Iran ima gore oružje od Ormuskog moreuza i čini se da želi da ga upotrebi: Posledice bi bile nesagledive

Nakon što je blokada Ormuskog moreuza postigla značajan uspeh, Iran se okreće novoj skrivenoj arteriji svetske ekonomije - podmorskim kablovima kroz koje teče značajan internet i finansijski saobraćaj između Evrope, Azije i Persijskog zaliva.

Islamska Republika želi najvećim svetskim kompanijama da naplaćuje korišćenje kablova koji leže na dnu Ormuskog moreuza, a mediji povezani s državom već su uputili određene pretnje i poručili da bi saobraćaj mogao biti prekinut ako kompanije ne plate. Vlast u Teheranu razmatrala je prošle nedelje plan prema kojem bi mogli da ciljaju podmorske kablove koji povezuju arapske zemlje s Evropom i Azijom, piše CNN.

Preporučujemo

"Uvešćemo naknadu za korišćenje internet kablova“, objavio je prošle nedelje na X portparol iranske vojske Ebrahim Zolfagari.

Kako su objavili iranski mediji, Teheran bi od kompanija poput Googlea, Microsofta, Mete i Amazona tražio da se pridržavaju iranskih zakona, dok bi kompanije koje upravljaju podmorskim kablovima morale da plaćaju licencu za prolazak kabla, a prava na popravke i održavanje bila bi dodeljena isključivo iranskim kompanijama.

Neke od tih kompanija ulagale su u kablove koji prolaze kroz Ormuski moreuz i Persijski zaliv, ali nije jasno prolaze li ti kablovi kroz iranske teritorijalne vode.

Takođe, s obzirom na to da je kompanijama zbog američkih sankcija strogo zabranjeno da vrše plaćanja Iranu, nije poznato kako bi tehnološki giganti upšte mogli da budu prisiljeni na poštovanje takvih pravila.

Ali Teheran, čini se, misli ozbiljno. Državni mediji zapretili su da će oštetiti kablove, što bi moglo da poremeti internet povezanost i saobraćaj podataka vredan više milijardi dolara.

Dok svi napeto iščekuju Trampovu odluku u vezi s nastavkom rata s Iranom, Teheran ozbiljno preti da je pomorska blokada Ormuskog moreuza tek početak.

Podmorski kablovi su ključni za svetski internet i prenos podataka. Ukoliko bi bili oštećeni, posledice bi bile mnogo dalekosežnije od usporenog interneta – sve, od bankarskih sistema, vojnih komunikacija i klaud infrastrukture veštačke inteligencije do rada na daljinu, onlajn igara i striming servisa, bilo bi ugroženo.

Iranske pretnje deo su strategije kojom želi da pokažu svoj uticaj nad Ormuskim moreuzom i osiguraju opstanak režima, što je ključni cilj Islamske Republike u ovom ratu, rekla je Dina Esfandijari, šef za Bliski istok u kompaniji Bloomberg Economics.

"Cilj je nametnuti toliko velik trošak globalnoj ekonomiji da se niko više ne usudi da napadne Iran“, rekla je.

Nekoliko ključnih interkontinentalnih podmorskih kablova prolazi kroz Ormuski moreuz, ali kako bi smanjili rizike međunarodni operateri uglavnom su izbegavali iranske teritorijalne vode i većinu infrastrukture postavljali uz omansku obalu, rekao je Mostafa Ahmed iz Habtoor Research Centra.

Ipak, dva važna kabla – Falcon i Gulf Bridge International (GBI) – prolaze kroz iranske vode, upozorio je Alan Mauldin iz TeleGeographyja.

Iran nije direktno zapretio sabotažom kablova, ali je kroz izjave zvaničnika, zastupnika i državnih medija više puta najavio kažnjavanje američkih saveznika u regionu. Prema Ahmedu, Iranska revolucionarna garda raspolaže borbenim roniocima, malim podmornicama i podvodnim dronovima koji predstavljaju ozbiljnu pretnju podmorskoj infrastrukturi, pa bi eventualni napad mogao izazvati "lančanu digitalnu katastrofu" na više kontinenata.

Kakve bi bile posledice?

Posledice bi se osetile daleko izvan Bliskog istoka. Države Persijskog zaliva mogle bi se suočiti s velikim prekidima interneta, problemima u bankarskom sektoru i poremećajima izvoza nafte i gasa.

Indija bi mogla da izgubi velik deo internet saobraćaja, što bi ozbiljno pogodilo njenu outsourcing industriju i izazvalo milijarde dolara štete. Ormuski moreuz je ključni digitalni koridor između azijskih centara podataka poput Singapura i kablovskih luka u Evropi, tako da bi svaki ozbiljniji poremećaj mogao usporiti finansijsku trgovinu i prekogranične transakcije između Evrope i Azije, dok bi delovi istočne Afrike mogli ostati bez interneta.

Sličan incident dogodio se 2024. godine, kada su tri podmorska kabla prekinuta nakon što je brod pogođen u napadu jemenskih Huta povezanih s Iranom vukao sidro po morskom dnu dok je tonuo. Tada je poremećeno gotovo 25 odsto internet saobraćaja u regionu. Ipak, TeleGeography procenjuje da kablove kroz Ormuski moreuy danas čine manje od jedan posto globalnog međunarodnog data-kapaciteta.

Stručnjaci podsećaju da ratovanje kablovima nije nova pojava. Još tokom Prvog svetskog rata Britanija je presekla ključne nemačke telegrafske kablove kako bi prekinula komunikaciju s vojskom.

Međutim, danas bi posledice bile mnogo ozbiljnije zbog gotovo potpune zavisnosti sveta o digitalnim komunikacijama i prenosu podataka. Aktuelni sukob dodatno otežava eventualne popravke jer brodovi za održavanje moraju dugo ostati nepomični tokom rada, a prema Mauldinu od pet brodova za popravke koji inače deluju u regiji samo je jedan ostao unutar Persijskog zaliva, penosi Jutarnji.

Iran svoj plan naplate prolaska podmorskih kablova kroz teritorijalne vode opravdava međunarodnim pravom i poziva se na Konvenciju UN-a o pravu mora (UNCLOS). Iako Iran nije ratifikovao konvenciju, pravnici smatraju da su njene odredbe obavezujuće kroz međunarodno pravo. Iranski mediji pritom kao primer navode Egipat, koji zahvaljujući strateškom položaju Sueckog kanala godišnje ostvaruje stotine miliona dolara prihoda od tranzita i licenci za podmorske kablove.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da postoji važna razlika između Sueckog kanala i Ormuskog moreuza. Suecki kanal je veštački plovni put pod egipatskom kontrolom, dok je Ormuski moreuz prirodni morski prolaz za koji vredi drugačiji pravni režim.

"Za postojeće kablove Iran mora da poštuje ugovore koji su već sklopljeni, ali za nove može odlučiti pod kojim će uslovima dopustiti njihovo postavljanje", rekla je za CNN Irini Papanikolopulu, profesorka međunarodnog prava.

Dina Esfandijari iz Bloomberg Economicsa smatra da je Iran dugo znao da ima geostrateški uticaj nad Ormuzom, ali nije bio siguran koliko bi njegove pretnje imale stvarni učinak.

"Sada je Teheran otkrio koliki je zaista taj uticaj“, rekla je.

(Telegraf.rs)