Uživo TENZIJE RASTU NA BLISKOM ISTOKU Pauziran "Projekat Sloboda", Iran i dalje demantuje napad na Emirate

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči sastao se sa svojim kolegom u Pekingu u sredu, samo nedelju dana pre nego što američki predsednik Donald Tramp treba da dođe u Kinu.

Arakčijeva poseta Kini, prvi lični sastanak između najviših diplomata dva saveznika od početka rata, najnovija je stanica u njegovoj nedavnoj diplomatskoj turneji, osmišljenoj da prikupi podršku za Iran i reši sukob sa SAD.

Kina je igrala značajnu, ali indirektnu ulogu u ratu, pružajući finansijski spas Teheranu kao njegovom najvećem uvozniku nafte, a istovremeno je radila na posredovanju u sukobu iza kulisa. Tramp je čak sugerisao da je Peking pomogao da se Iran dovede za pregovarački sto.

Poslednjih dana, američki zvaničnici su pozvali Kinu da iskoristi svoj uticaj na Iran kako bi ga pritisnula da ponovo otvori Ormuski moreuz.

Američki ministar finansija Skot Besent - koji je vodio preliminarne razgovore sa Kinezima pre Trampove posete - rekao je u ponedeljak "da bi Kina mogla da učini više kako bi omogućila brodovima da prođu kroz moreuz".

"Da vidimo da li će Kina – da vidimo kako će pojačati diplomatski angažman i naterati Irance da otvore moreuz", rekao je Besent za Fox news.

A u utorak je američki državni sekretar Marko Rubio optužio Iran da "pokušava da drži globalnu ekonomiju kao taoca".

"Nadam se da će Kinezi reći Arakčiju ono što mu treba reći, a to je da ono što radite u moreuzu uzrokuje da budete globalno izolovani", rekao je.

Istovremeno, SAD su pojačale ekonomski pritisak na Kinu, ciljajući njene takozvane rafinerije čajnika koje kupuju sankcionisanu naftu od Irana. Kao odgovor, Peking je naredio svojim rafinerijama nafte da se ne pridržavaju američkih sankcija niti ih sprovode.

Nakon sastanka u sredu, Arakči je rekao da će saradnja između Irana i Kine biti "jača nego ikad", nazivajući Peking iskrenim prijateljem Teherana. Podsetim, Trampova poseta Kini, gde se očekuje da će se lično sastati sa Si Đinpingom, zakazana je za 14. i 15. maj, prema saopštenju Bele kuće.

Prosečna cena benzina u Sjedinjenim Američkim Državama porasla je na 4,51 dolar po galonu, što je najviši nivo od jula 2022. godine, pokazali su podaci kompanije "GasBuddy".

Rast cena povezuje se sa nastavkom sukoba u Iran i poremećajima u Ormuskom moreuzu, ključnom pravcu za globalni transport nafte, gde je saobraćaj ograničen, preneo je ABC.

Prema navodima "GasBuddyja", cena benzina porasla je za 21 cent po galonu u odnosu na prošlu nedelju, dok je od početka sukoba krajem februara skuplja za više od 1,5 dolara po galonu.

Glavni analitičar kompanije Patrik Dehan upozorio je da bi cene mogle da nastave da rastu zbog niskih zaliha i neizvesnosti na tržištu.

- Zalihe benzina u SAD su već na višegodišnjim sezonskim minimumima, što znači da će se cene suočiti sa još većim pritiskom na rast - ​​rekao je Dehan.

U međuvremenu, Centralna komanda SAD pokrenula je operaciju za obezbeđivanje prolaza komercijalnih brodova kroz moreuz, dok su američki zvaničnici optužili Iran za napade na trgovačke brodove i ometanje plovidbe. Američki ministar odbrane Pit Hegset poručio je da Iran mora da omogući slobodan prolaz brodovima, upozorivši na moguće posledice ukoliko se napadi nastave.

Presekom ključnih dešavanja u minulom danu, dolazimo do tri najvažnije stavke.

Status rata

SAD će pauzirati "Projekat sloboda", napore usmerene na vođenje komercijalnih brodova kroz Ormuski moreuz, rekao je predsednik Donald Tramp. Objava je usledila samo nekoliko sati nakon što je državni sekretar Marko Rubio rekao da je borbena operacija protiv Irana završena i da će se SAD umesto toga fokusirati na Projekat sloboda.

Iranski ministar spoljnih poslova u Kini

Najviši iranski diplomata je u Pekingu na razgovorima "o regionalnim i međunarodnim dešavanjima" sa svojim kineskim kolegom. To je prvi put da su se ministri spoljnih poslova dva saveznika sastali licem u lice od početka rata.

