Uživo TENZIJE NA BLISKOM ISTOKU! Iran uvodi "nova pravila" za Ormuški moreuz, čeka se odgovor SAD

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da Iran ne može da poseduje nuklearno oružje, bez obzira na stavove koje o tome imaju međunarodni akteri, uključujući Vatikan i papu Lava XIV.

"Bez obzira na to da li činim papu srećnim ili ne, Iran ne može da ima nuklearno oružje", rekao je Tramp u Beloj kući, odgovarajući na pitanja novinara o nedavnom sukobu sa papom Lavom XIV, prenosi Njujork post.

On je naveo da bi to bila poruka koju bi državni sekretar Marko Rubio trebalo da prenese tokom predstojećih razgovora sa poglavarom Rimokatoličke crkve.

"Izgleda da je neko rekao da bi Iran mogao da ima nuklearno oružje, ali ja tvrdim da ne može. U suprotnom, ceo svet bi bio talac, i to nećemo dozvoliti", istakao je Tramp.

Američki predsednik ponovio je stav da je sprečavanje iranskog nuklearnog naoružanja ključni prioritet američke politike.

Papa Lav XIV poručio je danas da je dužnost crkve da jasno osudi svako zlo i proglasi mir i da se zauzme za siromašne, eksploatisane i žrtve ratova.

Govoreći na opštoj audijenciji na Trgu Svetog Petra u Rimu, papa je istakao da Crkva, kao "hodočasnički narod Božji", ima zadatak da tumači istorijske događaje kroz Jevanđelje i da nedvosmisleno odbaci sve oblike nasilja, prenela je Ansa.

Izjava pape usledila je nakon kritika koje mu je uputio predsednik Sjedinjenih Američkih Država, koji je osporio njegov stav o ratu i optužio ga da je "slab" i da ugrožava bezbednost, posebno u kontekstu Irana i nuklearnog pitanja.

Predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bager Kalibaf izjavio je danas da će Iran postati "globalna sila" i ključni međunarodni akter ukoliko pobedi u aktuelnom sukobu sa SAD i Izraelom.

U audio-poruci koju su preneli iranski mediji, Kalibaf je rekao da bi pobeda u ratu donela zemlji i političke i ekonomske koristi.

"Konačna pobeda u ovom ratu transformisaće Iran u uticajnog igrača u međunarodnom sistemu, a upravo to dostignuće otvoriće put materijalnom i duhovnom napretku zemlje", poručio je Kalibaf.

On je istovremeno priznao da stanovništvo trpi zbog rata i ekonomskih posledica i pozvao Irance da se "žrtvuju kako bi olakšali napredak Irana ka pobedi", prenosi Press TV.

"Danas je vreme da svi pomognemo jedni drugima kako bismo sa manje poteškoća postigli veliki cilj pobede i ponosa za naš dragi Iran... Naravno, postizanje tako velikog uspeha dolazi sa svojim teškoćama", rekao je.

Kalibaf je ocenio da se SAD nadaju da bi njihov ekonomski pritisak na Iran i takozvana pomorska blokada zemlje mogli uticati na iranski narod i navesti ga da se pobuni protiv sopstvene vlade.

Prema njegovim rečima, istorija pokazuje da Iranci "izdržavaju pritiske koliko god je potrebno kako bi zaštitili dostojanstvo svoje zemlje i religije".

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da rat protiv Irana protiče "neverovatno dobro" i da američka vojska ostvaruje "značajan napredak".

On je govoreći u Beloj kući na događaju u čast majki američkih vojnika, operaciju u Iranu uporedio sa "uspešnom operacijom u januaru, usmerenom na Nikolasa Madura u Venecueli".

"Nalazimo se u - ja to zovem okršajem, jer to jeste, okršaj, i neverovatno dobro nam ide, kao što smo uradili u Venecueli, gde je bilo brzo, završeno za jedan dan, i ide nam podjednako dobro, rekao bih, još više, ali veoma dobro nam ide u Iranu. Ide veoma glatko, videćemo šta će se dogoditi", rekao je Tramp, prenosi CBS News.

Američke oružane snage onesposobile su danas tanker pod iranskom zastavom koji je pokušao da prekrši pomorsku blokadu iranskih luka i uplovi ka iranskoj luci u Omanskom zalivu, saopštila je Centralna komanda Sjedinjenih Američkih Država (CENTCOM).

Prema navodima CENTCOM-a, tanker "Hasna" uočen je kako plovi međunarodnim vodama ka iranskoj luci, nakon čega su mu američke snage uputile više upozorenja da se nalazi u kršenju blokade.

Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je danas da će tranzit kroz Ormuski moreuz postepeno postati bezbedan i stabilan, uz tvrdnju da su "pretnje agresora neutralisane".

