SAD na nogama! Sprema se napad dronovima sa Kube? Oglasili se zvaničnici

Kuba je nabavila više od 300 vojnih bespilotnih letelica i nedavno je počela da razmatra planove da ih upotrebi za napad na američku bazu u zalivu Gvantanamo, američke vojne brodove i potencijalno Ki Vest na Floridi, koji se nalazi 90 milja severno od Havane, pokazuju klasifikovani obaveštajni podaci podeljeni sa Aksiosom (Axios).

Zašto je to važno? Ovi obaveštajni podaci, koji bi mogli postati povod za američku vojnu akciju,  pokazuju do koje mere Trampova administracija vidi Kubu kao pretnju zbog razvoja ratovanja dronovima i prisustva iranskih vojnih savetnika u Havani, rekao je visoki zvaničnik SAD.

Preporučujemo

"Kada razmišljamo o tome da su takve tehnologije tako blizu, uz čitav niz loših aktera od terorističkih grupa do narko-kartela, Iranaca i Rusa, to je zabrinjavajuće," rekao je ovaj zvaničnik. "To je rastuća pretnja."

Direktor CIA Džon Retklif otputovao je na Kubu u četvrtak i otvoreno upozorio tamošnje zvaničnike da se ne upuštaju u neprijateljstva. On ih je takođe pozvao da ukinu svoju totalitarnu vlast kako bi se okončale parališuće sankcije SAD, rekao je zvaničnik CIA-e za Aksios.

"Direktor Retklif je jasno stavio do znanja da Kuba više ne može služiti kao platforma protivnicima za sprovođenje neprijateljskih planova na našoj hemisferi," rekao je taj zvaničnik.

"Zapadna hemisfera ne može biti igralište naših privatnika."

U sredu, Ministarstvo pravde planira da otpečati optužnicu protiv de fakto lidera Kube, Raula Kastra, zbog navodnog naređivanja obaranja aviona 1996. godine, kojim je upravljala humanitarna grupa iz Majamija pod nazivom „Braća u spasavanju“ (Brothers to the Rescue).

Dodatne sankcije protiv ove ostrvske države mogle bi biti objavljene ove nedelje. Portparol Kube u subotu nije bio dostupan za komentar.

Tokom proteklih mesec dana, kubanski zvaničnici su tražili još dronova i vojne opreme od Rusije, rekao je visoki američki zvaničnik.

Zvaničnik je citirao presretnute obaveštajne podatke koji takođe ukazuju na to da kubanski obaveštajci "pokušavaju da nauče kako nam je

Rusija i Kina imaju visokotehnološke špijunske objekte za prikupljanje „signalnih obaveštajnih podataka“ (zvanih SIGINT) na Kubi.

"Dugo smo zabrinuti da je strani protivnik koji koristi takvu lokaciju tako blizu naših obala veoma problematičan," rekao je sekretar za odbranu Pit Hegset kongresmenu Mariju Dijaz-Balartu, republikancu iz Majamija, tokom kongresnog saslušanja u utorak.

U odgovoru Dijaz-Balartu, Hegset je takođe potvrdio Kastrovu umešanost u naređivanje obaranja aviona grupe „Braća u spasavanju“.

Zabrinutost zbog napada dronovima na američke snage pojačana je iranskom upotrebom bespilotnih letelica u odgovoru na američke napade koji su počeli 28. februara.

Iranski dronovi su oštetili američke baze na Bliskom istoku, pomogli u zatvaranju Ormuskog prolaza i ugrozili susedne države Persijskog zaliva, zajedno sa raketnim napadima. Američki zvaničnici procenjuju da se čak 5.000 kubanskih vojnika borilo za Rusiju u njenoj invaziji na Ukrajinu, i da su neki od njih informisali vojne vođe na ostrvu o efikasnosti ratovanja dronovima. Rusija je platila kubanskoj vladi oko 25.000 dolara za svakog vojnika raspoređenog u Ukrajini, procenjuju američki zvaničnici.

"Oni su deo Putinovog mlina za meso. Uče o iranskim taktikama. To je nešto za šta moramo da pravimo planove," rekao je visoki zvaničnik.

Kastroov režim je bliži padu nego ikada ranije otkako je preuzeo vlast u revoluciji 1959. godine koja ga je dovela u sukob sa SAD, uglavnom zahvaljujući američkim sankcijama i finansijskom lošem upravljanju marksističkog režima.

SAD klasifikuju Kubu kao državu sponzora terorizma i ona se smatra "glavom zmije" koja izvozi revolucionarni marksizam širom Latinske Amerike. Jedan bivši kubanski saveznik, venecuelanski predsednik Nikolas Maduro, uklonjen je sa vlasti 3. januara u akciji SAD. Od Madurovog svrgavanja, SAD su počele da normalizuju odnose sa Venecuelom i saznale više o kubanskom programu dronova.

Američki zvaničnici ne veruju da je Kuba neposredna pretnja, niti da aktivno planira napad na američke interese. Međutim, američki obaveštajni podaci ukazuju na to da su vojni zvaničnici na ostrvu raspravljali o planovima za ratovanje dronovima u slučaju izbijanja neprijateljstava, dok odnosi sa SAD nastavljaju da se pogoršavaju.

Kuba nema sposobnost da zatvori Floridski prolaz na način na koji je Iran zaustavio brodarstvo u Ormuskom prolazu. Američki zvaničnici takođe ne veruju da je Kuba tolika vojna pretnja kakva je bila tokom Kubanske raketne krize 1962. godine.

"Niko se ne brine zbog borbenih aviona sa Kube. Nije čak ni jasno da li imaju ijedan koji može da leti," rekao je visoki američki zvaničnik. "Ali vredi napomenuti koliko su blizu — 90 milja," dodao je zvaničnik. "To nije realnost sa kojom nam je prijatno."

(Telegraf.rs/Axios.com)