VELIKA GLAD Prodaju svoju decu da bi preživeli: Očevi u Avganistanu pred nemogućim izborom

Stotine muškaraca okuplja se u ranu zoru na prašnjavom trgu u Čagčaranu, glavnom gradu avganistanske pokrajine Gor. Umornih lica stoje pored puta, u nadi da će naići neko ko će im ponuditi bilo kakav posao.

Od toga zavisi hoće li njihove porodice taj dan imati šta da jedu, ali izgledi za uspeh su mali. Džuma Kan (45) u poslednjih šest nedelja posao je pronašao samo tri puta, za dnevnicu između 150 i 200 afganija (oko 2 do 3 evra). Njegova priča nije izuzetak, navodi BBC.

Preporučujemo

"Deca su mi tri noći zaredom išla da spavaju gladna. Žena je plakala, a i deca. Zato sam od komšija pozajmio nešto novca da kupim brašno", kaže Kan. "Živim u strahu da će mi deca umreti od gladi".

U današnjem Avganistanu, prema podacima Ujedinjenih nacija, čak tri od četiri osobe ne mogu da zadovlje ni svoje osnovne potrebe. Nezaposlenost je ogromna, zdravstveni sistem se raspada, a humanitarna pomoć, koja je nekad osiguravala opstanak milionima ljudi, svedena je na delić iod ranijih iznosa.

Glad i očaj

Zemlja se suočava s rekordnim nivoom gladi, a procenjuje se da je 4.7 miliona ljudi, više od desetine stanovništva, na korak do gladi. Pokrajina Gor jedna je od najteže pogođenih. Očaj među muškarcima je opipljiv.

"Zvali su me i rekli da mi deca nisu jela dva dana", govori Rabani slomljenim glasom. "Poželeo sam da se ubijem. Ali onda sam pomislio kako bi to pomoglo mojoj porodici? Zato sam ovde i tražim posao".

Kvaja Ahmad jedva uspeva da izusti nekoliko reči pre nego što se zaplače:

"Gladujemo. Starija deca su mi umrla, pa moram da radim da prehranim porodicu. Ali star sam i niko ne želi da mi da posao", kaže on.

Kada se otvori obližnja pekara, vlasnik okupljenima podeli stari hleb. Za nekoliko sekundi sve je razgrabljeno. Odjednom nastaje nova gužva. Muškarac na motociklu došao je da unajmi jednog radnika za nošenje cigli, a na njega se bacaju desetine muškaraca. Za dva sata, koliko je novinarska ekipa provela na trgu, posao su dobila samo trojica.

Prodaja dece za preživljavanje

U obližnjim naseljima, u golim kućama rasutim po neplodnim, smeđim brdima, razorni učinak nezaposlenosti još je očitiji. Abdul Rašid Azimi uvodi novinare u svoj dom i dovodi svoje dvoje dece - sedmogodišnje blizanke Rokiju i Rohilu. "Spreman sam da prodam svoje ćerke", jeca on.

"Siromašan sam, u dugovima i bespomoćan. Vraćam se kući suvih usana, gladan, žedan i očajan. Deca mi prilaze i govore: 'Tata, daj nam hleba.' Ali šta da im dam? Gde je posao?".

Abdul kaže da je spreman da proda devojčice za brak ili za rad u kući. "Ako prodam jednu kćerku, mogao bih da prehranim ostalu decu barem četiri godine", kaže, grleći i ljubeći Rohilu kroz suze.

"Srce mi se para, ali to je jedini način." Njihova majka Kajhan dodaje: "Sve što imamo za jelo su hleb i topla voda, čak ni čaj".

Porodice se češće odlučuju na prodaju kćerki jer se sinovi kulturološki smatraju budućim hraniteljima porodice, što je u Avganistanu, zbog talibanskih ograničenja obrazovanja i rada za žene, još izraženije. Uz to, postoji tradicija prema kojoj porodica mladoženje daje poklon porodici devojke prilikom sklapanja braka.

Dugovi i dečji brakovi

Said Ahmad već je bio prisiljen da proda svoju petogodišnju kčerku Šaiku, nakon što je devojčica dobila upalu slepog creva i cistu na jetri. "Nisam imao novca za lečenje. Zato sam prodao kćerku rođaku", kaže.

Operacija je bila uspešna, a novac je došao od 200.000 afganija (oko 3.000 evra) za koliko je prodata.

