem, neki ljudi razmišljaju o pokušaju povratka kući, ali mnogi se vraćaju ni u šta. Vlada potpuno uništenje i zaista im je potrebna kontinuirana podrška i humanitarna pomoć da bi mogli da prežive i žive dostojanstveno - rekla je Volf.

Ormuski moreuz ostao je gotovo potpuno prazan i danas, uprkos najavi američkog predsednika Donalda Trampa da će vojska Sjedinjenih Država početi da štiti brodove koji pokušavaju da napuste Zaliv, prenosi CNN.

Sajtovi za praćenje pomorskog saobraćaja prikazali su samo jedan sankcionisani tanker – pod zastavom Bocvane, pod nazivom Nooh Gas – kako prolazi kroz moreuz u ponedeljak. Nijedan drugi tanker niti teretni brod nije zabeležen u pokretu kroz moreuz u 5 sati ujutru po istočnom vremenu.

Iran je odbacio Trampov plan za sprovođenje brodova, upozorivši da će "svaka strana vojna sila, a naročito okupatorska američka vojska" biti napadnuta ukoliko pokuša da se približi ili uđe u Ormuski moreuz.

Iranska dobitnica Nobelove nagrade za mir, Narges Mohamadi, nalazi se u kritičnom stanju nakon što je prošle nedelje iz zatvora prebačena u bolnicu. Njena porodica tvrdi da iranski režim do sada nije dozvolio da ona bude zbrinuta u specijalizovanom medicinskom centru.

Foto: Tanjug/AP

Fondacija "Narges", kojom upravlja porodica Mohamadi, saopštila je u petak da je ona prebačena u bolnicu u provinciji Zandžan nakon „katastrofalnog pogoršanja zdravstvenog stanja“. Porodica navodi da se ona i dalje nalazi na odeljenju kardiologije u toj bolnici. Porodica i pristalice Narges Mohamadi, kao i norveški Nobelov komitet, apelovali su na Teheran da joj omogući negu kod specijalista.

Jergen Vatne Fridnes, predsednik norveškog Nobelovog komiteta, pozvao je Iran da dozvoli lečenje, navodeći u izjavi da je život Narges Mohamadi „sada u rukama iranskih vlasti“.

Cene nafte pale su u ranom trgovanju nakon što je Bela kuća objavila plan da se brodovi izvedu iz zagušenog Ormuskog moreuza, ali su se zatim stabilizovale jer su trgovci zauzeli stav "sačekaj i vidi" da li će plan uspeti.

Fjučersi sirove nafte marke Brent za jul, globalna referentna cena, pali su za 0,7% na 108,97 dolara po barelu u 4:25 ujutru po istočnom vremenu. Fjučersi nafte marke West Texas Intermediate, američke referentne cene, pali su za 0,62% na 97,14 dolara po barelu.

Presekom aktuelnih vesti o situaciji na Bliskom istoku, tri važne stavke se izdvajaju.

Ormuski moreuz

Američka vojska će danas početi da vodi nasukane brodove kroz usko mesto trgovine naftom, iako je američki zvaničnik rekao da inicijativa nije misija pratnje. Iran je upozorio da će "svaka strana vojna sila" biti napadnuta ako pokuša da se približi ili uđe u moreuz, prema rečima visokog vojnog zvaničnika.

Zaplenjeni brod biće vraćen

Iranski brod koji su zaplenile SAD biće vraćen, a posada repatrirana, prema saopštenju pakistanskog ministarstva spoljnih poslova. Pakistan, ključni posrednik u mirovnim pregovorima, opisao je ovaj potez kao "meru izgradnje poverenja" od strane SAD.

Stanje pregovora

Predsednik Donald Tramp rekao je da njegovi predstavnici "vode veoma pozitivne razgovore" sa Iranom. Iransko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da Teheran preispituje odgovor SAD na svoj najnoviji mirovni predlog.

