Da li je Si Đinping u pravu kad kaže da će Putin zažaliti zbog Ukrajine?

Tokom razgovora sa američkim predsednikom Donaldom Trampom prošle nedelje, prvi čovek Kine Si Đinping navodno je rekao da će Vladimir Putin jednog dana možda zažaliti zbog toga što je napao Ukrajinu.

Novi trendovi na bojnom polju ukazuju na to da je možda i u pravu. To nudi novu šansu Trampovoj diplomatiji da okonča rat - ali sa drugačijim pristupom od onoga što je ranije pokušao.

Preporučujemo

Putin se nadao da će 2026. biti godina kada će njegove snage - omogućene prednošću u masi i ljudstvu - probiti linije fronta i zauzeti sporne regione u istočnoj Ukrajini. To se nije dogodilo.

Do sada je Ukrajina, a ne Rusija, ostvarila neto teritorijalne dobitke ove godine, uz nanošenje ogromnih gubitaka ruskim invazivnim snagama, piše CNN.

Zapadne procene sada pokazuju da su ruski žrtve na nivoima koji se približavaju ili prelaze 30.000 do 40.000 ubijenih i ranjenih mesečno – izvanredna stopa smanjenja broja žrtava za razliku od teritorijalnih dobitaka. Ukupne ruske žrtve od početka invazije sada se procenjuju na znatno iznad milion i premašuju sposobnost Rusije da se obnovi.

Pritisak postaje vidljiv unutar same Rusije. Poslednjih dana, čak je i jedan član ruskog parlamenta javno upozorio da ruska ekonomija možda neće moći da izdrži dugotrajan rat unedogled, navodeći rastuće izdatke za odbranu i sve veće ekonomske distorzije.

Sam Putin je nedavno rekao da bi rat mogao da se "bliži kraju" – upečatljiva izjava lidera koji je više puta sukob predstavio kao egzistencijalnu borbu koja zahteva neograničene žrtve.

Zelenski uspostavio "zonu smrti"

Ukrajina danas ne izgleda kao država koja se brani i pokušava da preživi, već kao vojni inovator koji menja prirodu ratovanja kroz masovno proizvedene autonomne sisteme. Ovo je preokrenulo pretpostavku od samog početka da će samo ruska prednost u ljudstvu biti odlučujuća. Duž linija fronta, Ukrajina je sada uspostavila "zonu smrti" od 10-15 kilometara gde Rusija ne može da napreduje bez izloženosti stalnim napadima dronova.

Ukrajinski dronovi sada rutinski izvode udare duboko unutar Rusije, gađajući vojne aerodrome, fabrike, energetsku infrastrukturu, skladišta municije i logistička čvorišta. Sposobnost ukrajinskih dronova da dosegnu Moskvu navodno je doprinela Putinovom interesovanju za privremeni prekid vatre tokom obeležavanja Dana pobede u prestonici - kako bi parada mogla da se održi bez pretnje da će se dronovi pojaviti niotkuda i pokvariti spektakl.

Foto: Tanjug/AP

Kao potvrdu da je Ukrajini Moskva sada u dometu, ruska državna novinska agencija je ove nedelje izvestila o jednom od najvećih ukrajinskih napada dronovima u blizini prestonice.

Ovi napadi sada primoravaju Rusiju da raspoređuje protivvazdušnu odbranu na više mesta, premešta avione, dodatno štiti infrastrukturu i posvećuje sve više resursa odbrani sopstvene teritorije. U vojnim terminima, Ukrajina proširuje bojno polje i povećava cenu rata za Moskvu, u trenutku kada se Moskva muči da ostvari bilo kakav teritorijalni dobitak na frontu u Ukrajini.

Putin se suočava sa strateškim porazom

Ofanzivni ratovi se na kraju ne ocenjuju po linijama na mapi, već po tome da li su ostvarili političke ciljeve zbog kojih su uopšte pokrenuti. Putinovi ratni ciljevi u vreme invazije uključivali su potčinjavanje cele Ukrajine, slabljenje NATO-a kao saveza i vraćanje Rusije u poziciju dominantne evroazijske sile. Ti ciljevi su Moskvi sve nedostižniji.