"Zahvaljujemo kapetanima i brodovlasnicima u Persijskom i Omanskom zalivu na poštovanju iranskih propisa za Ormuski moreuz i doprinosu regionalnoj pomorskoj bezbednosti. Neutralizacijom pretnji agresora i uspostavljanjem novih protokola, biće obezbeđen bezbedan i stabilan prolaz kroz Ormuski moreuz", navodi se u objavi IRGC na platformi X.

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu razgovarao je danas sa zvaničnicima administracije predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa kako bi dobio najnovije informacije o pregovorima Vašingtona i Teherana, saznaje CNN od izvora upozatih s detaljima.

Kako je naveo izvor za CNN, Netanjahu nastoji da sagleda trenutno stanje pregovora i razume koje su opcije na stolu, dok Izrael izražava zabrinutost zbog mogućih ustupaka SAD u završnoj fazi pregovora radi postizanja sporazuma.

Američki zvaničnik rekao je za CNN da je izraelski premijer u redovnom kontaktu sa američkim predstavnicima kako bi bio informisan o toku pregovora sa Iranom.

Prema istom izvoru, Izrael je posebno zabrinut zbog mogućeg ukidanja ekonomskih sankcija Iranu i zalaže se za uvođenje ograničenja njegovoj mreži saveznika u regionu, kao i balističkom raketnom programu.

Izrael, takođe, želi da obezbedi da eventualni sporazum omogući očuvanje slobode delovanja izraelske vojske protiv pretnji u regionu.

Jedan izraelski zvaničnik izjavio je da "Amerikanci nisu iznenadili Izrael", dodajući da je Netanjahu u stalnom kontaktu sa Trampom.

"U tim razgovorima jasno nam je stavljeno do znanja da predsednik Tramp ostaje čvrst u svojim crvenim linijama, pre svega kada je reč o uklanjanju nuklearnog materijala", rekao je zvaničnik.

Predsednik Francuske Emanuel Makron saopštio je danas da je u telefonskom razgovoru sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom izrazio zabrinutost zbog eskalacije tenzija i osudio napade na civilnu infrastrukturu i brodove, pozivajući na deeskalaciju i slobodnu plovidbu kroz Ormuski moreuz

Makron je u objavi na društvenoj mreži Iks naveo da sve strane moraju bez odlaganja i uslova da ukinu blokadu Ormuskog moreuza i vrate se punoj slobodi plovidbe koja je, kako je istakao, postojala pre aktuelnog sukoba.

On je ocenio da multinacionalna misija koju su pokrenule Francuska i Velika Britanija može da doprinese jačanju poverenja pomoraca i osiguravajućih kompanija, naglasivši da je ta misija po svojoj prirodi odvojena od strana u sukobu.

Makron je dodao da se razmeštanje nosača aviona "Šarl de Gol" uklapa u taj kontekst, navodeći da najnoviji događaji pokazuju potrebu za takvom inicijativom.

Francuski predsednik je rekao da je pozvao iranskog lidera da iskoristi ovu priliku i najavio da će o situaciji razgovarati i sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država Donaldom Trampom.

Prema njegovim rečima, smanjenje napetosti u Ormuskom moreuzu pomoglo bi napretku pregovora o iranskom nuklearnom i balističkom programu, kao i širem regionalnom pitanju, uz učešće Evrope u procesu eventualnog ukidanja sankcija.

Premijer Grčke Kirijakos Micotakis izjavio je danas na 5. trilateralnom samitu Grčke, Kipra i Jordana u Amanu da je neophodan povratak na prethodni status kvo u Ormuskom moreuzu, uz apel na smanjenje tenzija, poštovanje slobode plovidbe i nastavak mirovnog procesa u Gazi.

Micotakis je u uvodnom obraćanju istakao da aktuelna kriza predstavlja ozbiljan izazov ne samo za regionalni mir i bezbednost, već i za ekonomije širom sveta.

"Kada je reč o Ormuskom moreuzu, želimo da budemo vrlo jasni: moramo da se vratimo na prethodni status kvo", rekao je Micotakis, naglašavajući značaj očuvanja slobode plovidbe i stabilnosti, uključujući podršku zemljama poput Libana, preniosi Katimerini.

Govoreći o situaciji u Gazi, premijer Grčke je ocenio da je od ključne važnosti prelazak na narednu fazu mirovnog plana, uz podršku reformama Palestinske uprave i posvećenost rešenju dve države kao jedinom održivom putu ka trajnom miru.

On je naveo da trilateralna saradnja Grčke, Kipra i Jordana šalje jasnu poruku prijateljstva, saradnje i posvećenosti međunarodnom pravu i mirnom suživotu, uz priznanje ključne uloge Jordana kao stuba stabilnosti u regionu.

Premijer Grčke je dodao da Grčka i Kipar deluju kao most između regiona i Evropske unije, promovišući sveobuhvatan pristup bezbednosti i prosperitetu, kao i da postoje dodatne mogućnosti za saradnju u oblastima energetike, investicija, odbrane i borbe protiv klimatskih promena.