Ekonomski uticaj

Potražnja za naftom pada najbržom stopom viđenom van pandemije Kovida, jer preduzeća i potrošači smanjuju potrošnju. Globalne zalihe nafte takođe su zabeležile najveći pad od pandemije Kovida-19. Cene gasa u SAD su porasle za 50% od početka rata.

Iran je u saopštenju na INSA, državnom mediju, pohvalio "neuspeh SAD da ostvare svoje ciljeve u takozvanom 'Projektu Sloboda'", nakon što je predsednik Donald Tramp objavio da obustavlja napore.

U saopštenju INSA se navodi da je Tramp obustavio operaciju "nakon čvrstih stavova i upozorenja Irana". Državni Tasnim je takođe pozdravio potez u objavi na svom nalogu na farsi jeziku na X, opisujući ga kao: "Tramp odustaje".

U svojoj objavi o obustavljanju Projekta Sloboda, Tramp je naveo napredak u diplomatskim razgovorima kao razlog za obustavljanje programa, koji je imao za cilj da koristi američku vojnu imovinu kako bi pomogao u vođenju komercijalnih brodova kroz Ormuski moreuz.

Predsednik SAD Donald Tramp je izneo toliko kasnije opovrgnutih tvrdnji o iranskom ratu, njegovom navodno neizbežnom kraju i navodno ubedljivoj pobedi SAD da je nemoguće proceniti kredibilitet njegove najnovije objave.

Ali njegovo pauziranje "Projekta sloboda" podstaknuće optimizam da je diplomatski napor koji predvodi Pakistan za okončanje sukoba još živ.

Kada razmena vatre između američkih i iranskih snaga u moreuzu u ponedeljak nije ponovo rasplamsala rat, to je signaliziralo da nijedna strana ne želi da se borbe u punom obimu nastave.

Državni sekretar Marko Rubio rekao je danas novinarima da je velika vojna kampanja, "Operacija Epski bes", završena, što je dodatno podstaklo nade u deeskalaciju.

Verovatno nije slučajnost što će Tramp sledeće nedelje otputovati u Kinu u najznačajnije putovanje do sada svog drugog mandata. Peking je iranski saveznik i njegova ekonomija je izložena usporavanju nafte kroz moreuz. Ali vreme će pokazati šta ovo zaista znači.

Foto: Tanjug/AP/Manuel Balce Ceneta

Kako stvari stoje, tvrdokorni iranski lideri drže situaciju pod kontrolom; nije pristao da okonča svoj nuklearni program; zatvorio je moreuz i držao globalnu ekonomiju kao taoca. Ostavlja utisak da veruje da ima prednost.

Šta će se desiti sledeće može zavisiti od toga da li su Tramp i Iran spremni da ponude jedan drugom izlazak koji će spasiti njihov obraz.

Bilo je više od 600 napada na američke objekte u Iraku tokom aktivnog sukoba u ratnom periodu u Iranu, rekao je danas visoki zvaničnik Stejt departmenta.

Ovo otkriće baca novo svetlo na ozbiljnost napada Irana i njegovih posrednika na interese SAD. CNN je izvestio o brojnim raketnim i napadima dronovima usmerenim na ambasadu SAD u Bagdadu, Američki centar za diplomatsku podršku i američki konzulat u Erbilu.

Ambasada u Bagdadu danas je ponovo upozorila da "iračke terorističke milicije povezane sa Iranom nastavljaju da planiraju dodatne napade na američke građane i mete povezane sa Sjedinjenim Državama širom Iraka, uključujući i region Iračkog Kurdistana (IKR)".

"Neki elementi povezani sa iračkom vladom nastavljaju da aktivno pružaju političku, finansijsku i operativnu zaštitu ovim terorističkim milicijama", navodi se u bezbednosnom upozorenju.

Američki zvaničnici pozvali su iračko rukovodstvo, uključujući kandidata za premijera Alija el Zaidija, da se obračuna sa milicijama koje podržava Iran u zemlji. Visoki zvaničnik Stejt departmenta rekao je u utorak da irački lideri "razumeju šta Sjedinjene Države traže".

"Tražimo akciju, a ne reči. Trenutno postoji veoma nejasna linija između iračke države i ovih milicija. A to bi počelo sa proterivanjem terorističkih milicija iz bilo koje državne institucije, prekidom njihove podrške iz iračkog budžeta, uskraćivanjem isplata plata ovim borcima milicija. To su vrste konkretnih akcija koje bi nam dale poverenje i rekle da postoji novi način razmišljanja", rekli su.

