Kraj ere japanskog pacifizma: Doneta jedna od najznačajnijih odluka u novoj istoriji "Zemlje izlazećeg sunca"

Vlada Japana prošle nedelje je potvrdila da će japanske kompanije ubuduće moći da prodaju vojnu opremu u 17 zemalja sa kojima Japan ima sporazume o vojnoj saradnji, čime se ukida politika koja datira još iz 1967. godine.

Administracija premijerke Sanae Takaiči ovu odluku predstavlja kao način da se osigura bezbednost zemlje - kroz pomoć partnerskim državama, piše Deutsche Welle (DW).

"Rastu očekivanja kada je reč o japanskoj odbrambenoj opremi", rekla je Takaiči novinarima u Tokiju. "Transferi opreme koji odgovaraju potrebama zemalja sličnog opredeljenja doprineće jačanju njihovih odbrambenih sposobnosti."

Ova promena politike verovatno će imati dugoročne geopolitičke posledice na zapadni Pacifik. Neki strahuju da bi ovaj potez mogao dovesti region na rub oružanih sukoba.

Filipini i Australija kao prve zemlje s ugovorima

Australija i Filipini biće prve saveznice koje će imati koristi od ove promene japanske politike, a najava je potvrdila velike ugovore koji su planirani već nekoliko meseci.

Japan je sa Australijom potpisao sporazum vredan 6,5 milijardi dolara (5,5 milijardi evra) o isporuci 11 unapređenih verzija fregata klase "Mogami", koje se već nalaze u sastavu Japanskih pomorskih snaga. Prva tri ratna broda biće izgrađena u Japanu i isporučena do 2030. godine, dok će preostali biti građeni u australijskim brodogradilištima.

Prema izveštajima, Indonezija je zainteresovana za nabavku podmornica klase "Ojašio", dok Filipini razmatraju kupovinu eskortnih razarača klase "Abukuma", koji se postepeno povlače iz upotrebe u Japanu. To bi značajno ojačalo sposobnosti filipinske mornarice u suočavanju sa kineskim pomorskim snagama koje su zauzele atole i grebene u Južnom kineskom moru, na koje Manila polaže pravo.

Japan takođe sarađuje sa Ujedinjenim Kraljevstvom i Italijom na stelt lovcu šeste generacije u okviru Globalnog borbenog vazduhoplovnog programa (GCAP) i razvija presretač klizajuće faze (GPI) sa Sjedinjenim Državama za borbu protiv hipersoničnih raketa.

Japan zabrinut zbog Kine i Severne Koreje

Kako navode analitičari, iza ove odluke stoji više razloga, ali svi se svode na potrebu Japana da učini više za svoju bezbednost.

"S obzirom na teško bezbednosno okruženje - pre svega Kinu i Severnu Koreju - Japan mora doprineti očuvanju ravnoteže snaga u ovom delu sveta", rekao je Masajuki Masuda sa Instituta za odbrambene studije (Institute of Defense Studies) u Tokiju.

"Kineska mornarica proširila je svoje operacije na srednji Pacifik, a ključni deo japanske strategije nacionalne bezbednosti mora biti odvraćanje. Vidimo da raste i izazov iz Severne Koreje, jer tamošnji režim testira nove interkontinentalne balističke rakete većeg dometa i nosivosti, čime se otvara novi nivo eskalacije", rekao je Masuda za DW.

"Japan intenzivno pokušava diplomatijom da stvori stabilno okruženje u regionu, ali to mora biti potkrepljeno sposobnošću odvraćanja. Jedan od načina za to jeste isporuka najkvalitetnijih sistema naoružanja našim partnerima, poput Filipina i Australije", rekao je Masuda za DW.

Nastavak politike Šinza Abea i deo šireg političkog plana

Margarita Estevez-Abe, stručnjakinja za Japan sa Maxwell škole Univerziteta u Sirakuzi (Syracuse University), navela je da je odluka premijerke Takaiči vođena nizom činilaca, uključujući i neke koji mogu biti čak značajniji od same odbrane.

"Politička želja" za izvozom japanskog oružja, kako kaže, prethodi Takaiči i vodi poreklo još od njenog mentora Šinza Abea, koji je 2014. godine ublažio strogu zabranu izvoza oružja iz 1967. kako bi dopustio prodaju nesmrtonosne opreme, poput one za nadzor, transport, spasavanje i razminiranje, dok je smrtonosno oružje tada i dalje bilo zabranjeno.

"Vreme donošenja odluke premijerke Takaiči određeno je dvema stvarima", rekla je Estevez-Abe. "Prvo, SAD vrše pritisak na sve saveznike da povećaju izdvajanja za odbranu. Umesto da se ta dodatna sredstva troše na kupovinu američkog oružja, Takaiči želi da ih iskoristi kao deo industrijske politike. A Japan ne može izgraditi održivu odbrambenu industriju bez izvoza."

"Drugo, Takaiči želi da izmeni Ustav kako bi uklonila član 9, takozvanu mirovnu klauzulu", dodala je. Ovaj član, koji je na snazi od 1947. godine, nalaže da se Japan trajno odriče rata kao suverenog prava nacije i zabranjuje posedovanje vojnih snaga sa potencijalom za napad.

"Što svet postaje nestabilniji, to će joj biti lakše da opravda tu promenu. Njena odluka da raskine sa statusom quo deo je šireg političkog plana."

Partneri i rivali - reakcije SAD, Francuske i Kine

Odluka Japana da ukine dugogodišnju zabranu prodaje smrtonosnog oružja u inostranstvu naišla je na odobravanje saveznika, ali i na oštre kritike regionalnih rivala.

Američki ambasador u Japanu Džordž Glas ocenio je ovaj potez na društvenoj mreži X kao "istorijski korak" koji će doprineti jačanju odbrambenih sposobnosti među saveznicima.

Francuska je takođe pozdravila odluku Japana, a portparol Ministarstva spoljnih poslova rekao je novinarima da će ona "doprineti bezbednosti ljudi i očuvanju suvereniteta u Evropi i indopacifičkoj regiji".

S druge strane, zvaničnik kineskog Ministarstva spoljnih poslova naveo je da "nedavni opasni potezi Japana u vojnoj i bezbednosnoj sferi dovode u pitanje njegovu samoproglašenu 'posvećenost miru' i 'isključivo odbrambeno orijentisanu' politiku".

Estevez-Abe: "Ovu dinamiku pokrenuo je Tramp"

Estevez-Abe odbacuje te tvrdnje.

"To je ista optužba koju Peking već dugo upućuje 'jastrebovskim' premijerima Liberalno-demokratske stranke", rekla je ona, dodajući da će promena japanske politike učvrstiti postojeće veze i pomoći Tokiju da gradi nova savezništva, u trenutku kada raste zabrinutost zbog posvećenosti Vašingtona svojim partnerima.

"Sjedinjene Države pokrenule su ovu dinamiku", rekla je ona. Američki predsednik Donald Tramp "otuđio je toliko američkih saveznika da, kako kaže kanadski premijer Mark Karni, 'srednje sile' aktivno rade na smanjenju zavisnosti od Vašingtona".

"Manje oslanjanje na američko naoružanje svakako je deo tog procesa", zaključila je Estevez-Abe.

(Telegraf.rs)