On je ponovio da je neophodno zalaganje za smanjenje tenzija i izbor diplomatskog puta, uz podršku stabilnosti u Libanu i širem regionu, kao i jačanje saradnje u oblastima energetike, povezivanja, turizma i upravljanja vodnim resursima.

Izrael nije obavešten o mogućem sporazumu između SAD i Irana i sprema se za nove borbe, izjavio je danas za Reuters neimenovani izraleski izvor upoznat sa situacijom.

"Izrael nije svestan da je američki predsednik Donald Tramp potencijalno blizu sporazuma sa Iranom koji bi okončao rat i otvorio put za deblokiranje pomorskog puta kroz Ormuski moreuz. Umesto toga, Izrael se sprema za eskalaciju borbi", izjavio je neimenovanai izraelski izvor.

Ranije danas načelnik generalštaba Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) general-potpukovnik Ejal Zamir izjavio je danas da IDF ima "listu ciljeva za napad u Iranu ukoliko se rat nastavi".

"Saradnja sa vojskom Sjedinjenih Američkih Država i koordinacija se nastavljaju u svakom trenutku i mi pratimo situaciju", rekao je Zamir tokom posete južnom Libanu, preneo je ranije Times of Israel.

Francuska i njeni partneri sposobni su da obezbede sigurnost u Ormuskom moreuzu, saopšteno je danas iz kabineta francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Jelisejska palata navela je da Pariz smatra da pitanje bezbednosti ovog ključnog pomorskog prolaza treba razdvojiti od aktuelnih pregovora između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.

Francuska vojska je ranije saopštila da se nosač aviona Šarl de Gol sa pratećom borbenom grupom kreće ka regionu Crvenog mora i Adenskog zaliva, u okviru priprema Francuske i Velike Britanije za moguću buduću misiju očuvanja slobode plovidbe kroz Ormuski moreuz.

Načelnik generalštaba Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) general-potpukovnik Ejal Zamir izjavio je danas da IDF ima "Listu ciljeva" za napad u Iranu ukoliko se rat nastavi.

"Saradnja sa vojskom Sjedinjenih Američkih Država i koordinacija se nastavljaju u svakom trenutku i mi pratimo situaciju", rekao je Zamir tokom posete južnom Libanu, prenosi Tajms of Izrael.

Prema njegovim rečima Izrael ima u Iranu niz mogućih ciljeva, a IDF je u stanju visoke pripravnosti da se vrati intenzivnoj i širokoj kampanji koja će omogućiti da se prodube vojna dostignuća i dodatno oslabi iranski režim.

Izraelskim trupama stacioniranim u oblasti Kjam rekao je da su "svi kapaciteti IDF na raspolaganju" poručivši da nemaju ograničenja u upotrebi sile.

Zamir je rekao da je od početka rata u Iranu u Libanu ubijeno preko 2.000 operativaca Hezbolaha.

"Iskoristićemo svaku priliku da produbimo udarac Hezbolahu i doprinesemo njegovom kontinuiranom slabljenju", rekao je Zamir.

Portparol parlamentarnog odbora za spoljnu politiku i nacionalnu bezbednost Irana Ebrahim Rezei izjavio je danas da je izveštaj portala Axios, koji sadrži tekst američkog predloga sporazuma sa Iranom za okončanje rata, više "lista želja" nego odraz stvarnosti.

"Tekst koji je objavio Axos više liči na američku listu želja nego na realnost, Amerikanci u ratu koji gube neće dobiti ništa što već nisu uspeli da postignu u direktnim pregovorima", napisao je Rezei na platformi X, prenosi Reuters.

Kako je ranije danas objavio Axios, pozivajući se na američke zvaničnike upoznate sa pregovorima, SAD i Iran se približavaju postizanju preliminarnog memoranduma o razumevanju koji bi mogao da označi kraj aktuelnog sukoba i otvori put za detaljnije pregovore o iranskom nuklearnom programu.

Prema tim navodima, Vašington očekuje odgovor Teherana o ključnim tačkama sporazuma u narednih 48 sati, a iako dogovor još nije postignut, izvori ocenjuju da su dve strane najbliže sporazumu od početka sukoba.

Predloženi memorandum, koji sadrži 14 tačaka, uključivao bi obavezu Irana na moratorijum na obogaćivanje uranijuma, uz istovremeno postepeno ukidanje američkih sankcija i oslobađanje zamrznutih iranskih sredstava.

Takođe bi predvideo ublažavanje ograničenja plovidbe kroz Ormuski moreuz.

Kako je navedeno, dokument bi proglasio kraj neprijateljstava i pokrenuo 30-dnevni period pregovora o sveobuhvatnom sporazumu, koji bi obuhvatio nuklearna ograničenja, slobodu plovidbe i ekonomske mere.

Kao moguće lokacije za nastavak pregovora pominju se Islamabad i Ženeva.

Francusko Ministarstvo oružanih snaga saopštilo je da nosač aviona Šarl de Gol i njegova pratnja danas prolaze kroz Suecki kanal i da su na putu ka južnom Crvenom moru.

