Šta se zna o Trampovom "projektu Sloboda"?

Predsednik SAD Donald Tramp je najavio da će njegova država pomoći u "vođenju brodova" koji su ostali nasukani zbog iranskog zatvaranja Ormuskog moreuza.

Moreuz je ostao uglavnom blokiran otkako su SAD i Izrael pokrenuli vazdušne napade na Iran - a Teheran je odgovorio blokiranjem ključnog plovnog puta kroz koji bi trebalo slobodno da prolazi 20% svetske nafte i tečnog prirodnog gasa.

Preporučujemo

Dan nakon objave, čini se da su se ograničene borbe nastavile, a SAD su saopštile da su pogodile nekoliko iranskih malih čamaca, a Iran je navodno pokrenuo niz sopstvenih napada.

Šta podrazumeva Trampov "Projekat sloboda" i da li bi mogao dovesti do šireg obnavljanja neprijateljstava?

Šta je rekao Tramp?

U objavi na svojoj platformi Truth Social u nedelju, Donald Tramp je rekao da su zemlje "iz celog sveta" zamolile SAD da pomognu u oslobađanju svojih brodova koji su "zarobljeni u Ormuskom moreuzu" i koji su bili "samo neutralni i nevini posmatrači!".

I tako će, kao odgovor, SAD "bezbedno izvesti svoje brodove iz ovih ograničenih plovnih puteva".

"Kretanje brodova je jednostavno namenjeno oslobađanju ljudi, kompanija i zemalja koje nisu učinile apsolutno ništa loše – oni su žrtve okolnosti", rekao je Tramp.

Dodao je da je ovo "humanitarni gest u ime Sjedinjenih Država, zemalja Bliskog istoka, ali posebno zemlje Iran", jer mnogim od ovih brodova "nestaje hrane i svega ostalog što je potrebno da velike posade ostanu na brodu na zdrav i sanitaran način".

Šta je rekao Iran?

Trampova objava je zvučala kao da je Iran učestvovao u operaciji - predsednik je čak rekao da se "Projekat Sloboda" preduzima i u ime Irana.

Ali Iran tvrdi da ima potpunu kontrolu nad moreuzom i preti da će napasti "svaku stranu oružanu silu" koja pokuša da se približi ili uđe, "posebno agresivnu američku vojsku".

General-major Ali Abdolahi rekao je da bezbedan prolaz kroz moreuz mora biti koordinisan sa Iranom "pod svim okolnostima".

Dan kasnije, u utorak, iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči rekao je da 2događaji u Ormuzu jasno pokazuju da nema vojnog rešenja za političku krizu".

"Projekat Sloboda je Projekat Zastoj", napisao je na X.

Kako američka vojska sprovodi Trampov plan?

Procenjuje se da je od početka rata sa Iranom u Zalivu zarobljeno oko 20.000 mornara i 2.000 brodova, prema podacima Međunarodne pomorske organizacije - agencije UN koja reguliše brodarstvo.

Raste zabrinutost zbog smanjenja zaliha i uticaja na fizičko i mentalno zdravlje mornara.

Centralna komanda SAD (Centcom) kaže da se "razarači sa vođenim raketama, preko 100 kopnenih i morskih aviona, bespilotne platforme za više domena i 15.000 pripadnika vojske" koriste za podršku operaciji.

Na brifingu prvog dana operacije, komandant Centcom-a, admiral Bred Kuper, rekao je da su brodovi iz 87 zemalja zarobljeni u Zalivu - i da su SAD kontaktirale @desetine brodova i brodarskih kompanija kako bi podstakle protok saobraćaja kroz Ormuski moreuz, u skladu sa namerom predsednika da pomogne u bezbednom vođenju brodova kroz uski trgovinski koridor@.

Ako su američke smernice trebalo da ponude informacije i savete brodovima i posadi, to bi moglo biti od male pomoći s obzirom na zloslutne pretnje Irana da će ih napasti. S druge strane, ako SAD pokušaju da obezbede pogođenim brodovima vojnu pratnju, to bi ih moglo vratiti u direktan vojni sukob sa Iranom.

Kuper je rekao da će dvosmerni put na plovnom putu na kraju biti uspostavljen - ne precizirajući kako - uz napore koji uključuju "mnogo širi odbrambeni paket" nego što bi bio potreban samo za pratnju brodova.

Mik Malroj, bivši zamenik pomoćnika sekretara odbrane SAD za Bliski istok i veteran i Marinskog korpusa i paravojnog krila CIA-e, rekao je za BBC da veruje da će se Projekat Sloboda fokusirati na pružanje vazdušne podrške i odbrane od raketnih i dronova - a ne na fizičku pratnju tih brodova kroz Ormuski moreuz.