Predsednik SAD Donald Tramp rekao je da će Sjedinjene Države privremeno pauzirati svoju operaciju vođenja brodova kroz Ormuski moreuz, dok će blokada ostati na snazi, tvrdeći da je "postignut veliki napredak ka potpunom i konačnom sporazumu sa predstavnicima Irana".

"Na osnovu zahteva Pakistana i drugih zemalja, ogromnog vojnog uspeha koji smo imali tokom kampanje protiv zemlje Iran i, pored toga, činjenice da je postignut veliki napredak ka potpunom i konačnom sporazumu sa predstavnicima Irana, međusobno smo se složili da, dok će blokada ostati na snazi, Projekat Sloboda (Kretanje brodova kroz Ormuski moreuz) biće pauziran na kratko vreme kako bi se videlo da li se Sporazum može finalizovati i potpisati", napisao je Tramp na Truth Social.

Operacija, koju je Tramp najavio u nedelju uveče, stupila je na snagu u ponedeljak. Ubrzo nakon toga, američka i iranska vojska su razmenile pucnje i optužbe, postavljajući pitanja o krhkom primirju.

Ali zvaničnici Trampove administracije insistirali su u utorak da primirje nije završeno i proveli su dan hvaleći novu operaciju vođenja brodova kroz moreuz.

Državni sekretar Marko Rubio, koji je rekao da su borbene operacije pokrenute protiv Irana u februaru završene, rekao je novinarima u Beloj kući da su SAD fokusirane na novu operaciju, koju je opisao kao "prvi korak" ka potpunom ponovnom otvaranju kritičnog plovnog puta.

Ministar odbrane Pit Hegset rekao je na jutarnjem brifingu da je taj napor "odvojen i različit" od tekuće vojne operacije u regionu.

- Projekat Sloboda je odbrambene prirode, fokusiran po obimu i privremen po trajanju, sa jednom misijom: Zaštita nevinih komercijalnih brodova od iranske agresije - rekao je.

Teretni brod u Ormuskom moreuzu pogođen je nepoznatim projektilom, saopštio je Centar za pomorske trgovinske operacije Ujedinjenog Kraljevstva (UKMTO) rano ujutru u sredu po lokalnom vremenu, pozivajući se na „provereni izvor“. Uticaj na životnu sredinu nije bio poznat u vreme izveštaja.

UKMTO nije rekao u koje vreme je brod navodno pogođen. Nije navedeno u kojoj zemlji je brod registrovan niti je dao bilo kakve detalje o njegovoj posadi.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči sastao se u sredu sa svojim kineskim kolegom u Pekingu, objavila je kineska državna medijska kuća Sinhua.

Aragči i kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji trebalo je da "razgovaraju o bilateralnim odnosima, kao i o regionalnim i međunarodnim dešavanjima", navodi se u ranijem saopštenju iranskog Ministarstva spoljnih poslova.

Aragči je poslednjih nedelja bio na diplomatskoj turneji kako bi prikupio međunarodnu podršku i rešio tekući sukob sa SAD i Izraelom.

Kina je bliski partner Irana i najveći kupac sirove nafte iz Teherana. Kineski zvaničnici nedeljama su radili u diplomatskim krugovima pozivajući na okončanje sukoba. Predsednik Donald Tramp je čak sugerisao da je Peking pomogao da se Iran dođe za pregovarački sto poslednjih nedelja.

Američki državni sekretar Marko Rubio ranije je pozvao Kinu da kaže Aragčiju da iranske akcije uzrokuju "globalnu izolaciju zemlje".

Dolazak iranskog zvaničnika u Peking dolazi oko nedelju dana pre planirane Trampove posete Kini, gde se očekuje da će imati redak lični sastanak sa liderom Si Đinpingom.

Američka operacija "Epski bes" protiv Irana je završena, a prioritet Sjedinjenih Američkih Država sada je otvaranje Ormuskog moreuza, izjavio je danas američki državni sekretar Marko Rubio.

"Operacija je završena. 'Epski bes', kako je predsednik obavestio Kongres, završili smo sa tom fazom. Svi ciljevi te operacije su ostvareni. Sada prelazimo na 'Projekat Sloboda'. Do čega će to dovesti u budućnosti je spekulativno", rekao je Rubio novinarima u Beloj kući, prenosi CNN.

Američki državni sekretar Marko Rubio poručio je večeras da je američka vojna akcija u Iranu "odbrambena operacija" i da se pomorska blokada Irana nastavlja.

