Ceo svet gleda u Kinu: Šta očekuje Donald Tramp, a šta Si Đinping od sastanka?

Čitav svet sa velikom pažnjom gleda u Kinu gde će biti održan sastanak američkog predsednika Donalda Trampa i kineskog lidera Si Đinpinga.

Trampova poseta Kini nosi veliki značaj i predstavlja istorijsku priliku za dve najveće svetske ekonomije da revidiraju svoje trgovinske odnose – i ton svog rivalstva.

Preporučujemo

Ali da bi do toga stigli, i Tramp i Si Đinping moraju da pažljivo pregovoraju o škakljivim temama - od tehnologije, preko trgovine i retkih minerala. Tu je naravno i Tajvan... A sastanak se odvija duboko u senci američkog rata sa Iranom.

Ovo je prva poseta američkog predsednika Kini u gotovo 10 godina. Poslednja je bila 2017. godine, tokom Trampovog prvog mandata. Međutim, ova poseta se događa u znatno drugačijim uslovima.

Tramp i Si Đinping sada sede na suprotnim stranama sve više fragmentiranog geopolitičkog pejzaža, posebno zato što bliski kineski partner Iran ostaje prkosan pred zahtevima Vašingtona da se okonča rat.

I Kina se promenila: pogođena prvom inkarnacijom Trampovog trgovinskog i tehnološkog rata, Peking je unapredio svoju izvoznu mašineriju i transformisao se u samostalnu visokotehnološku silu.

Donald Tramp će sesti sa kolegom koji je pojačao kontrolu nad autoritetom, produžavajući svoju vladavinu izvan zvaničnih mandata Kine. U međuvremenu, Si Đinping se suočava sa liderom koji je napravio sveobuhvatnu reorganizaciju spoljne politike SAD, dok služi u onome što američki zakon nalaže kao svoj poslednji mandat, piše CNN.

S obzirom na celokupnu situaciju na svetskoj političkoj sceni, treba sagledati prioritete za oba lidera pred njihov dugo očekivani sastanak, koji će takođe uključivati vrstu pompe i okolnosti u kojima Tramp uživa, kao što je obilazak Nebeskog hrama i državni banket.

Način na koji će dve ličnosti upravljati ovom dinamikom imaće značajne implikacije ne samo na odnos između uspostavljene i rastuće svetske supersile, već i na međunarodni sistem sa dubokim vezama sa obema.

Foto: Tanjug/AP

Šta Donald Tramp želi?

Za Trampa, ovo nije putovanje kakvo je zamišljao, već putovanje koje je dobio. Prelomni sastanak u Južnoj Koreji prošlog oktobra pomogao je u smirivanju tenzija između Trampa i Sija, uz postignute dogovore ka velikom trgovinskom sporazumu i ublažavanju carina.

Nastavak samita planiran za mart trebalo je da bude fokusiran na ekonomske prioritete i nacionalnu bezbednost. I dok postoje planovi za nove trgovinske sporazume, američki rat sa Iranom zakomplikovao je Trampovu strategiju.

Ne želeći da Iran zaseni njegovo putovanje, Tramp je odložio posetu Kini kako bi dao vremena ratu - za koji je rekao da će biti rešen za nekoliko nedelja - da se razvije.

Ali taj rat je sada ušao u treći mesec, a mirovni sporazum i dalje je nedostižan. Tramp je u ponedeljak rekao da je jednomesečno primirje sa Iranom na "aparatima za održavanje u životu".

I sada, usred istorijske energetske krize u čitavom svetu, postavlja se pitanje da li Tramp može da dobije ono što želi dok Amerika ostaje u konfliktu.

Na pitanje zašto Tramp nastavlja sa ovom putovanjem, visoki američki zvaničnik je rekao: „Zašto ne bi nastavio sa svim ostalim dužnostima koje ima kao predsednik SAD?“

Ali Iran će verovatno dominirati razgovorom.

Tramp, za kojeg su mediji pisali da ozbiljnije razmatra nastavak velikih borbenih operacija nego što je to činio u poslednjih nekoliko nedelja, rekao je u utorak da planira da ima "dug razgovor" o Iranu sa Si Đinpingom.

