Svet je danas izloženiji većem riziku od pandemije nego pre kovida: Ovo je glavni razlog

Dok se svetski zdravstveni lideri poslednjih dana suočavaju sa smrtonosnim epidemijama hantavirusa i ebole, veliki izveštaj o spremnosti za pandemije pokazuje da je svet danas manje bezbedan od virusnih epidemija nego što je bio pre pandemije COVID-19.

Svet je danas izložen većem riziku od pandemije i manje je zaštićen od smrtonosnih virusnih epidemija nego pre kovida, navodi se u velikom izveštaju o spremnosti za pandemije, prenosi portal Scientific American.

Preporučujemo

"Dokazi su jasni: zdravstvene, ekonomske, društvene i političke posledice zdravstvenih vanrednih situacija nisu se smanjile, a u važnim oblastima čak rastu“, napisali su autori izveštaja.

"Ukratko, reforme nisu pratile rastući rizik od pandemija, svet još uvek nije značajno bezbedniji".

Izveštaj predstavlja završnu analizu Globalnog odbora za praćenje spremnosti, tela Svetske zdravstvene organizacije (SZO) osnovanog nakon epidemije ebole u Zapadnoj Africi 2016. godine, sa ciljem procene koliko su zemlje spremne da se suoče sa smrtonosnom pandemijom.

Izveštaj, koji je prvi put objavljen 2019. godine, od tada svake godine pruža pregled globalne spremnosti za pandemije, a autori zaključuju da se svet kreće u pogrešnom pravcu.

Dana 17. maja SZO je proglasio globalnu zdravstvenu vanrednu situaciju zbog epidemije jednog tipa virusa ebole u Africi, koja je usmrtila desetine ljudi i zarazila stotine drugih; istovremeno, organizacija i nacionalne zdravstvene agencije pokušavaju da obuzdaju smrtonosnu epidemiju hantavirusa koja je odnela tri života među putnicima kruzera na kojem je širenje zaraze počelo.

"Globalna zdravstvena bezbednost suočava se sa spajanjem pretnji koje svet dovode u veći rizik od razorne globalne pandemije nego ranije", kaže Džesika Džastman, epidemiolog i viši tehnički direktor organizacije ICAP pri Univerzitetu Kolumbija, istraživačkog centra fokusiranog na globalne zdravstvene vanredne situacije i pandemije.

Epidemije ebole i hantavirusa pokazuju da "epidemije zaraznih bolesti nisu nestale".

Autori izveštaja navode nekoliko razloga za rastuće rizike: među njima su nedostatak poverenja javnosti u zdravstvene institucije, sve veća pretnja klimatskih promena i oružanih sukoba, geopolitička fragmentacija, nedostatak finansiranja zdravstvenih inicijativa, oslabljen pristup medicinskom lečenju i komercijalni interesi.

Kada je reč o poslednjem faktoru, autori ukazuju na potencijal veštačke inteligencije da transformiše pripremljenost za pandemije, ali upozoravaju da bi bez odgovarajućih smernica mogla dodatno da poveća zdravstvene rizike.

"Pretnje su široke", kaže Džastman, koja nije bila uključena u izveštaj.

"Mnoge nacionalne vlade ne finansiraju adekvatno infrastrukturu javnog zdravlja, dok je obim pretnji po globalno zdravlje porastao i obuhvata rizike od veštačke inteligencije, rat, ubrzane klimatske promene i otpornost na antimikrobne lekove", kaže ona.

Izveštaj upozorava da će budućnost videti sve češće pandemije i vanredne situacije u javnom zdravlju koje će biti teže upravljati i koje će biti razornije čak i od COVID.

"Svet rizikuje da uđe u ciklus ubrzanih zdravstvenih kriza, gde svaki novi šok dodatno narušava otpornost i proširuje postojeće pukotine", napisali su autori.

"Da bi se promenio kurs, globalna zdravstvena bezbednost mora biti finansijski prioritetna u nacionalnim budžetima, posebno od strane zemalja koje imaju resurse za to", kaže Džastman.

Međutim, ostaje da se vidi da li postoji politička volja: u SAD, Trampova administracija je smanjila finansiranje za istraživanje zaraznih bolesti poput COVID, dok je istovremeno prekinula podršku globalnim zdravstvenim inicijativama raspuštanjem organizacija poput Američke agencije za međunarodni razvoj ili USAID.

Administracija je takođe povukla SAD iz SZO, uklonivši najvećeg finansijera vodeće svetske zdravstvene organizacije i prekinuvši ključnu podršku za reagovanje na nove pandemijske pretnje. Istovremeno, SZO se mesecima bori da finalizuje sopstveni Sporazum o pandemiji, ugovor čiji je cilj poboljšanje međunarodne pripremljenosti i reagovanja na pandemije nakon COVID-19, sporno je kako se od zemalja očekuje da dele informacije o novim patogenima jedna sa drugom.

To neslaganje može biti simptom onoga što autori izveštaja nazivaju širokom "demokratskom erozijom" nakon uzastopnih pandemija i zdravstvenih vanrednih situacija tokom poslednje decenije. Poverenje je ključno za pripremljenost za pandemiju i ono je u naglom padu.

"Ovi pritisci čine svet ne samo sklonijim da se suoči sa epidemijama i pandemijama u budućnosti, već i ranjivijim na njihove kaskadne uticaje", napisali su autori.

(Telegraf.rs)