Kubanci u strahu od Amerikanaca: Nema struje ni nafte, u bolnicama nema lekova, hrana im truli u frižiderima

Intenzivna kampanja pritiska Vašingtona na Kubu već se uveliko oseća u svakodnevnom životu. Pod aktuelnom američkom blokadom nafte, struja u kancelarijama CNN -a nestaje nekoliko puta dnevno. Sve dublja ekonomska kriza znači da nema goriva za generator u zgradi, pa čak ni toalet-papira u kupatilima, kažu zaposleni.

Kubanci već toliko dugo žive pod pretnjom američke vojne akcije da je to postalo predmet crnog humora.

Preporučujemo

"Cuando vienen los americanos" — kada dođu Amerikanci - izraz je koji Kubanci koriste sa svojim prepoznatljivim crnim humorom da bi opisali kako će neki dugogodišnji problem (a ima ih bezbroj) jednog dana biti rešen.

Sada, na ovaj ili onaj način, zaista izgleda kao da Amerikanci dolaze.

CIA dolazi na Kubu

Poseta direktora CIA-e Džona Retklifa Havani ove nedelje, u ne baš diskretnom avionu na kojem je pisalo „United States of America“, bila je duboki šok za mnoge Kubance i najjasniji znak do sada da tenzije dostižu kritičnu tačku.

Ako su SAD za kubansku vladu „Imperija zla“, onda je šef CIA-e — agencije koja je 1960-ih kovala sulude zavere za ubistvo Fidela Kastra pomoću eksplodirajućih cigara i otrovanih ronilačkih odela — lično Lucifer.

Na Kubi postoje čitavi muzeji posvećeni podlim zlodelima CIA-e protiv revolucije.

Na fotografijama koje je objavila CIA, namrgođeni kubanski šefovi špijunaže pozdravljaju svoje američke kolege u protokolarnoj kući sa zamračenim prozorima i dugim stolom koji je, neobično za ovu priliku, bio prepun cvetnih aranžmana. Osim Retklifa, licima ostalih američkih obaveštajaca pikseli su zamućeni kako bi se sakrio njihov identitet.

„Ovo je vrhunac istorijske ironije“, rekao je Piter Kornbluh, koautor knjige „Back Channel to Cuba: The Hidden History of Negotiations Between Washington and Havana“, komentarišući iznenadno pojavljivanje američkog šefa špijuna na ostrvu pod komunističkom upravom.

„Retklifova misija bila je da Kubi postavi ultimatum 'uzmi ili ostavi' koji ona navodno ne može da odbije. Politikolozi ovo zovu 'diplomatija pokoravanja'“, rekao je Kornbluh za CNN.

Kubanski zvaničnici su naveli da su tokom posete izneli dokaze zašto njihovo ostrvo ne predstavlja pretnju za SAD — suprotstavljajući se pravnom opravdanju Trampove administracije za blokadu nafte koja je gurnula ostrvo u ekonomski sunovrat, navodi se u saopštenju kubanske vlade.

Ti argumenti su, po svemu sudeći, naišli na zid. Retklif je optužio kubanske zvaničnike da omogućavaju prisustvo ruskih i kineskih prislušnih stanica na ostrvu i da podrivaju američke interese u regionu, tvrde američki zvaničnici.

Ako su SAD proteklih meseci primenjivale politiku „štapa i šargarepe“ prema Kubi — nudeći pomoć ili ekonomsku prisilu — šargarepe više nisu na meniju.

Samo nekoliko sati nakon što je Retklif napustio Havanu, procurela je vest da američki savezni tužioci traže optužnicu protiv bivšeg kubanskog predsednika Raula Kastra, koji je zvanično u penziji, ali ga na ostrvu i dalje nazivaju „liderom revolucije“ i opšte je uvreženo mišljenje da vuče konce iz senke.

Mnogi kubanski prognanici u Majamiju pozdravili bi optužnicu protiv Kastra zbog njegove navodne uloge u obaranju dva aviona 1996. godine, koja su pripadala prognaničkoj kubansko-američkoj organizaciji „Braća u spasavanju“ (Brothers to the Rescue). Optužnica bi pripremila teren za potencijalno hvatanje i suđenje Kastru — baš kao što se u januaru dogodilo u Venecueli sa kubanskim saveznikom Nikolasom Madurom.