Članovi posade iranskog broda koji su SAD zaplenile nakon pokušaja kršenja vojne blokade prošlog meseca prebačeni su u Pakistan radi repatrijacije, saopštilo je pakistansko Ministarstvo spoljnih poslova.

Dvadeset dva člana posade zadržana na kontejnerskom brodu "Tuska" odvedena su u Pakistan u nedelju uveče i biće predata iranskim vlastima u ponedeljak, saopštilo je ministarstvo u ponedeljak.

"Iranski brod će takođe biti vraćen u pakistanske teritorijalne vode radi povratka prvobitnim vlasnicima nakon neophodnih popravki", navodi se u saopštenju.

Pakistan je opisao ovaj potez kao "meru izgradnje poverenja" od strane SAD i rekao da se repatrijacija koordinira uz podršku i SAD i Irana.

Američke snage su 19. aprila otvorile vatru na "Tusku" pod iranskom zastavom, nakon što je pokušao da prođe američku pomorsku blokadu i ignorisao šestočasovna upozorenja, ranije je saopštila Centralna komanda SAD.

Cena lekova u Iranu naglo je porasla otkako je počeo rat te zemlje sa SAD i Izraelom, izjavio je Grigor Simonjan, šef misije Lekara bez granica u Iranu.

"Zdravstveni sistem je bio sasvim dovoljan da pokrije potrebe, čak i sa lokalno proizvedenim medicinskim materijalom. Ali poremećaji rata idu dalje od toga. Lanci snabdevanja generalno su pogođeni. To vrši veći pritisak. Naravno, cena lekova je takođe porasla. I mi smo to primetili", rekao je Simonjan, prenosi Al Džazira.

Kako je ocenio, misija Lekara bez granica poslednjih nedelja beležila je sve veći broj pacijenata, uz nagli porast njihovog broja otkako je objavljeno primirje.

"Pacijenti se osećaju veoma nesigurno u vezi sa tim šta će se dalje desiti. Imali smo veliki porast broja konsultacija tokom ovog perioda. Neizvesnost je svakako uznemirujuća i za pacijente", rekao je Simonjan.

Iranski zvaničnici, u međuvremenu, kažu da su cene pojedinih lekova udvostručene, dok su cene drugih porasle za čak 1.000 odsto, zbog nestašice osnovnih sastojaka i materijala, prenosi Al Džazira.

Kako se navodi, nestašice proističu iz decenija američkih sankcija, kao i američko-izraelskih udara na zdravstveni sektor, uključujući i najveće iranske farmaceutske kompanije.

Pritisak je pojačan američkom blokadom iranskih luka, a zvaničnici kažu da se cena do 20 odsto svih lekova promenila.

Iran je upozorio da će "svaka strana vojna sila, posebno invazivna američka vojska", biti napadnuta ako pokuša da se približi ili uđe u Ormuski moreuz, prema rečima visokog vojnog zvaničnika.

General-major Ali Abdolahi, komandant iranskog Centralnog štaba Hatam al-Anbija, ujedinjene komande iranskih oružanih snaga, rekao je da će Iran štititi bezbednost moreuza "punom snagom" u saopštenju u ponedeljak nakon što su se SAD obavezale da će voditi nasukane brodove kroz usko grlo za transport nafte.

"Održavamo i snažno upravljamo bezbednošću Ormuskog moreuza punom snagom i obaveštavamo sve komercijalne brodove i tankere za naftu da se uzdrže od bilo kakvog tranzita bez koordinacije sa oružanim snagama stacioniranim u Ormuskom moreuzu kako njihova bezbednost ne bi bila ugrožena", rekao je Abdolahi.

Više pročitajte u odvojenoj vesti.

Evropske zemlje su shvatile poruku američkog predsednika Donalda Trampa i sada rade na tome da se sporazumi o korišćenju vojnih baza sprovode, izjavio je danas generalni sekretar NATO-a Mark Rute.