"Mislim da je bio relativno dobar, da budem iskren s vama", rekao je Tramp za CNN kada su ga, dok je napuštao Belu kuću, pitalu koju poruku ima za kineskog lidera u vezi sa Iranom.

"Pogledajte blokadu, nema problema. Oni dobijaju mnogo svoje nafte iz tog područja. Mi nismo imali problema. I on mi je prijatelj", dodao je Tramp.

Ali zatvaranje kritične naftne magistrale ima velike implikacije za Kinu, najvećeg potrošača iranske nafte, kao i za mnoge ključne saveznike SAD u Aziji.

Foto: Tanjug/AP

Sastanak Trampa i Sija održaće se nekoliko dana nakon što je iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči posetio Peking, što naglašava veze između dve zemlje. Američke obaveštajne službe su ukazale da se Kina pripremala da isporuči nove sisteme protivvazdušne odbrane Iranu, kako je ranije izvestio CNN. Kina je negirala da je tokom sukoba isporučivala oružje Iranu.

Očekuje se da će Tramp ohrabrivati Sija da izvrši pritisak na Iran da ponovo otvori Ormuski moreuz, kao i da pristane na odgovarajući mirovni sporazum.

"Očekivao bih da predsednik izvrši pritisak", rekao je američki zvaničnik, ukazujući na nedavne najave sankcija.

Uoči Trampovog putovanja, američko Ministarstvo finansija stavilo je na crnu listu 12 osoba i entiteta zbog njihove uloge u omogućavanju prodaje i transporta iranske nafte u Kinu.

Ali su neki američki zvaničnici izrazili zabrinutost da Tramp ulazi u sastanak u kojem Si drži mnoge karte u rukama - i da bi kineski lider mogao da iskoristi tu polugu da dobije ono što želi po pitanju koje je važno za Peking, a to je Tajvan.

"On će, mislim, više govoriti o Tajvanu nego ja", rekao je Tramp novinarima u Ovalnoj kancelariji u ponedeljak.

Si Đinping bi mogao da iskoristi priliku da pokuša da ispregovara smanjenje američke vojne podrške Tajvanu, strahuju američki zvaničnici.

"Pa, imaću taj razgovor sa predsednikom Sijem. Predsednik Si bi voleo da mi to ne radimo, i imaćemo taj razgovor", rekao je Tramp kada su ga pitali da li SAD i dalje treba da prodaju oružje Tajvanu.

Ali visoki američki zvaničnik naglasio je da ne "očekuju da će doći do ikakvih promena u američkoj politici".

Foto: Tanjug/AP

U okviru politike "Jedna Kina", SAD priznaju stav Kine da je Tajvan deo Kine, ali nikada nisu zvanično priznale pretenzije Komunističke partije na ostrvo. SAD su zakonski obavezne da Tajvanu obezbede odbrambeno oružje, ali su namerno ostale nejasne oko toga da li bi vojno intervenisale u slučaju kineskog napada.

Trgovina će i dalje biti na dnevnom redu, a ministar finansija Skot Besent će se pridružiti svom kolegi He Lifengu na sastanku u sredu u Seulu pre samita lidera. U sastavu američke delegacije putuje i više od desetak poslovnih lidera, uključujući izvršnog direktora kompanije Epl, Tima Kuka, i izvršnog direktora kompanija Tesla i SpejsIks, Ilona Maska, nekadašnji vođa Trampovih napora da smanji federalnu vladu.

Očekuje se da će Tramp i Si Đinping predstaviti niz sporazuma o vazduhoplovstvu, poljoprivredi i energetici, i razgovarati o američko-kineskom trgovinskom odboru i američko-kineskom investicionom odboru, prema rečima glavne zamenice portparola Bele kuće, Ane Keli.

Očekuje se da će Tramp takođe pokrenuti temu veštačke inteligencije, dok su SAD i Kina u trci za izgradnju najsofisticiranije i najnaprednije tehnologije veštačke inteligencije.

Američki predsednik je u ponedeljak napomenuo da će pokrenuti pitanje sudbine bivšeg medijskog tajkuna iz Hong Konga Džimija Laija, koji je ranije ove godine osuđen na 20 godina zatvora, i pastora Ezre Džina, koji je uhvaćen u masovnim represijama u raznim kongregacijama i kineskim gradovima.