Ali bilo kakva akcija protiv Kastra, koji u junu puni 95 godina i sada otežano hoda bez pomoći asistenata i svog unuka telohranitelja, bila bi krajnja eskalacija već usijanih tenzija, što bi verovatno dovelo do prekida diplomatskih odnosa — ako ne i do otvorenog sukoba.

Kubanci se spremaju za borbu

„Spremni smo“, proglasio je kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel na Prvi maj, „i to kažem sa dubokim uverenjem koje sam podelio i sa svojom porodicom, da damo živote za revoluciju.“

Kubanski državni mediji objavili su snimke civila koji prolaze vojnu obuku u okviru onoga što je Fidel Kastro zamislio kao „rat celokupnog stanovništva“, u kojem bi Kubanci, naoružani od strane vlade, vodili gerilski rat iscrpljivanja protiv stranih osvajača.

Plan se oslanja na gerilsku borbu u stilu Vijetnama, a ne na klasičan sukob dve vojske.

Neki od objavljenih video-snimaka prikazuju vojnike koji izvode manevre sa sovjetskim oružjem koje je starije od njih samih. U jednom kadru, protivavionski top vuku pomoću volova.

Uprkos tome što kubanske oružane snage oskudevaju u modernom naoružanju, vojni istoričar Hal Klepak rekao je za CNN da bi vojska na ostrvu ipak mogla da pruži ogorčen otpor američkom napadu na kopnu.

„Pokazali su, kao što smo iznova viđali tokom prirodnih katastrofa, da su sposobni da mobilišu stanovništvo, sposobni su da pokrenu ljude“, rekao je Klepak.

Stanovništvo u agoniji

Kako se uslovi na ostrvu pogoršavaju, a restrikcije struje traju po ceo dan, neki Kubanci kažu da bi bar sukob okončao njihovu dugotrajnu patnju.

Državne bolnice su sada ostale bez mnogih osnovnih lekova, Kubanci se žale da im hrana truli u frižiderima tokom dugih isključenja struje, a nakupljeno smeće gomila se u gotovo svakom naselju na ostrvu.

Blokada nafte od strane Vašingtona ispraznila je poslednje rezerve ostrva, objavio je ove nedelje ministar energetike. Nove sankcije protiv kompanija koje posluju sa Kubom zaustavljaju većinu pomorskih isporuka ka ostrvu, što garantuje da će cene hrane i glad još više skočiti.

„Ako polovina nas pogine, poginuće“, rekla jedna žena reporterki CNN-a ove nedelje tokom protesta zbog nestašice struje u Havani, gde su demonstranti toliko dugo lupali u šerpe i lonce da je čelik ostao potpuno iskrivljen. „Ali bar će druga polovina živeti u miru“, dodala je.

Uspešan američki napad koji bi srušio kubansku vladu mogao bi da pokrene talas političkih odmazdi, smatra Ada Ferer, kubansko-američka istoričarka i autorka knjige „Keeper of My Kin: Memoir of an Immigrant Daughter“.

„Kada razmišljam o trenucima u kubanskoj istoriji kada je dolazilo do političkih promena, kada su nepopularne vlade smenjivane ili padale na ovaj ili onaj način, nakon toga je uvek usledilo nasilje“, rekla je ona.

Vlada na ostrvu savetuje stanovništvo da se pripremi za potencijalne nemire.

Kubanska agencija za civilnu zaštitu ove nedelje je distribuirala „porodični vodič o tome kako postupati tokom hipotetičke vojne agresije na Kubu“, u kojem se, između ostalog, preporučuje priprema ranca sa nepokvarljivim namirnicama.

Jedan moj komšija u Havani bio je prilično ravnodušan prema planiranju rata.

„Govore nam da se spremimo kao da dolazi uragan“, rekao mi je, „ali nama je već svega ponestalo.“

(Telegraf.rs/Edition.cnn.com)