- Postojalo je izvesno razoračanje američke strane, ali Evropljani su poslušali. Sada se staraju da se svi bilateralni sporauzumi sprovode - rekao je Rute, a prenosi Rojters.

Prema njegovim rečima, zemlje članice NATO-a poput Crne Gore, Hrvatske, Rumunije, Portugala, Grčke, Italije, Velike Britanije, Francuske i Nemačke, sprovode zahteve za korišćenje baza i drugu logističku podršku američkoj vojsci.

Dodao je da "sve više" zemalja članica govori da su spremne da učestvuju u bezbednosnim misijama u Ormuskom moreuzu nakon zavreštka rata.

Članica NATO-a Španija je saopštila da se vojne baze na njenoj teritoriji ne mogu koristiti za rat sa Iranom, a Tramp je izrazio nezadovoljstvo mnogim zemljama članicama da ne čine dovoljno u pružanju podrške SAD-u u ratu protiv Irana.

Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je danas na zajedničko otvaranje Ormuškog moreuza dogovorom između Irana i Sjedinjenih Američkih Država.

Makron je, u izjavi uoči početka Samita Evropske političke zajednice (EPZ) u Jerevanu, isključio bilo kakvo učešće Francuske u "Projektu Sloboda" koji je sinoć najavio američki predsednik Donald Tramp za ponovno uspostavljanje slobode plovidbe u Ormuškom moreuzu, prenosi BFM TV.

"Nećemo učestvovati u nečemu što nije jasno", istakao je Makron.

Foto: WIN MCNAMEE / Getty images / Profimedia

Osvrnuvši se na situaciju na Bliskom istoku, on je, takođe, ocenio da je ključno poštovati primirje između Izraela i Libana.

"To je obaveza koju su strane preuzele i to kažem radi suvereniteta, nezavisnosti Libana i zaštite civilnog stanovništva", rekao je Makron.

Uski plovni put koji zaobilazi Iran i Oman, Ormuški moreuz je glavna ruta za transport sirove nafte iz zemalja bogatih naftom, poput Saudijske Arabije i Kuvajta, do ostatka sveta.

Moreuz je ostao ključni faktor od početka sukoba, nakon što ga je Teheran efikasno zatvorio. Poslednjih dana, videlo se samo nekoliko prelazaka, prema Kpleru i drugim izvorima podataka o brodarstvu.

Iran kontroliše severnu stranu moreuza. Oko 20 miliona barela nafte, ili oko jedne petine dnevne globalne proizvodnje, nekada je svakodnevno proticalo kroz moreuz, prema podacima Američke administracije za energetske informacije, koja kanal naziva "kritičnom tačkom zagušenja nafte".

Prema EIA, "postoji veoma malo alternativnih opcija za izbacivanje nafte iz moreuza ako se zatvori". Moreuz takođe nosi oko jedne petine globalne trgovine tečnim prirodnim gasom.

Iranske snage upozorile su danas američku mornaricu da ne ulazi u Ormuški moreuz, nakon što su Sjedinjene Američke Države najavile da će ovog jutra započeti akciju oslobađanja brodova zaglavljenih u moreuzu i Persijskom zalivu.

"Više puta smo rekli da je bezbednost Ormuskog moreuza u našim rukama i da bezbedan prolaz brodova mora da se koordiniše sa iranskim oružanim snagama", navodi se u saopštenju iranske vojske, a prenosi Rojters.

Američki "Projekat Sloboda", koji za cilj ima bezbedno izvlačenje brodova iz Ormuskog moreuza započeće danas, prema najavama američkog predsednika Donalda Trampa i Centralne komande američke vojske.

Saopšteno je da ta operacija uključuje razarače sa navođenim raketama, više od stotinu kopnenih i pomorskih letelica, bespilotne platforme i oko 15.000 pripadnika vojnih snaga.

Tramp je sinoć poručio da je reč o "humanitarnoj inicijativi" za zemlje koje nisu uključene u sukob na Bliskom istoku.

