Specijalci okružili terminal, cela zemlja pratila sletanje aviona! Dolazak OPASNIH ŽENA izazvao opšti haos!

Australija se poslednjih dana našla u središtu nove bezbednosne i političke rasprave nakon povratka grupe žena i dece iz sirijskih izbegličkih kampova povezanih s takozvanom Islamskom državom (ISIS).

Povratak četiri žene i devetoro dece iz kampa Al Roj na severoistoku Sirije odmah je izazvao snažnu reakciju javnosti, dok su australijske vlasti istovremeno pokrenule kaznene postupke protiv nekoliko povratnica. Tri žene uhapšene su odmah po sletanju u Melburn i Sidnej, a australijska federalna policija (AFP) tereti ih za ozbiljna krivična dela povezana s terorizmom i zločinima protiv čovečnosti.

Kako prenosi ABC, grupa je stigla u Australiju preko Dohe, nakon više od šest godina provedenih u sirijskim kampovima za raseljene osobe. Deo žena i dece sleteo je u Melburn, dok je jedna žena s detetom stigla u Sidnej.

Prema navodima australijskih vlasti, među uhapšenima su 53-godišnja Kavsar Abas, 31-godišnja Zeinab Ahmed i 32-godišnja Janai Safar. AFP je objavio kako se dve žene u Melburnu terete za zločine protiv čovečnosti, uključujući porobljavanje i trgovinu robljem, dok je žena uhapšena u Sidneju optužena za članstvo u terorističkoj organizaciji te ulazak i boravak na području koje je Australija proglasila zabranjenom zonom zbog aktivnosti ISIS-a.

Pomoćnik komesara AFP-a Stiven Nat izjavio je kako istraga traje još od 2015. godine te naglasio da su bezbednost građana i zaštita zajednice glavni prioritet australijskih institucija. Za krivična dela povezana s ropstvom i trgovinom ljudima predviđene su kazne do 25 godina zatvora, dok optužbe za članstvo u terorističkoj organizaciji nose maksimalnu kaznu od deset godina zatvora.

Žene koje su se vratile u Australiju deo su grupe koju mediji i deo političara često nazivaju "ISIS nevestama". Reč je o ženama koje su tokom vrhunca moći Islamske države između 2014. i 2016. otputovale u Siriju i Irak, gde su živele na teritoriji pod kontrolom džihadističke organizacije. Nakon sloma takozvanog kalifata 2019. godine, hiljade stranih državljana, uglavnom žena i dece, završile su u kampovima poput Al Roja i Al Hola na severoistoku Sirije. Mnogi od njih godinama su ostali zarobljeni u izrazito teškim humanitarnim uslovima.

Prema informacijama australijskih medija, 13 australijskih državljana napustilo je kamp Al Roj krajem aprila, a pre povratka navodno su neko vreme boravili u Damasku.

Dolazak grupe u Melburn izazvao je pravi medijski spektakl. Na aerodromu su satima čekali novinari i snimatelji, dok su teško naoružani policajci nadzirali izlazak žena i dece iz vazdušne luke. Nakon gotovo tri sata čekanja, grupa žena i dece izašla je iz terminala u pratnji muškaraca odevenih u crno, koji su ih brzo ukrcali u minibus. Tokom odlaska došlo je i do manjih naguravanja između pratnje i medijskih ekipa, dok su novinari pokušavali da postave pitanja o njihovim vezama s ISIS-om. Jedan putnik sa leta izjavio je kako nije ni znao da putuje zajedno s povratnicama dok nije sleteo i video veliki broj novinara i policije na aerodromu.

Slučaj je izazvao ozbiljne političke sporove u Australiji. Savezna vlada mesecima je tvrdila da neće pomagati povratak osoba povezanih s ISIS-om, no istovremeno nije mogla pravno da spreči njihov ulazak u zemlju jer su sve žene i deca australijski državljani s važećim pasošima. Dodatne kontroverze izazvale su tvrdnje sirijskih vlasti da je australijska vlada navodno oklevala da prihvati grupu, zbog čega je njihov odlazak iz Sirije privremeno bio blokiran. Australijsko ministarstvo spoljnih poslova odbacilo je te optužbe i poručilo kako nikada nije tražilo od Sirije da odloži njihov povratak. Prema dostupnim informacijama, još 21 australijski državljanin i dalje se nalazi u kampu Al Roj.

Međunarodni bezbednosni savetnik Neil Ferguson istakao je da Australija ima međunarodnu obavezu da prihvati svoje građane, bez obzira na ozbiljnost optužbi koje ih prate.

"Reč je o australijskim državljanima i država mora preuzeti odgovornost za njih", izjavio je Ferguson, dodajući kako će žene koje nisu krivično optužene proći bezbednosne procene, razgovore s policijom te programe deradikalizacije i reintegracije u društvo.

Australija već godinama razvija sistem praćenja i rehabilitacije radikalizovanih osoba, a stručnjaci tvrde da su pojedini raniji slučajevi pokazali određene uspehe u reintegraciji povratnika iz Sirije.

Istovremeno, predstavnici muslimanske zajednice upozorili su da se ne sme stigmatizovati cela zajednica zbog postupaka pojedinaca. Posebni australijski izaslanik za borbu protiv islamofobije Aftab Malik pozvao je javnost da poštuje pravni proces i posebno zaštiti decu koja su odrasla u ratnim i ekstremnim okolnostima.

"Naše saosećanje mora biti usmereno prema ranjivoj deci koja su rođena u nezamislivim okolnostima", poručio je Malik.

(Telegraf.rs)