Virus se širi u jednim od najopasnijih delova sveta: I tela mrtvih ostaju zaražena, čeka li nas katastrofa?

Izbijanje ebole u Demokratskoj Republici Kongo izaziva ozbiljnu zabrinutost, piše BBC. Virus se nedeljama širio neopaženo u delu sveta gde građanski rat gotovo onemogućuje efikasnu kontrolu epidemije, a pritom je reč o retkoj vrsti ebole za koju postoji znatno manje alata i metoda lečenja. Ova varijanta virusa ubija otprilike trećinu zaraženih.

Nalazimo se u ključnom trenutku epidemije: još uvek nije jasno koliko se daleko virus proširio, ali već sada postoji gotovo 250 sumnjivih slučajeva i oko 80 umrlih.

Preporučujemo

Većina epidemija ebole ostane relativno ograničena, ali stručnjake i dalje progoni sećanje na katastrofalnu epidemiju u periodu od 2014. do 2016. Tada je u zapadnoj Africi zaraženo čak 28.600 ljudi, što je najveća epidemija ebole u istoriji.

SZO je proglasio međunarodnu vanrednu situaciju u javnom zdravstvu, ali to ne znači da je svet na početku pandemije slične kovidu. Globalni rizik od ebole i dalje je veoma mali. Čak i tokom epidemije 2014. u Ujedinjenom Kraljevstvu zabeležena su samo tri slučaja, i to među zdravstvenim radnicima koji su volontirali u Africi.

"Ali sama odluka pokazuje da je situacija dovoljno složena da zahteva međunarodnu koordinaciju“, rekla je dr Amanda Rojek iz Instituta za pandemijske nauke Univerziteta Oksford.

I dalje postoji ozbiljna pretnja za susedne zemlje poput Ugande, Južnog Sudana i Ruande, koje se smatraju visokorizičnim zbog intenzivne trgovine i putničkih veza s Kongom. U Ugandi su već potvrđena dva slučaja zaraze, a jedna je osoba umrla.

Šta je ebola i koji su simptomi?

Ebola je veoma teška i smrtonosna bolest, premda srećom retka. Virusi ebole prirodno cirkulišu među životinjama – najviše voćnim šišmišima – ali ljudi se mogu zaraziti ako dođu u bliski kontakt sa zaraženim životinjama ili njihovim telesnim izlučevinama, piše Jutarnji.

Ovu epidemiju uzrokuje soj "Bundibugyo", jedna od tri poznate vrste ebole koje izazivaju epidemije, ali i jedna od najmanje istraženih.

"Bundibugyo" je dosad izazvao samo dve epidemije – 2007. i 2012. godine – tokom kojih je umrlo oko 30 odsto zaraženih.

Upravo taj soj predstavlja niz ozbiljnih problema. Za Bundibugyo ne postoje odobrene vakcine ni lekovi, za razliku od nekih drugih vrsta ebole, iako su određeni eksperimentalni tretmani u razvoju.

Problem predstavljaju i testovi, koji zasad ne daju pouzdane rezultate. Prvi nalazi tokom ove epidemije bili su negativni na ebolu, pa su tek sofisticiranije laboratorijske analize potvrdile da je reč upravo o soju Bundibugyo.

"To je jedan od najvećih razloga za zabrinutost u ovoj epidemiji", upozorava profesorka Trudi Lang sa Univerziteta Oksford.

Simptomi se obično pojavljuju između dva i 21 dan nakon zaraze.

U početku bolest nalikuje gripu – pojavljuju se temperatura, glavobolja i iscrpljenost. Međutim, kako bolest napreduje, dolazi do povraćanja, proliva i zatajenja organa. Kod nekih pacijenata pojavljuju se unutrašnja i spoljnja krvarenja.

Budući da ne postoje odobreni lekovi usmereni baš na Bundibugyo, lečenje se svodi na tzv. potporu organizmu: ublažavanje bolova, lečenje drugih infekcija, nadoknadu tečnosti i pravilnu prehranu. Rana medicinska nega značajno povećava šanse za preživljavanje.

Ebola se širi putem zaraženih telesnih izlučevina, poput krvi ili povraćanja, ali prenos se obično ne događa pre pojave simptoma.

Prvi poznati slučaj bila je medicinska sestra kod koje su se simptomi pojavili 24. aprila. Trebalo je gotovo tri nedelje da vlasti potvrde kako je reč o epidemiji.

"Virus se već nedeljama nekontrolirano širi, a epidemija je otkrivena vrlo kasno, što je izuzetno zabrinjavajuće", rekla je dr Ana Kori s Imperijal koledža u Londonu.

To znači da zdravstvene službe zaostaju u pokušaju suzbijanja zaraze, a SZO upozorava kako sve upućuje na "potencijalno mnogo veću epidemiju od one koja je trenutno registrovana.

Glavna strategija sada je brzo identifikovati zaražene osobe i utvrditi s kim su bile u kontaktu. Istovremeno će se pokušati sprečavanja širenja ebole kroz bolnice i centre za lečenje, gde se pacijenti nalaze u najzaraznijoj fazi bolesti. Velik izazov predstavljaće i siguran pokop umrlih, jer tela preminulih i dalje ostaju zarazna.

Situaciju dodatno otežava činjenica da se epidemija odvija u ratom razorenom delu DR Konga, gde je više od 250.000 ljudi raseljeno iz svojih domova.

"Mnoga pogođena područja su rudarski gradovi s veoma mobilnim stanovništvom. Ljudi stalno migriraju između zajednica i prelaze granice, što značajno povećava rizik širenja virusa", kaže Lang.

Ipak, Demokratska Republika Kongo ima veliko iskustvo u borbi protiv ebole, a odgovor zdravstvenih vlasti danas je neuporedivo snažniji nego pre deset godina, smatra dr Danijela Mano s Londonske škole higijene i tropske medicine.

Hoće li epidemija biti brzo stavljena pod kontrolu ili će prerasti u katastrofu kakvu je svet gledao pre desetak godina, zavisiće od reakcije upravo u ovim trenucima.

Zaraženi i Amerikanci?

Veruje se i da je nekoliko Amerikanaca koji se trenutno nalaze u Demokratskoj Republici Kongo bilo izloženo sumnjivim slučajevima u najnovijoj epidemiji ebole u zemlji, a za nekoliko njih se smatra da su bili izloženi visokorizičnim slučajevima, saopštio je američki zdravstveni i medicinski portal STAT News.

Barem jedna od tih osoba možda je razvila simptome, navodi se u izveštaju.

Još nema rezultata testova za te osobe, ali američka vlada navodno pokušava da organizuje njihov transfer iz DR Konga na mesto gde mogu biti sigurno stavljeni u karantin i lečeni ako se zaraze, prema izveštaju STAT-a.

(Telegraf.rs)