Bojište i ishod rata sada su fokusirani na region Donbasa u istočnoj Ukrajini, bez ikakve šanse da ruske snage zauzmu Kijev - Putinov prvobitni cilj.

Foto: Tanjug/AP

NATO savez je, uprkos retoričkim kritikama Trampa, danas veći nego kada je Rusija izvršila invaziju - Finska i Švedska pridružile su se savezu - i verovatno snažniji, uz povećanje izdvajanja za odbranu u evropskim prestonicama članica NATO-a.

Zbog toga, uprkos ogromnim i rastućim gubicima Rusije, Putin ima veoma malo toga da pokaže kao rezultat svog rata u Ukrajini, a trendovi deluju sve lošije iz meseca u mesec.

Si proučava moć...i čeka

Navodna izjava Si Đinpinga važna je ne samo zbog onoga što može da govori o Rusiji. Važna je i zbog onoga što Kina možda uči o samom ratu - i o svojim planovima za Tajvan.

Iako je Si Đinping naredio Narodnooslobodilačkoj vojsci da bude spremna za operaciju zauzimanja Tajvana do 2027. godine, njegova vojska nije testirana u borbi, a Ukrajina pokazuje koliko je teško postići brz politički kolaps protiv odlučnog branioca.

Tokom narednih šest meseci, Si Đinping će analizirati ove trendove i procenjivati prednosti i mane kada je reč o njegovim krajnjim planovima za Tajvan.

Foto: Tanjug/AP

SAD imaju priliku da dodatno pojačaju Sijev oprez. Njihova komparativna prednost leži u savezima i okupljanju partnera sličnih stavova radi međusobne odbrane i zaštite zajedničkih interesa. Najpametniji potez u ovom trenutku jeste jačanje NATO-a i njegove podrške Ukrajini, kako bi se Putinu pokazalo da nema šanse da povrati zamah, a Siju da bi svaki potez prema Tajvanu naišao na koordinisan odgovor.

Trampova šansa

Trampov deklarisani cilj kada je reč o Ukrajini jeste okončanje rata kroz diplomatsko rešenje. Takav sporazum bi verovatno zahtevao određene teritorijalne ustupke Ukrajine, zajedno sa nekim oblikom bezbednosnih garancija za Ukrajinu kako bi se odvratile buduće avanture Moskve.

Diplomatija je zapala u ćorsokak jer Ukrajina nije bila spremna da se odrekne teritorije za koju veruje da može vojno da je odbrani, dok Rusija nije bila spremna da prihvati sporazum bez teritorije za koju veruje da može vojno da je zauzme.

Prodorni pregovori retko uspevaju kada obe strane osećaju podjednako samopouzdanje i kada vreme ide u prilog njihovim dugoročnim ciljevima.

Foto: Tanjug/AP

Pretpostavka na kojoj se zasnivala Trampova diplomatija, prema njegovim sopstvenim izjavama, bila je da Ukrajina, kao slabija sila, mora da pravi ustupke za pregovaračkim stolom ili će izgubiti rat na bojištu. Ta pretpostavka, koja je i ranije bila upitna - sada je netačna.

Nove realnosti na bojištu otvaraju novu priliku da diplomatija uspe. Ukrajina je sada sigurnija u sopstvenu odbranu i manje zavisi od obećanja Vašingtona za svoju buduću zaštitu. Rusija se sada suočava sa budućnošću rastućih gubitaka i ekonomskog pritiska bez ikakve šanse za proboj. To menja odnos snaga.

Poslednja formalna runda pregovora o sukobu pod pokroviteljstvom SAD održana je u februaru. Od tada je bilo vrlo malo aktivnosti, ali bi to uskoro moglo da se promeni.

Za Trampa, najbolja šansa da sada okonča rat ne leži u pretpostavci ukrajinske slabosti, kao što je do sada činio, već u prepoznavanju sve veće ranjivosti Rusije. Sada postoji pritisak kojim se može iznuditi sporazum pod uslovima prihvatljivim za Ukrajinu - i Vašington bi trebalo da ga iskoristi.

(Telegraf.rs)