Pakistanski ministar spoljnih poslova Mohamed Išak Dar i iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči razgovarali su danas o situaciji na Bliskom istoku i diplomatskim akcijama Pakistana.

Arakči je izrazio zahvalnost za "konstruktivnu ulogu Pakistana i iskrene posredničke napore", saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova Pakistana, prenosi Al Džazira.

Dar je "potvrdio posvećenost Pakistana konstruktivnom radu" i naglasio da dijalog i diplomatija ostaju jedini put ka mirnom rešavanju problema i postizanju trajnog mira i stabilnosti u regionu i šire.

Arakči je krajem aprila boravio u psoeti Pakistanu, gde je sa tamošnjim zvaničnicima razgovarao o "izvodljivom okviru" za okončanje rata protiv Sjedinjenih Američkih Država i Izraela.

On je nakon posete Pakistanu putovao u Oman i Rusiju.

Nakon najave i saopštenja CENTCOM, mediji su analizirali navedeno, pa je izvučen neki presek uz dosadašnje podatke koji su sumirani.

Razarači sa vođenim raketama

Razarači klase Arli Berk su radni konji američke flote, a od 24. aprila, SAD su imale 12 razarača na Bliskom istoku, izvestio je CNN.

Neki su korišćeni za sprovođenje blokade iranskih luka, ali te operacije su se odvijale izvan Ormuskog moreuza u Arapskom moru.

Od početka rata, CENTCOM je objavio samo dva razarača koja su ušla u moreuz kako bi počela da otvara put za operacije čišćenja mina.

Razarači su takođe primarna protivvazdušna odbrana za udarne grupe nosača aviona, tako da verovatno neće svi u regionu biti korišćeni za dežurstvo u moreuzu.

Analitičari ne očekuju da će razarači pratiti konvoje trgovačkih brodova kroz moreuz.

100 aviona

SAD održavaju niz aviona sa nosača aviona i sa kopna u regionu. Naoružani helikopteri bi mogli da prelete brodove koji prolaze kroz moreuz kako bi uništili sve male čamce koji pokušavaju da blokiraju prolaze. Jurišni avioni A-10 američkog vazduhoplovstva takođe bi mogli da se koriste za pogađanje ciljeva na vodi ili raketnih baterija na obali.

Bespilotne platforme za više domena

Ove platforme bi mogle da uključuju vazdušne i morske dronove koji bi se mogli kretati sa brodovima kroz moreuz ili biti u njegovoj blizini kako bi reagovali na bilo kakve pretnje trgovačkim brodovima. Dronovi bi mogli biti naoružani ili samo za posmatranje ili izviđanje, u zavisnosti od platforme i njenog podešavanja.

15.000 pripadnika vojske

Iako se ovo čini kao veliki angažman trupa, većina je verovatno u ulogama podrške i nije zapravo raspoređena u moreuzu. U regionu postoje najmanje dva američka nosača aviona čija bi vazdušna sredstva mogla da se koriste iznad moreuza. Svaki od tih nosača ima oko 5.000 ljudi na brodu.

Američki "Projekat Sloboda", koji za cilj ima bezbedno izvlačenje brodova iz Ormuskog moreuza, neće nužno uključivati brodove američke mornarice kao pratnju komercijalnim brodovima, preneo je danas portal Aksios pozivajući se na dva neimenovana američka zvaničnika.

Jedan od zvaničnika rekao je da će brodovi američke mornarice "biti u blizini" u slučaju da bude potrebno sprečiti iransku vojsku da napadne komercijalne brodove koji nastoje da prođu kroz moreuz.

Zvaničnici su naveli da će američka mornarica pružiti komercijalnim brodovima informacije o "najboljim pomorskim rutama" kroz Ormuski moreuz, pre svega kad je reč o pomorskim putevima na kojima iranska vojska nije postavila mine.