"Nosač aviona 'Šarl de Gol' i njegova pratnja prošli su Sueckim kanalom u sredu, 6. maja 2026. godine, na putu ka južnom Crvenom moru", navelo je ministarstvo, prenosi RFI.

U saopštenju se dodaje da je cilj ove odluke "da se smanji vreme potrebno za sprovođenje ove inicijative čim okolnosti dozvole".

"Kretanje pomorske vazduhoplovne grupe je odvojeno od vojnih operacija pokrenutih u regionu i dopunjuje bezbednosne aranžmane", navelo je ministarstvo.

Ovo raspoređivanje dolazi uporedo sa budućom multinacionalnom inicijativom za obezbeđivanje Ormuskog moreuza, koja okuplja više od četrdeset zemalja.

Francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer pokrenuli su napore za obezbeđivanje plovidbe u moreuzu, koji je blokiran od početka sukoba između Irana, Sjedinjenih Američkih Država i Izraela 28. februara.

Kako je Makron izjavio sredinom aprila, ova potencijalna bezbednosna misija, koja bi mogla da bude pokrenuta tek kada prestanu neprijateljstva, trebalo bi da bude "neutralna" i "jasno odvojena od zaraćenih strana".

Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je danas da ostaje posvećen dobrim transatlantskim odnosima, čak i kada se ne slaže sa američkim predsednikom Donaldom Trampom oko rata u Iranu.

"Imamo neslaganje, ali mogu da živim sa tim. Nastaviću da govorim šta mislim i u budućnosti. Razgovaraću o tome sa Trampom. Dobro partnerstvo mora biti u stanju da izdrži razlike u mišljenjima", rekao je Merc, prenosi Reuters.

Tramp je nedavno kritikovao Merca oko rata u Iranu i rekao da nemački kancelar nije znao o čemu priča kada je rekao da Iranci ponižavaju SAD u razgovorima o okončanju rata.

Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagei izjavio je danas za agenciju ISNA da Iran razmatra predlog Sjedinjenih Američkih Država za okončanje rata koji traje više od dva meseca, a da će svoje stavove preneti posredniku, Pakistanu.

Predsednik SAD Donald Tramp upravo se oglasio na mreži Truth Social.

"Pod pretpostavkom da Iran pristane da da ono što je dogovoreno, što je, možda, velika pretpostavka, već legendarni 'Epski bes' biće završen, a veoma efikasna blokada će omogućiti da Ormuski moreuz bude OTVOREN ZA SVE, uključujući i Iran. Ako se ne slože, bombardovanje počinje, i to će, nažalost, biti na mnogo većem nivou i intenzitetu nego što je bilo ranije. Hvala vam na pažnji posvećenoj ovom pitanju!", napisao je Tramp.

Izgleda da Iran preduzima korake ka ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza za pomorski saobraćaj.

X nalog povezan sa Komandom mornarice iranskog Korpusa islamske revolucionarne garde kaže da će "bezbedan i stabilan prolaz" biti obezbeđen kroz plovni put "neutralisanim pretnjama agresora i novim protokolima na snazi".

Iako je referenca na "nove protokole" nejasna, pominjanje pretnji koje su "neutralisane" verovatno aludira na odluku Donalda Trampa da pauzira Projekat sloboda, odnosno napore SAD da usmere brodove kroz moreuz.

Bela kuća veruje da se približava sporazumu sa Iranom o memorandumu o razumevanju od jedne stranice kojim bi se okončao rat i postavio okvir za detaljnije nuklearne pregovore, prema rečima dva američka zvaničnika i dva druga izvora upoznata sa tim pitanjem...

"SAD i Iran moraju da sklope sveobuhvatni prekid vatre, dok Teheran ima pravo da se bavi nuklearnom energijom", rekao je kineski ministar spoljnih poslova svom iranskom kolegi u Pekingu tokom njihovih prvih razgovora licem u lice otkako je rat preokrenuo globalno snabdevanje energijom.

U vezi sa zatvaranjem Ormuskog moreuza, Vang Ji je rekao da se Peking "nada da će zainteresovane strane što pre odgovoriti na snažne pozive međunarodne zajednice" da se obnovi normalna i bezbedna plovidba.

"Kina veruje da sveobuhvatni prekid neprijateljstava ne dozvoljava odlaganje, da je ponovno pokretanje rata još nepoželjnije", rekao je Vang Ji iranskom kolegi Abasu Arakčiju na današnjem sastanku.

Vang je takođe rekao da Kina "ceni iransku posvećenost da ne razvija nuklearno oružje, dok veruje da Iran ima legitimno pravo na mirnodopsko korišćenje nuklearne energije", prema saopštenju.

Francuska brodarska kompanija saopštila je da su članovi posade jednog od njenih teretnih brodova povređeni, a plovilo oštećeno kada je u utorak bilo napadnuto u Ormuskom moreuzu.

