Tramp povukao rakete koje su mogle da dosegnu Rusiju: "Sad nemamo čime da uzvratimo Putinu!"

Među nedavno donesenim vojno-strateškim odlukama američke vlade predsednika SAD Donalda Trampa, uz povlačenje oko 5.000 vojnika, nalazi se i otkazivanje planiranog privremenog raspoređivanja američkih raketa srednjeg dometa u Nemačkoj, prenose američki mediji. To se pre svega odnosi na krstareće rakete Tomahawk, čiji domet seže sve do Rusije.

Nemački stručnjaci procenjuju da je to veći problem od povlačenja trupa, koje bi, prema navodima Pentagona, trebalo da usledi u narednih šest do dvanaest meseci, piše Deutsche Welle (DW).

Preporučujemo

Postoje ruske "rakete iz Kalinjingrada koje nam prete", kaže Niko Lange, stručnjak za bezbednosnu politiku, i podseća da Nemačka nema rakete koje bi mogle da predstavljaju "kontra-pretnju". "Želeli smo da ih dobijemo od Amerike, ali ih sada ne dobijamo." Evropljani moraju "brzo da steknu tu sposobnost, jer je ona ključna za našu bezbednost", upozorava nemački stručnjak u izjavi za prvi program javnog servisa ARD.

Raspoređivanje krstarećih raketa Tomahawk dometa do 2.500 kilometara dogovoreno je 2024. godine, za vreme američkog predsednika Džoa Bajdena i nemačkog kancelara Olafa Šolca. Ministar odbrane Boris Pistorijus tada je objasnio da je cilj toga bio da se premosti "jaz u sposobnostima" sve dok Evropa ne bude u stanju da proizvede odgovarajuće sopstvene sisteme.

Prvobitno je bilo planirano da raspoređivanje Tomahavka započne 2026. godine. Međutim, agencija Reuters nedavno je citirala visokog zvaničnika američkog Ministarstva odbrane koji je rekao da bataljon za raspoređivanje krstarećih raketa Tomahawk neće biti poslat u Nemačku.

"Zapravo, mnogo dramatičnija vest"

Foto: Jonathan Sunderman / AFP / Profimedia

Stručnjak za bezbednost Kristijan Meling vidi ovo kao veliki problem i kaže da je to "zapravo mnogo dramatičnija vest". Takvi sistemi su centralni element odvraćanja, "jer su to rakete koje mogu da osujete Rusiju ne tek kada ona već stigne do granica NATO, nego znatno ranije - i da onesposobe njena komandna mesta", objašnjava Meling za ZDF, drugi program nemačkog javnog servisa.

Nemačka trenutno nema oružje takvog dometa, niti potrebne izviđačke kapacitete za njegovo korišćenje. Posledica je paradoksalna: izostanak tog raketnog bataljona slabi sposobnost odvraćanja NATO-a i time čini direktnu američku intervenciju verovatnijom.

"To stvara znatan jaz u sposobnostima kada je reč o odvraćanju Rusije, koji se kasnije može zatvoriti samo evropskim oružjem", kaže Karlo Masala sa Univerziteta Bundesvera u Minhenu, za nedeljno izdanje lista Welt.

"Premošćivanje jaza dok se ne proizvedu rakete ELSA"

Tomas Erndl, predstavnik poslaničke grupe demohrišćana (CDU/CSU) zadužen za odbrambenu politiku, pozvao je ministra odbrane Pistorijusa da hitno osigura zamenu za rakete Tomahawk. "Zaista više nemamo vremena za gubljenje na putu ka snažnijem Bundesveru", apeluje Erndl u izjavi za list Bild. "Potrebni su nam", kaže, "veća brzina, kratkoročni akcioni plan i, pre svega, inovativni pristupi kako bi se ta sposobnost brzo postigla, naročito kada je reč o preciznom oružju dugog dometa."

Zamenica šefa poslaničke grupe socijaldemokrata (SPD), Simtje Meler, ocenjuje da bi bio "loš signal" ako se rakete srednjeg dometa ne bi rasporedile. Ona poziva na ubrzavanje evropskog projekta ELSA i na proveru "kako se jaz do proizvodnje raketa ELSA može premostiti saradnjom sa drugim zemljama, na primer sa Ukrajinom".

Krstareće rakete Tomahawk trebalo je da posluže jačanju nemačkih sposobnosti odvraćanja sve dok sopstveni evropski razvoj raketa srednjeg dometa u okviru projekta ELSA ne postane dostupan - negde između 2030. i 2032. godine.

U međuvremenu, Ukrajina nije samo masovno proširila svoje sposobnosti kada su u pitanju dronovi - ta zemlja, kako sama tvrdi, sada takođe razvija rakete sposobne da pogađaju ciljeve duboko unutar teritorije Rusije.

(Telegraf.rs)