Prethodno je američki predsednik najavio da će "Projekat Sloboda" započeti danas, dok je iz američke Centralne komande (CENTCOM) saopšteno da ta operacija uključuje razarače sa navođenim raketama, više od stotinu kopnenih i pomorskih letelica, bespilotne platforme i oko 15.000 pripadnika vojnih snaga. Tramp je poručio da je reč o "humanitarnoj inicijativi" za zemlje koje nisu uključene u sukob na Bliskom istoku.

Snage američke Centralne komande (CENTCOM) saopštile su da će danas započeti izvedbu "Projekta Sloboda" s ciljem obnavljanja komercijalnih plovidbi kroz Ormuski moreuz, i to pod rukovodstvom američkog predsednika Donalda Trampa.

U saopštenju CENTCOM-a objavljenom na mreži Iks navodi se da "Projekat Sloboda" uključuje razarače sa navođenim raketama, više od stotinu kopnenih i pomorskih letelica, bespilotne platforme i oko 15.000 pripadnika vojnih snaga.

Više o tome pročitajte u odvojenoj vesti.

Šef Komisije za nacionalnu bezbednost parlamenta Irana Ebrahim Azizi objavio je upozorenje da će se svako mešanje Sjedinjenih Američkih Država u novi pomorski režim Ormuskog moreuza smatrati kršenjem primirja.

"Ormuskim moreuzom i Persijskim zalivom neće upravljati Trampove zablude. Niko ne veruje u scenarije prebacivanja krivice", rekao je Azizi, prenosi Tasnim.

Iranska agencija navodi da je Azizijev komentar odgovor na sinoćnu najavu predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa da će Vašington pokrenuti operaciju za bezbedno izvlačenje brodova iz Ormuskog moreuza koja će početi danas, u ponedeljak ujutru po bliskoistočnom vremenu.

Tramp je, u objavi na svojoj društvenoj mreži Truth Social, sinoć naveo da je reč o humanitarnoj inicijativi za zemlje koje nisu uključene u sukob na Bliskom istoku, a najavljeni proces je nazvao "Projekat Sloboda". On je dodao da su brojne države zatražile pomoć SAD kako bi se njihovi brodovi, koji su blokirani u moreuzu, bezbedno izvukli, iako, kako je istakao, nemaju nikakve veze sa aktuelnim sukobom.

"Obavestili smo te zemlje da ćemo njihove brodove bezbedno sprovesti kroz ograničene vode kako bi mogli da nastave poslovanje", naveo je Tramp.

Foto: Tanjug/AP

Predsednik SAD je dodao da je naložio svojim predstavnicima da učine "sve što je moguće" kako bi brodovi i njihove posade bezbedno napustili moreuz, uz napomenu da se oni neće vraćati dok oblast ne bude bezbedna za plovidbu. Istakao je da je cilj operacije da se pomogne "ljudima, kompanijama i državama koje nisu učinile ništa pogrešno, već su žrtve okolnosti".

"Ovo je humanitarni gest Sjedinjenih Američkih Država, zemalja Bliskog istoka, a posebno Irana", rekao je Tramp.

On je upozorio da mnogi brodovi ostaju bez hrane i osnovnih potrepština za posade, dodajući da bi ova inicijativa mogla da doprinese izgradnji dobre volje među stranama u sukobu. Tramp je, međutim, upozorio da će svaki pokušaj ometanja ove operacije biti "odlučno sprečen". Američki predsednik je naveo i njegovi predstavnici vode "veoma pozitivne razgovore" sa Iranom, koji bi mogli da dovedu do "pozitivnih rezultata za sve strane".

Snage Centralne komande SAD počeće da podržavaju "Projekat sloboda" predsednika SAD Donalda Trampa kako bi se "obnovila sloboda plovidbe" u Ormuškom moreuzu, objavila je vojska, u nastojanju za koje je američki zvaničnik rekao da nisu prateća misija.

Misija, koja počinje u ponedeljak, „podržavaće trgovačke brodove koji žele da slobodno prođu kroz neophodni međunarodni trgovinski koridor“, saopštio je CENTKOM u nedelju uveče.