Brod CMA San Antonio je juče prolazio kroz moreuz i smatra se da je pogođen projektilom.

"Povređeni članovi posade su evakuisani i pružena im je neophodna medicinska nega", saopštila je kompanija u sredu.

"CMA CGM pažljivo prati situaciju i ostaje potpuno mobilisana zajedno sa posadom", dodaje se.

Pomorska agencija odgovorna za plovni put, UKMTO, izvestila je da je teretni brod pogođen "nepoznatim projektilom" u utorak, bez navođenja imena plovila.

Iranski ministar spoljnih poslova rekao je da će saradnja između njegove zemlje i Kine "biti jača nego ikad", objavili su iranski državni mediji nakon što je razgovarao sa svojim kineskim kolegom u Pekingu.

Tokom sastanka sa šefom kineskog diplomatskog tima, Vang Jijem, Abas Aragči nazvao je Peking "iskrenim prijateljem Teherana", objavila je novinska agencija Mehr. Takođe je rekao da će "u trenutnim okolnostima saradnja između dve zemlje biti jača nego ikad", izvestio je Mehr.

Kina još nije objavila svoj zvanični komentar o sastanku, koji označava prvi put da su se ministri spoljnih poslova bliskih saveznika sastali od početka američko-izraelskog rata sa Iranom.

Razgovori dolaze pre sastanka američkog predsednika Donalda Trampa sa kineskim liderom Si Đinpingom u Pekingu sledeće nedelje.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči sastao se sa svojim kolegom u Pekingu u sredu, samo nedelju dana pre nego što američki predsednik Donald Tramp treba da dođe u Kinu.

Arakčijeva poseta Kini, prvi lični sastanak između najviših diplomata dva saveznika od početka rata, najnovija je stanica u njegovoj nedavnoj diplomatskoj turneji, osmišljenoj da prikupi podršku za Iran i reši sukob sa SAD.

Kina je igrala značajnu, ali indirektnu ulogu u ratu, pružajući finansijski spas Teheranu kao njegovom najvećem uvozniku nafte, a istovremeno je radila na posredovanju u sukobu iza kulisa. Tramp je čak sugerisao da je Peking pomogao da se Iran dovede za pregovarački sto.

Poslednjih dana, američki zvaničnici su pozvali Kinu da iskoristi svoj uticaj na Iran kako bi ga pritisnula da ponovo otvori Ormuski moreuz.

Američki ministar finansija Skot Besent - koji je vodio preliminarne razgovore sa Kinezima pre Trampove posete - rekao je u ponedeljak "da bi Kina mogla da učini više kako bi omogućila brodovima da prođu kroz moreuz".

"Da vidimo da li će Kina – da vidimo kako će pojačati diplomatski angažman i naterati Irance da otvore moreuz", rekao je Besent za Fox news.

A u utorak je američki državni sekretar Marko Rubio optužio Iran da "pokušava da drži globalnu ekonomiju kao taoca".

"Nadam se da će Kinezi reći Arakčiju ono što mu treba reći, a to je da ono što radite u moreuzu uzrokuje da budete globalno izolovani", rekao je.

Istovremeno, SAD su pojačale ekonomski pritisak na Kinu, ciljajući njene takozvane rafinerije čajnika koje kupuju sankcionisanu naftu od Irana. Kao odgovor, Peking je naredio svojim rafinerijama nafte da se ne pridržavaju američkih sankcija niti ih sprovode.

Nakon sastanka u sredu, Arakči je rekao da će saradnja između Irana i Kine biti "jača nego ikad", nazivajući Peking iskrenim prijateljem Teherana. Podsetim, Trampova poseta Kini, gde se očekuje da će se lično sastati sa Si Đinpingom, zakazana je za 14. i 15. maj, prema saopštenju Bele kuće.

Prosečna cena benzina u Sjedinjenim Američkim Državama porasla je na 4,51 dolar po galonu, što je najviši nivo od jula 2022. godine, pokazali su podaci kompanije "GasBuddy".

Rast cena povezuje se sa nastavkom sukoba u Iran i poremećajima u Ormuskom moreuzu, ključnom pravcu za globalni transport nafte, gde je saobraćaj ograničen, preneo je ABC.

Prema navodima "GasBuddyja", cena benzina porasla je za 21 cent po galonu u odnosu na prošlu nedelju, dok je od početka sukoba krajem februara skuplja za više od 1,5 dolara po galonu.

Glavni analitičar kompanije Patrik Dehan upozorio je da bi cene mogle da nastave da rastu zbog niskih zaliha i neizvesnosti na tržištu.

- Zalihe benzina u SAD su već na višegodišnjim sezonskim minimumima, što znači da će se cene suočiti sa još većim pritiskom na rast - ​​rekao je Dehan.