"Da sam tada uzeo ceo iznos, on bi je odmah odveo. Zato sam mu rekao da mi sada da dovoljno za njeno lečenje, a u sledećih pet godina može mi dati ostatak i uzeti je. Postaće njegova snaha", objašnjava Said.

Za pet godina, kada će imati samo 10, Šaika će morati da ode u rođakov dom kako bi se udala za jednog od njegovih sinova.

"Da sam imao novca, nikada ne bih doneo ovu odluku", kaže Said.

"Ali onda sam pomislio, šta ako umre bez operacije? Predati vlastito dete u tako ranom detinjstvu stvara veliku nelagodnost Dečji brakovi imaju svoje probleme, ali kako nisam mogao da platim njeno lečenje, mislio sam, barem će ostati živa".

Praksa dečjih brakova i dalje je raširena u Avganistanu, a zabrana obrazovanja za devojčice koju je uvela talibanska vlada samo je pogoršava.

Urušavanje humanitarne pomoći

Pre samo dve godine Said i njegova porodica, kao i milioni drugih Avganistanaca, primali su pomoć u hrani: brašno, ulje, sočivo i dodatke prehrani za decu.

Ali zbog drastičnog smanjenja međunarodne pomoći, većina je ostala bez te spasonosne podrške. SAD, nekad najveći donator, prošle godine su ukinule gotovo svu pomoć. Značajno su je smanjili i drugi ključni donatori, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo.

Prema trenutnim podacima UN, pomoć primljena ove godine 70 odsto je niža nego 2023. godine. Probleme dodatno pogoršava teška suša koja je pogodila više od polovine zemlje.

Talibanska vlada, koja je preuzela vlast 2021. krivi i prethodnu administraciju. "Tokom 20 godina invazije stvorena je veštačka ekonomija zbog priliva američkih dolara", rekao je Hamdulah Fitrat, zamenik portparola talibanske vlade.

"Nakon završetka invazije, nasledili smo siromaštvo, neimaštinu, nezaposlenost i druge probleme".

Međutim, politika talibana, naročito ograničenja nametnuta ženama, ključan su razlog povlačenja donatora. Na pitanje o tome, vlada odbacuje odgovornost.

Dok dugoročni projekti koje talibani najavljuju možda jednog dana pomognu, milioni ljudi neće preživeti bez hitne pomoći. Poput Mohamada Hašima, čija je 14-mesečna devojčica umrla pre nekoliko nedelja.

"Moje dete je umrlo od gladi i nedostatka lekova... Kad je dete bolesno i gladno, očito je da će umreti", kaže on.

Lokalni starešina potvrđuje da je smrtnost dece, uglavnom zbog pothranjenosti, "stvarno porasla" u poslednje dve godine. Jedini dokaz o porastu smrtnosti vidljiv je na groblju, gde je otprilike dvostruko više dečjih grobova nego onih za odrasle.

Bolnice bez lekova i opreme

Dodatni dokazi nalaze se u glavnoj pokrajinskoj bolnici u Čagčaranu. Sektor za novorođenčad je najprometniji. Svi kreveti su puni, u nekima su i po dve bebe. Većina ih je pothranjena i bori se za dah. Medicinska sestra donosi novorođene bliznakinje. Rođene su dva meseca prerano.

Jedna e teška 2 kg, a druga samo 1 kg. U kritičnom su stanju.

"Majka im je slaba jer gotovo ništa nije jela tokom trudnoće, samo hleb i čaj", objašnjava baka Gulbadan.

Nekoliko sati kasnije, teža beba je umrla. "Doktori su pokušali da je spasu, ali nisu uspeli", kaže baka. "Nadam se da će barem ova druga preživeti".

Medicinska sestra Fatima Huseini kaže da ima dana kada umre i do troje novorođenčadi.

"U početku mi je bilo užasno teško gledati decu kako umiru. Sada nam je to postalo gotovo normalno", kaže ona.

Dr. Muhamad Mosa Oldat, voditelj, kaže da stopa smrtnosti dostiže i 10 odsto, što je "neprihvatljivo".

Bolnica, međutim, nema lekove za većinu pacijenata, pa ih porodice moraju kupovati u apotekama. Zbog nedostatka novca, porodice su prisiljene na teške odluke. Gulbadanina preživela unuka odvedena je kući jer porodica nije mogla da plati njen dlaji boravak u bolnici.

Iz istog razloga kući je odveden i Zamir, koji je star 6 nedelja i koji boluje od izlečivog meningitisa i upale pluća. Njihova nejaka tela sada će  morati sama da se bore za život.

(Telegraf.rs)