"Ovo nije ofanzivna operacija. Ovo je odbrambena operacija. To jednostavno znači: nema pucnjave osim ako oni ne pucaju prvi. Nećemo dozvoliti da neki brzi čamac dođe do našeg broda i puca na njega, odgovorićemo na to", rekao je Rubio, preneo je CNN.

Prema njegovim rečima, "Projekat Sloboda", odnosno mehanizam pomoći američke mornarice brodovima koji žele da prođu Ormuskim moreuzom, usmeren je na bezbedno vođenje trgovačkih brodova kroz Ormuski moreuz, kao "zaštitni mehur" i "prvi korak" ka potpunom ponovnom otvaranju moreuza.

"Nacije iz celog sveta, od kojih ogromna većina nije ni uključena u vojna neprijateljstva, sada su u opasnosti ne samo da izgube terete na brodovima, već i živote svojih građana zbog ove blokade", rekao je Rubio.

On je upozorio da se brodovi nasukani u regionu suočavaju sa pogoršanim uslovima.

"Počinje da vam nestaje hrane. Počinje da vam nestaje vode za piće, osnovne zalihe... Oni su na milosti i nemilosti ove piraterije", rekao je on.

Ukazao je da je reč o humanitarnoj i ekonomskoj zabrinutosti, dodajući da da je više zemalja pozvalo Vašington da preduzme mere za obnavljanje pomorskog pristupa regionu.

Iranske oružane snage nisu izvodile raketne ili bespilotne operacije protiv Ujedinjenih Arapskih Emirata u poslednjih nekoliko dana, uključujući bilo kakve operacije bespilotnim letelicama, izjavio je danas portparol iranske vojske Ebrahim Zolfagari.

On je ponovio poruke iranske vojske da UAE ne bi trebalo da "postanu gnezdo za Amerikance i cioniste i njihove vojne snage i opremu", prenosi Al Džazira.

Prema rečima portparola, Iran je bio izložen "nepravednim medijskim napadima, neosnovanim optužbama i propagandi" od strane UAE.

Ocenio je da su UAE istovremeno postali "jedna od glavnih baza za Amerikance i cioniste, kao neprijatelje islamskog sveta i glavni uzrok nesigurnosti u regionu".

"Upozoravamo da ako se preduzmu bilo kakve akcije sa tla UAE protiv iranskih ostrva, luka i obala naše zemlje, daćemo razorni odgovor", rekao je Zolfagari.

UAE su saopštili juče da njihova protivvazdušna odbrana presreće iranske rakete i dronove, zbog čega su pojedini letovi preusmereni ka Muskatu u Omanu ili su zadržavani u vazdušnom prostoru iznad Saudijske Arabije.

Ističe se da su "Emirati delimično zatvoreni", uz napomenu da je saobraćaj ka i iz zemlje moguć isključivo preko unapred određenih ulaznih i izlaznih tačaka.

Američka Centralna komanda (CENTCOM) saopštila je danas da je "Projekat Sloboda", odnosno pomoć američke mornarice brodovima da napuste blokirani Ormuski moreuz, samo privremena operacija koja stvara "bezbedan koridor" i "bezbednosni kišobran" u tom vodenom putu, kao i da je ta operacija "tek počela".

Prema rečima portparola CENTCOM-a, vlasnici brodova i osiguravajuće kompanije odgovorili su pozitivno na tu operaciju, prenosi Al Džazira.

Iz CENTCOM-a je ranije danas saopšteno da je američki vojni avion F-16 patrolirao Ormuskim moreuzom, kao i da Sjedinjene Američke Države imaju velike kapacitete vatrene moći u blizini moreuza.

Korpus iranske revolucionarne garde (IRGC) poručio je brodovima koji prolaze Ormuskim moreuzom da koriste samo rute koje odobrava IRGC, inače će se suočiti sa "odlučnim odgovorom".

"Upozoravamo sve brodove koji nameravaju da prođu kroz moreuz da je jedina bezbedna ruta koridor koji je Iran prethodno najavio. Preusmeravanje brodova na druge rute je nebezbedno i suočiće se sa odlučnim odgovorom mornarice IRGC-a", navodi se u saopštenju IRGC-a, prenosi Al Džazira.

Prethodno je IRGC negirala da su američki brodovi prošli kroz Ormuski moreuz navodeći da tim plovnim putem nije prošao nijedan komercijalni brod ili tanker za naftu.

"Nijedan komercijalni brod ili tanker nije prošao kroz Ormuski moreuz u proteklih nekoliko sati, a tvrdnje američkih zvaničnika su neosnovane i potpuno lažne", navodi se u saopštenju IRGC.

Dodaje se će Mornarica IRGC odgovoriti na sve pomorske pokrete koji su suprotni njihovim deklarisanim principima.