"Pomenuo sam ga ranije, Džimija Laja. Pomenuo sam to. Za ovog drugog sam tek jutros čuo, zapravo" rekao je Tramp.

Šta želi Si Đinping?

Osećaj da Kina ulazi u pregovore sa jakim pregovaračkim pozicijama jasno je prisutan na kineskoj strani. Peking smatra da su skupi američki sukob sa Iranom i predstojeći međuizbori u SAD jedinstvena prilika da se to iskoristi, rekli su kineski izvori za CNN u poslednjim nedeljama.

Najneposredniji prioritet Kine je učvršćivanje trgovinskog primirja postignutog u Južnoj Koreji. Ali Peking će biti spreman da iskoristi svoje veliko domaće tržište i dominaciju nad lancem snabdevanja retkim zemnim mineralima kako bi postigao šire ciljeve.

To bi moglo uključivati zahtev SAD da ublaže ograničenja na izvoz visokotehnoloških proizvoda, prema kineskim izvorima i regionalnim diplomatama upoznatim sa razmišljanjem Pekinga.

Očekuje se da će Kina tražiti od SAD da prilagode svoju politiku prema Tajvanu tako da izražava "protivljenje" (umesto "nema podrške") nezavisnosti Tajvana i da smanje prodaju oružja ostrvu. Peking takođe želi da kineske kompanije, uključujući proizvođače električnih vozila, imaju veći pristup američkom tržištu i da budu uklonjene sa crnih lista.

Unutar Kine, Tramp se doživljava kao neko ko želi da američkim glasačima predstavi opipljive uspehe, poput velikih kineskih kupovina američkih poljoprivrednih proizvoda i Boingovih aviona — što bi Pekingu moglo da otvori još više prostora za uticaj i napredovanje sopstvene agende.

I američki predsednik sleće u mnogo drugačiju Kinu nego kada je poslednji put posetio pre skoro decenije. Suočen sa rastućim tenzijama sa SAD – koje je uglavnom pokrenula prva Trampova administracija – Peking je pokrenuo ogroman pritisak odozgo nadole kako bi ojačao samodovoljnost u lancima snabdevanja i visokoj tehnologiji. Sposobnost Kine da se nosi sa nestabilnošću – od trenutnog globalnog energetskog šoka do trgovinskih previranja izazvanih tarifama administracije povodom "Dana oslobođenja" – sada u očima Pekinga stoji kao opravdanje tih napora.

Uspon domaće tehnologije u oblastima veštačke inteligencije, zelene energije i robotike naglašava ono na šta Peking već dugo ukazuje, a čega su se neki američki analitičari dugo pribojavali: američka ograničenja će naterati Kinu da postane jača i manje zavisna od Amerike, čak i u visokim tehnologijama.

Za Sija, suština je da stabilan odnos sa SAD može da podstakne uspon Kine. A s obzirom na to da je Tramp na "domaćem terenu", Sijev cilj je da iskoristi lični odnos lidera kako bi smanjio tenzije gde je to moguće.

"Diplomatija na nivou šefova država ima nezamenljivu ulogu u pružanju strateškog usmeravanja za kinesko-američke odnose", rekao je ranije ove nedelje portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Guo Điakun.

Ali rat u Iranu predstavlja novu komplikaciju, kao i potencijalnu priliku za Sija, koji će morati da upravlja američkom hitnošću da se pronađe izlaz iz sukoba. Kina je pokušala da se predstavi kao potencijalni mirotvorac, što bi Si Đinpign mogao da iskoristi kako bi stekao naklonost kod svog američkog sagovornika.

Peking je svestan da je Trampov više transakcioni pristup prema njima u suprotnosti sa američkim "jastrebovima" koji bi želeli da predsednik zauzme oštriji stav.

"Mnogo je prednosti u tome da se slažemo", rekao je Tramp u radio-intervjuu u utorak.

A ako poseta donese veću stabilnost između dve supersile, Kina će to smatrati uspehom.

(Telegraf.rs)