Putin tvrdi da o miru u Ukrajini želi da pregovara samo s jednim čovekom u Evropi: Evo ko je on

Ruski predsednik Vladimir Putin predložio je da mirovni posrednik između Rusije i Ukrajine bude njegov dugogodišnji prijatelj, bivši nemački kancelar Gerhard Šreder.

Na nenajavljenoj konferenciji za novinare u subotu uveče, nakon moskovske Parade pobede u znak sećanja na kraj Drugog svetskog rata, Putin je istakao da je mirno rešenje sukoba stvar Ukrajine i Rusije.

Preporučujemo

"Ali ako neko želi da pomogne, bićemo zahvalni".

Dosad su Sjedinjene Države pokušavale da posreduju, ali on bi kao evropskog posrednika mogao da zamisli Gerharda Šredera, piše Der Spiegel.

"Od svih evropskih političara, radije bih razgovarao sa Šrederom", poručio je Putin.

Gerhard Šreder (82) u Nemačkoj se često kritikuje zbog bliskih veza sa Putinom i ruskim kompanijama. Bivši socijaldemokratski kancelar nastavio je da održava kontakte sa Kremljom i nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, putovao je u Moskvu i sastao se sa Putinom. Šreder i Putin smatraju se bliskim prijateljima, navodi Spiegel.

Demonizovanje Rusije

Bivši lider nemačkih socijaldemokrata (SPD) Šreder je u tekstu za Berliner Zeitung krajem januara rusku invaziju na Ukrajinu nazvao kršenjem međunarodnog prava.

"Međutim, takođe sam protiv demonizovanja Rusije kao večitog neprijatelja", napisao je.

Nakon izlaska iz politike, Šreder je godinama bio u upravnim i nadzornim odborima ruskih energetskih giganata. Između ostalog, bio je predsednik upravnog odbora kompanije Nord Stream 2 AG, podružnice ruskog Gazprom.

U kancelariji bivšeg kancelara rekli su za nemačku agenciju dpa da Šreder neće komentarisati Putinovu izjavu. SPD se distancirao od Šredera otkako je odbio da se distancira od Putina.

Šreder je bio kancelar od 1998. do 2005. godine, a ostao je upamćen po velikim reformama tržišta rada i slabljenju socijalne države, što je dovelo do nemačkog ekonomskog buma.

Nemačka vlada već je odbila predlog, prenosi Tagesschau. Putinova ponuda deo je niza lažnih ponuda i deo dobro poznate ruske hibridne strategije, navode izvori nemačke vlade za ARD.

Foto: Tanjug/AP

Kako dodaju, Putinova izjava neće podeliti Nemačku i Evropu, a Rusija nije zaista promenila svoje uslove za pregovore.

Ruski predsednik je u subotu optužio Evropu da želi da eskalira sukob u Ukrajini, iako zna „da bi ta igra mogla skupo da košta“. Rekao je da misli da se rat približava kraju, iako su trenutni pregovori u zastoju.

Uz oštre kritike evropske podrške Ukrajini, Putin je naglasio da je spreman za direktne razgovore sa ukrajinskim predsednikom Volodimir Zelenski, ali da bi Zelenski morao da dođe u Moskvu.

"Svako ko želi da se sastane sa mnom mora da dođe u Moskvu", rekao je Putin.

Zelenski je već isključio takvu mogućnost.

Razmena zarobljenih

Financial Times je u četvrtak izvestio da se šefovi država i vlada EU pripremaju za moguće mirovne pregovore sa Rusijom.

Predsednik Saveta EU Antonio Košta je za Dan Evrope u subotu naglasio da je EU spremna da se uključi u pregovore sa Rusijom. Cilj je i dalje „pravedan i trajan mir“ za Ukrajinu, istakao je Košta.

U pravom trenutku Evropa će morati da razgovara sa Rusijom o zajedničkim bezbednosnim pitanjima, rekao je Košta. Međutim, isključio je mogućnost da EU pokrene nezavisnu mirovnu inicijativu, jer ne žele da ometaju mirovnu inicijativu SAD i predsednika Donald Tramp, koja je delimično zastala zbog američkog napada na Iran.

Predsednik Tramp je u petak uveče najavio trodnevno primirje između Ukrajine i Rusije, koje je stupilo na snagu u subotu. Najavio je i da će dve strane razmeniti 1.000 ratnih zarobljenika.

(Telegraf.rs)