U međuvremenu, Centralna komanda SAD pokrenula je operaciju za obezbeđivanje prolaza komercijalnih brodova kroz moreuz, dok su američki zvaničnici optužili Iran za napade na trgovačke brodove i ometanje plovidbe. Američki ministar odbrane Pit Hegset poručio je da Iran mora da omogući slobodan prolaz brodovima, upozorivši na moguće posledice ukoliko se napadi nastave.

Presekom ključnih dešavanja u minulom danu, dolazimo do tri najvažnije stavke.

Status rata

SAD će pauzirati "Projekat sloboda", napore usmerene na vođenje komercijalnih brodova kroz Ormuski moreuz, rekao je predsednik Donald Tramp. Objava je usledila samo nekoliko sati nakon što je državni sekretar Marko Rubio rekao da je borbena operacija protiv Irana završena i da će se SAD umesto toga fokusirati na Projekat sloboda.

Iranski ministar spoljnih poslova u Kini

Najviši iranski diplomata je u Pekingu na razgovorima "o regionalnim i međunarodnim dešavanjima" sa svojim kineskim kolegom. To je prvi put da su se ministri spoljnih poslova dva saveznika sastali licem u lice od početka rata.

Ekonomski uticaj

Potražnja za naftom pada najbržom stopom viđenom van pandemije Kovida, jer preduzeća i potrošači smanjuju potrošnju. Globalne zalihe nafte takođe su zabeležile najveći pad od pandemije Kovida-19. Cene gasa u SAD su porasle za 50% od početka rata.

Iran je u saopštenju na INSA, državnom mediju, pohvalio "neuspeh SAD da ostvare svoje ciljeve u takozvanom 'Projektu Sloboda'", nakon što je predsednik Donald Tramp objavio da obustavlja napore.

U saopštenju INSA se navodi da je Tramp obustavio operaciju "nakon čvrstih stavova i upozorenja Irana". Državni Tasnim je takođe pozdravio potez u objavi na svom nalogu na farsi jeziku na X, opisujući ga kao: "Tramp odustaje".

U svojoj objavi o obustavljanju Projekta Sloboda, Tramp je naveo napredak u diplomatskim razgovorima kao razlog za obustavljanje programa, koji je imao za cilj da koristi američku vojnu imovinu kako bi pomogao u vođenju komercijalnih brodova kroz Ormuski moreuz.

Predsednik SAD Donald Tramp je izneo toliko kasnije opovrgnutih tvrdnji o iranskom ratu, njegovom navodno neizbežnom kraju i navodno ubedljivoj pobedi SAD da je nemoguće proceniti kredibilitet njegove najnovije objave.

Ali njegovo pauziranje "Projekta sloboda" podstaknuće optimizam da je diplomatski napor koji predvodi Pakistan za okončanje sukoba još živ.

Kada razmena vatre između američkih i iranskih snaga u moreuzu u ponedeljak nije ponovo rasplamsala rat, to je signaliziralo da nijedna strana ne želi da se borbe u punom obimu nastave.

Državni sekretar Marko Rubio rekao je danas novinarima da je velika vojna kampanja, "Operacija Epski bes", završena, što je dodatno podstaklo nade u deeskalaciju.

Verovatno nije slučajnost što će Tramp sledeće nedelje otputovati u Kinu u najznačajnije putovanje do sada svog drugog mandata. Peking je iranski saveznik i njegova ekonomija je izložena usporavanju nafte kroz moreuz. Ali vreme će pokazati šta ovo zaista znači.

Foto: Tanjug/AP/Manuel Balce Ceneta

Kako stvari stoje, tvrdokorni iranski lideri drže situaciju pod kontrolom; nije pristao da okonča svoj nuklearni program; zatvorio je moreuz i držao globalnu ekonomiju kao taoca. Ostavlja utisak da veruje da ima prednost.

Šta će se desiti sledeće može zavisiti od toga da li su Tramp i Iran spremni da ponude jedan drugom izlazak koji će spasiti njihov obraz.

Bilo je više od 600 napada na američke objekte u Iraku tokom aktivnog sukoba u ratnom periodu u Iranu, rekao je danas visoki zvaničnik Stejt departmenta.

Ovo otkriće baca novo svetlo na ozbiljnost napada Irana i njegovih posrednika na interese SAD. CNN je izvestio o brojnim raketnim i napadima dronovima usmerenim na ambasadu SAD u Bagdadu, Američki centar za diplomatsku podršku i američki konzulat u Erbilu.

Ambasada u Bagdadu danas je ponovo upozorila da "iračke terorističke milicije povezane sa Iranom nastavljaju da planiraju dodatne napade na američke građane i mete povezane sa Sjedinjenim Državama širom Iraka, uključujući i region Iračkog Kurdistana (IKR)".

"Neki elementi povezani sa iračkom vladom nastavljaju da aktivno pružaju političku, finansijsku i operativnu zaštitu ovim terorističkim milicijama", navodi se u bezbednosnom upozorenju.

