Šta treba znati o američkom vojnom prisustvu u Evropi: Evo šta donosi Trampovo povlačenje hiljada vojnika

Obećanje predsednika SAD Donalda Trampa da će smanjiti američko vojno prisustvo u Nemačkoj ponovo je stavilo ulogu SAD u Evropi u centar pažnje.

Na Starom kontinentu se obično nalazi između 80.000 i 100.000 vojnika, od čega više od 36.000 u Nemačkoj. Pentagon je u petak saopštio da će povući 5.000 vojnika iz Nemačke, a Tramp je sledećeg dana izjavio da će ići "mnogo dalje" od toga, piše AP.

Preporučujemo

Američko vojno prisustvo je nasleđe Drugog svetskog rata, kada su Amerikanci pomogli u stabilizaciji i obnovi Evrope, i Hladnog rata, kada su trupe služile kao bedem protiv sovjetske ekspanzije. U novije vreme, ovo raspoređivanje igralo je ključnu ulogu u podršci operacijama na Arktiku, u Africi i na Bliskom istoku, uključujući i trenutni sukob s Iranom.

Međutim, Donald Tramp je raskinuo sa višedecenijskim dvopartijskim konsenzusom, kritikujući evropske NATO saveznike i sprovodeći pretnje o smanjenju američke posvećenosti bezbednosti kontinenta. Nedavna objava dolazi nakon eskalacije tenzija sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom, koji je prošle nedelje rekao da Iran "ponižava" SAD i optužio Vašington za nedostatak jasne strategije.

Evo pregleda trenutnog rasporeda američkih snaga u Evropi i načina na koji bi se on mogao promeniti.

Šta treba znati o odbrambenom stavu SAD u Evropi

Evropska komanda SAD, osnovana 1947. godine i poznata kao EUCOM, jedna je od 11 borbenih komandi u okviru Ministarstva odbrane i pokriva oko 50 zemalja i teritorija.

Pored više od 36.000 vojnika u Nemačkoj, Italija je domaćin za više od 12.000, dok se još 10.000 nalazi u Ujedinjenom Kraljevstvu, prema podacima Pentagona iz decembra.

Pentagon je izneo malo detalja o tome koje će jedinice ili operacije biti pogođene povlačenjem najavljenim u petak.

SAD su povećale svoje prisustvo u Evropi nakon što je Rusija pre četiri godine pokrenula rat punog obima protiv Ukrajine. NATO saveznici, poput Nemačke, već više od godinu dana očekuju da će upravo te trupe prve otići.

Evropsko raspoređivanje ima globalnu ulogu

Osim uloge odvraćanja Rusije, američko vojno prisustvo u Evropi pomaže Vašingtonu da projektuje moć širom sveta.

Američki general Aleksus Grinkevič, koji je komandant i američkih i NATO snaga u Evropi, potvrdio je pred Odborom za oružane snage Senata u martu prednosti snažnog prisustva na kontinentu.

"Posedovanje kapaciteta i municije u Evropi omogućava nam da pomognemo Afričkoj komandi SAD u gađanju terorista u Africi, ili Centralnoj komandi SAD dok izvršava operaciju 'Epic Fury'", rekao je on zakonodavcima, misleći na rat u Iranu. "Udaljenosti su kraće, jeftinije je i mnogo lakše projektovati moć."

Nemačka je domaćin sedišta Evropske i Afričke komande SAD, vazduhoplovne baze Ramštajn i medicinskog centra u Landštulu, gde su lečeni ranjenici iz ratova u Avganistanu i Iraku. Američko nuklearno oružje takođe je stacionirano u toj zemlji.

SAD imaju približno 100 nuklearnih bombi raspoređenih u bazama u Evropi koje bi se dopremale avionima, prema proceni Federacije američkih naučnika iz marta. Izveštaj ove grupe navodi da se bombe nalaze u bazama u Belgiji, Nemačkoj, Italiji, Holandiji i Turskoj, dok je moguće da se nalaze i u bazi u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Poziv na pomeranje američkih snaga dalje na istok Evrope

Čak i pre subotnje izjave Trampa novinarima, republikanski lideri oba odbora za oružane snage u Kongresu izrazili su zabrinutost zbog plana Pentagona, upozoravajući da bi preuranjeno povlačenje iz Evrope poslalo "pogrešan signal Vladimiru Putinu" dok ruski predsednik nastavlja rat u Ukrajini.

Senator Rodžer Viker iz Misisipija i predstavnik Majk Rodžers iz Alabame izjavili su da bi trupe trebalo premestiti u baze u istočnoj Evropi, a ne povlačiti. Zakonodavci su takođe naveli da su saveznici uložili "značajna sredstva kako bi ugostili američke trupe".

Viker i Rodžers su rekli da je Pentagon, nakon objave u petak, takođe odlučio da otkaže planirano raspoređivanje u Nemačkoj jednog od bataljona američke vojske za dalekometnu vatru, koji upravlja raketnim sistemima lansiranim sa zemlje.

Trampova vizija: Evropa da se brani po pricipu "sam svoj majstor"

Kao deo Nacionalne odbrambene strategije objavljene u januaru - sveobuhvatnog dokumenta koji iznosi viziju o svemu, od odvraćanja Kine do odbrane od sajber napada i ometanja iranskih nuklearnih ambicija - Trampova administracija je poručila da Evropa mora učiniti više za sopstvenu odbranu.

Iako "jesmo i ostaćemo angažovani u Evropi, moramo - i hoćemo - dati prioritet odbrani američke domovine i odvraćanju Kine", navodi se u dokumentu.

Između ostalog, u dokumentu je primećeno da ekonomska moć Evrope, iako se globalno smanjuje u relativnom smislu, ostaje značajna, te da samo nemačka ekonomija "nadmašuje rusku".

"Srećom, naši NATO saveznici su znatno moćniji od Rusije - to nije ni blizu", navodi se, uz podsećanje na nedavnu obavezu NATO saveznika da podignu nacionalnu potrošnju na odbranu na 5% BDP-a, što je inicijativa koju je predvodio Tramp.

Šta Nemačka preduzima da ojača svoje snage

Nemačka je krenula u modernizaciju svoje dugo zanemarivane vojske, Bundesvera, od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Te godine osnovala je specijalni fond od 100 milijardi evra za jačanje Bundesvera, od čega je veliki deo namenjen nabavci nove opreme.

Krajem prošle godine, Mercova vlada objavila je planove za povećanje broja vojnog osoblja na 260.000, sa sadašnjih oko 180.000. Godine 2001, dok je Nemačka još imala obavezni vojni rok, brojno stanje je bilo 300.000 - od čega su više od trećine bili regruti.

Berlin navodi da će mu takođe trebati oko 200.000 rezervista, što je više nego dvostruko više od trenutne brojke.

Ministar odbrane Boris Pistorijus, u izjavi za nemačku novinsku agenciju dpa nakon što je u petak objavljen plan Pentagona o povlačenju, priznao je da Evropa mora preuzeti više odgovornosti za sopstvenu bezbednost - i dodao da Bundesver raste, vojna oprema se nabavlja brže, a infrastruktura se razvija.

(Telegraf.rs)