"Naša podrška ovoj odbrambenoj misiji je neophodna za regionalnu bezbednost i globalnu ekonomiju, jer takođe održavamo pomorsku blokadu", rekao je admiral Bred Kuper, komandant CENTKOMA.

Američka vojna podrška naporima uključivaće razarače sa vođenim raketama, više od 100 kopnenih i morskih aviona i 15.000 pripadnika vojske, navodi se u saopštenju.

Američki zvaničnik je rekao za CNN da "Projekat sloboda" nije prateća misija.

U saopštenju CENTKOMA se navodi da će inicijativa koju je prošle nedelje najavio Stejt department, Konstrukt pomorske slobode, "biti ključna tokom Projekta sloboda". Inicijativa ima za cilj da pomogne razmenu informacija u svrhu bezbednosti u ključnom moreuzu i kombinuje "diplomatsku akciju sa vojnom koordinacijom".

Prosečna cena benzina u SAD je skočila na 4,45 dolara po galonu, što je porast od skoro 50% od početka rata.

Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagaei rekao je da su Sjedinjene Države odgovorile na iranski predlog preko Pakistana i da Teheran razmatra odgovor Vašingtona.

Govoreći uživo na državnoj televiziji u nedelju, Bagaei je rekao da iranski "predlog od 14 tačaka" ne uključuje nuklearno pitanje.

- Naš plan od 14 tačaka isključivo se fokusira na okončanje rata i ne sadrži pitanja vezana za nuklearnu oblast. U ovoj fazi, naš fokus je na specifičnostima okončanja rata u regionu, uključujući Liban - ​​rekao je Bagaei.

Bagaei je takođe rekao da "tvrdnja SAD o čišćenju mina u Ormuskom moreuzu u osnovi nije deo našeg plana".

Američki predsednik Donald Tramp je u nedelju izjavio da njegovi predstavnici "vode veoma pozitivne razgovore" sa Iranom dok dve zemlje razmenjuju mirovne predloge.

"Potpuno sam svestan da moji predstavnici vode veoma pozitivne razgovore sa zemljom Iran i da bi ti razgovori mogli dovesti do nečeg veoma pozitivnog za sve", rekao je u objavi na Truth Social.

Specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof rekao je ranije tog dana za CNN da "razgovaramo" kada su ga pitali o stanju razgovora sa Iranom.

Trampovi komentari označavaju promenu u odnosu na izjave koje je dao u subotu na Truth Social u kojima je rekao da "ne može da zamisli" da bi najnoviji predlog Irana "bio prihvatljiv s obzirom na to da još nisu platili dovoljno veliku cenu za ono što su učinili čovečanstvu".

Britanski centar za pomorske trgovinske operacije saopštio je u ponedeljak da je brod navodno pogođen nepoznatim projektilima u Ormuskom moreuzu.

Mapa pomorskih vlasti pokazala je da se zaglavljeni brod nalazi odmah pored severnog vrha omanskog poluostrva Musandam.

Udar je prijavljen u nedelju, pre nego što je predsednik SAD Donald Tramp objavio da će snage Centralne komande SAD početi da vode brodove kroz moreuz.

"Izveštava se da je sva posada bezbedna. Nije prijavljen uticaj na životnu sredinu. Vlasti istražuju", saopštio je UKMTO na X.

Brodovima se savetuje da plove sa oprezom, dodaje se.

Predsednik SAD Donald Tramp je objavio da će SAD početi da usmeravaju brodove kroz Ormuski moreuz od ponedeljka. Centralna komanda SAD je saopštila da će vojna podrška uključivati razarače sa vođenim raketama, više od 100 aviona i 15.000 pripadnika vojske, iako je američki zvaničnik rekao da inicijativa nije prateća misija. Visoki iranski zvaničnik Ebrahim Azizi upozorio je da plan predstavlja kršenje primirja.