Američki zvaničnici pozvali su iračko rukovodstvo, uključujući kandidata za premijera Alija el Zaidija, da se obračuna sa milicijama koje podržava Iran u zemlji. Visoki zvaničnik Stejt departmenta rekao je u utorak da irački lideri "razumeju šta Sjedinjene Države traže".

"Tražimo akciju, a ne reči. Trenutno postoji veoma nejasna linija između iračke države i ovih milicija. A to bi počelo sa proterivanjem terorističkih milicija iz bilo koje državne institucije, prekidom njihove podrške iz iračkog budžeta, uskraćivanjem isplata plata ovim borcima milicija. To su vrste konkretnih akcija koje bi nam dale poverenje i rekle da postoji novi način razmišljanja", rekli su.

Predsednik SAD Donald Tramp rekao je da će Sjedinjene Države privremeno pauzirati svoju operaciju vođenja brodova kroz Ormuski moreuz, dok će blokada ostati na snazi, tvrdeći da je "postignut veliki napredak ka potpunom i konačnom sporazumu sa predstavnicima Irana".

"Na osnovu zahteva Pakistana i drugih zemalja, ogromnog vojnog uspeha koji smo imali tokom kampanje protiv zemlje Iran i, pored toga, činjenice da je postignut veliki napredak ka potpunom i konačnom sporazumu sa predstavnicima Irana, međusobno smo se složili da, dok će blokada ostati na snazi, Projekat Sloboda (Kretanje brodova kroz Ormuski moreuz) biće pauziran na kratko vreme kako bi se videlo da li se Sporazum može finalizovati i potpisati", napisao je Tramp na Truth Social.

Operacija, koju je Tramp najavio u nedelju uveče, stupila je na snagu u ponedeljak. Ubrzo nakon toga, američka i iranska vojska su razmenile pucnje i optužbe, postavljajući pitanja o krhkom primirju.

Ali zvaničnici Trampove administracije insistirali su u utorak da primirje nije završeno i proveli su dan hvaleći novu operaciju vođenja brodova kroz moreuz.

Državni sekretar Marko Rubio, koji je rekao da su borbene operacije pokrenute protiv Irana u februaru završene, rekao je novinarima u Beloj kući da su SAD fokusirane na novu operaciju, koju je opisao kao "prvi korak" ka potpunom ponovnom otvaranju kritičnog plovnog puta.

Ministar odbrane Pit Hegset rekao je na jutarnjem brifingu da je taj napor "odvojen i različit" od tekuće vojne operacije u regionu.

- Projekat Sloboda je odbrambene prirode, fokusiran po obimu i privremen po trajanju, sa jednom misijom: Zaštita nevinih komercijalnih brodova od iranske agresije - rekao je.

Teretni brod u Ormuskom moreuzu pogođen je nepoznatim projektilom, saopštio je Centar za pomorske trgovinske operacije Ujedinjenog Kraljevstva (UKMTO) rano ujutru u sredu po lokalnom vremenu, pozivajući se na „provereni izvor“. Uticaj na životnu sredinu nije bio poznat u vreme izveštaja.

UKMTO nije rekao u koje vreme je brod navodno pogođen. Nije navedeno u kojoj zemlji je brod registrovan niti je dao bilo kakve detalje o njegovoj posadi.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči sastao se u sredu sa svojim kineskim kolegom u Pekingu, objavila je kineska državna medijska kuća Sinhua.

Aragči i kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji trebalo je da "razgovaraju o bilateralnim odnosima, kao i o regionalnim i međunarodnim dešavanjima", navodi se u ranijem saopštenju iranskog Ministarstva spoljnih poslova.

Aragči je poslednjih nedelja bio na diplomatskoj turneji kako bi prikupio međunarodnu podršku i rešio tekući sukob sa SAD i Izraelom.

Kina je bliski partner Irana i najveći kupac sirove nafte iz Teherana. Kineski zvaničnici nedeljama su radili u diplomatskim krugovima pozivajući na okončanje sukoba. Predsednik Donald Tramp je čak sugerisao da je Peking pomogao da se Iran dođe za pregovarački sto poslednjih nedelja.

Američki državni sekretar Marko Rubio ranije je pozvao Kinu da kaže Aragčiju da iranske akcije uzrokuju "globalnu izolaciju zemlje".

Dolazak iranskog zvaničnika u Peking dolazi oko nedelju dana pre planirane Trampove posete Kini, gde se očekuje da će imati redak lični sastanak sa liderom Si Đinpingom.

Američka operacija "Epski bes" protiv Irana je završena, a prioritet Sjedinjenih Američkih Država sada je otvaranje Ormuskog moreuza, izjavio je danas američki državni sekretar Marko Rubio.

"Operacija je završena. 'Epski bes', kako je predsednik obavestio Kongres, završili smo sa tom fazom. Svi ciljevi te operacije su ostvareni. Sada prelazimo na 'Projekat Sloboda'. Do čega će to dovesti u budućnosti je spekulativno", rekao je Rubio novinarima u Beloj kući, prenosi CNN.