Međutim, Malroj je rekao da nema garancije da će biti uspešan u pomaganju u obnavljanju slobode kretanja i trgovine u moreuzu.

"Pitanje je da li će brodovi verovati svojoj sposobnosti da prođu bez napada, a što je još važnije, osiguravajućoj kompaniji. Ako ne, napori neće imati efekat kojem smo se nadali", rekao je on.

Da li brodovi prolaze kroz Ormuski moreuz?

U ponedeljak popodne, Centcom je saopštio da su razarači sa vođenim raketama američke mornarice delovali u Zalivu "nakon što su prošli kroz Ormuski moreuz u znak podrške Projektu Sloboda".

Dodao je da američke snage aktivno pomažu naporima da se obnovi tranzit za komercijalni brodarski saobraćaj, ali nije dao nikakve detalje.

"Kao prvi korak, dva trgovačka broda pod američkom zastavom uspešno su prošla kroz Ormuski moreuz i bezbedno su na putu", takođe je saopštio Centcom. Ponovo, nisu objavljeni detalji o identitetu komercijalnih brodova.

Brodska kompanija Mersk je potvrdila da je jedan od njenih brodova uspeo da izađe iz Zaliva, u pratnji američke vojske. Ali, moćni iranski Korpus islamske revolucionarne garde negirao je da je bilo koji brod prošao kroz moreuz.

Da li Iran puca na američke ratne brodove i druga plovila?

Nekoliko sati nakon što je američka operacija trebalo da počne u ponedeljak, iranska vojska je saopštila da je pucala na "američke i cionističke neprijateljske razarače", što su, kako je rekla, Amerikanci "ignorisali".

Centcom je brzo demantovao iranske tvrdnje da je jedan od njegovih ratnih brodova pogođen sa dve rakete.

Prema američkoj vojnoj komandi, Iran jeste ispalio krstareće rakete i na američke ratne brodove i na komercijalne brodove pod američkom zastavom, dok su dronovi i mali čamci korišćeni protiv komercijalnih brodova.

U objavi na Truth Social-u, Tramp je takođe rekao da je Iran ispalio nekoliko udara na "nepovezane nacije".

Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) - saveznik SAD u Zalivu, koje je Iran često napadao tokom rata - saopštili su da je tanker povezan sa Adnoc-om, njihovom državnom naftnom kompanijom, bio meta dva drona dok je prolazio kroz Ormuski moreuz. Niko nije povređen, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova zemlje. Prijavljena su i najmanje tri presretanja raketa.

Sumnja se da je udar pogodio i južnokorejski teretni brod usidren u Ormuskom moreuzu, u vodama blizu UAE.

Komandant Centcoma, Bred Kuper, rekao je da su neki od američkih borbenih helikoptera koji podržavaju misiju korišćeni za potapanje šest malih iranskih čamaca koji su ciljali civilne brodove. Iran je ovo negirao.

Da li se rat nastavlja?

Grant Ramli, stručnjak za Bliski istok koji je bio savetnik u Beloj kući i tokom Trampove i tokom Bajdenove administracije u periodu između 2018. i 2021. godine, rekao je da bi obezbeđivanje prolaza za sve brodove u Zalivu bilo "veoma, veoma teško".

Za to, kaže on, možda bi bila potrebna jača, "kinetičkija“ vojna opcija - mogućnost koju smatra verovatnom.

"Mislim da je opšti konsenzus da je obnavljanje neprijateljstava pitanje kada, ne da li“, rekao je.

Nitja Lab, saradnica Programa za međunarodnu bezbednost u londonskom Čatam Hausu, rekla je da je američka operacija bila izuzetno rizična.

"Mislim da je ono što se dešava prilično eskalativno, sugeriše da SAD nisu spremne da pregovaraju o uslovima ponovnog otvaranja moreuza", rekla je za BBC.

"SAD su prihvatile da je jedini način da se nastavi sa kretanje brodova pod pretnjom sile ili udara Irana", rekla je Lab i dodala da, čak i ako bi Trampov "Projekat slobode" Trampa uspeo da izvuče neke brodove iz Ormuskog moreuza, "to će u najboljem slučaju biti privremeno olakšanje" - biće potreban održiviji napor da se otvori taj kritični plovni put.

Sve najnovije informacije o situaciji na Bliskom istoku pratite u našem SPECIJALNOM BLOGU

(Telegraf.rs)