Američki državni sekretar Marko Rubio poručio je večeras da je američka vojna akcija u Iranu "odbrambena operacija" i da se pomorska blokada Irana nastavlja.

"Ovo nije ofanzivna operacija. Ovo je odbrambena operacija. To jednostavno znači: nema pucnjave osim ako oni ne pucaju prvi. Nećemo dozvoliti da neki brzi čamac dođe do našeg broda i puca na njega, odgovorićemo na to", rekao je Rubio, preneo je CNN.

Prema njegovim rečima, "Projekat Sloboda", odnosno mehanizam pomoći američke mornarice brodovima koji žele da prođu Ormuskim moreuzom, usmeren je na bezbedno vođenje trgovačkih brodova kroz Ormuski moreuz, kao "zaštitni mehur" i "prvi korak" ka potpunom ponovnom otvaranju moreuza.

"Nacije iz celog sveta, od kojih ogromna većina nije ni uključena u vojna neprijateljstva, sada su u opasnosti ne samo da izgube terete na brodovima, već i živote svojih građana zbog ove blokade", rekao je Rubio.

On je upozorio da se brodovi nasukani u regionu suočavaju sa pogoršanim uslovima.

"Počinje da vam nestaje hrane. Počinje da vam nestaje vode za piće, osnovne zalihe... Oni su na milosti i nemilosti ove piraterije", rekao je on.

Ukazao je da je reč o humanitarnoj i ekonomskoj zabrinutosti, dodajući da da je više zemalja pozvalo Vašington da preduzme mere za obnavljanje pomorskog pristupa regionu.

Iranske oružane snage nisu izvodile raketne ili bespilotne operacije protiv Ujedinjenih Arapskih Emirata u poslednjih nekoliko dana, uključujući bilo kakve operacije bespilotnim letelicama, izjavio je danas portparol iranske vojske Ebrahim Zolfagari.

On je ponovio poruke iranske vojske da UAE ne bi trebalo da "postanu gnezdo za Amerikance i cioniste i njihove vojne snage i opremu", prenosi Al Džazira.

Prema rečima portparola, Iran je bio izložen "nepravednim medijskim napadima, neosnovanim optužbama i propagandi" od strane UAE.

Ocenio je da su UAE istovremeno postali "jedna od glavnih baza za Amerikance i cioniste, kao neprijatelje islamskog sveta i glavni uzrok nesigurnosti u regionu".

"Upozoravamo da ako se preduzmu bilo kakve akcije sa tla UAE protiv iranskih ostrva, luka i obala naše zemlje, daćemo razorni odgovor", rekao je Zolfagari.

UAE su saopštili juče da njihova protivvazdušna odbrana presreće iranske rakete i dronove, zbog čega su pojedini letovi preusmereni ka Muskatu u Omanu ili su zadržavani u vazdušnom prostoru iznad Saudijske Arabije.

Ističe se da su "Emirati delimično zatvoreni", uz napomenu da je saobraćaj ka i iz zemlje moguć isključivo preko unapred određenih ulaznih i izlaznih tačaka.

Američka Centralna komanda (CENTCOM) saopštila je danas da je "Projekat Sloboda", odnosno pomoć američke mornarice brodovima da napuste blokirani Ormuski moreuz, samo privremena operacija koja stvara "bezbedan koridor" i "bezbednosni kišobran" u tom vodenom putu, kao i da je ta operacija "tek počela".

Prema rečima portparola CENTCOM-a, vlasnici brodova i osiguravajuće kompanije odgovorili su pozitivno na tu operaciju, prenosi Al Džazira.

Iz CENTCOM-a je ranije danas saopšteno da je američki vojni avion F-16 patrolirao Ormuskim moreuzom, kao i da Sjedinjene Američke Države imaju velike kapacitete vatrene moći u blizini moreuza.

Korpus iranske revolucionarne garde (IRGC) poručio je brodovima koji prolaze Ormuskim moreuzom da koriste samo rute koje odobrava IRGC, inače će se suočiti sa "odlučnim odgovorom".

"Upozoravamo sve brodove koji nameravaju da prođu kroz moreuz da je jedina bezbedna ruta koridor koji je Iran prethodno najavio. Preusmeravanje brodova na druge rute je nebezbedno i suočiće se sa odlučnim odgovorom mornarice IRGC-a", navodi se u saopštenju IRGC-a, prenosi Al Džazira.

Prethodno je IRGC negirala da su američki brodovi prošli kroz Ormuski moreuz navodeći da tim plovnim putem nije prošao nijedan komercijalni brod ili tanker za naftu.

"Nijedan komercijalni brod ili tanker nije prošao kroz Ormuski moreuz u proteklih nekoliko sati, a tvrdnje američkih zvaničnika su neosnovane i potpuno lažne", navodi se u saopštenju IRGC.

Dodaje se će Mornarica IRGC odgovoriti na sve pomorske pokrete koji su suprotni njihovim deklarisanim principima.