Tramp i Putin obišli Kinu u svega nekoliko dana, a samo je Si Đinping u centru pažnje: Zašto?

Deca koja kliču - rešeno. Vojna počasna garda - rešeno. Topovska paljba i orkestar - rešeno... Doček Vladimira Putina u Kini, ispred Velike sale naroda, bio je gotovo ista slika prijema za Donalda Trampa prošle nedelje.

Dve važne predsedničke posete, u samo nekoliko dana razmaka, upravo su slika koju kineski lider Si Đinping želi da pošalje svetu: razgovara sa svima, nije vezan ni za koga.

Preporučujemo

Za Kinu, ove posete su dokaz da zbog njene ogromne ekonomije i novostečenog diplomatskog uticaja svi putevi sada vode u Peking.

"Nova era svetskih poslova manje je usredsređena na Zapad", kaže Samir Puri sa Kings koledža u Londonu.

On ističe da Kina ima mnogo "latentne moći na svetskoj sceni".

"I ne koristi je nužno u njenom najdirektnijem obliku za rešavanje sukoba, umesto toga, kineski stil je da pokuša da iskoristi svoj ugled na postepeniji način", dodaje Puri.

Simbolika je bila zapanjujuće slična - Si Đinping je bio samouveren u centru pažnje kao domaćin. Ali politika koja je pokretala dve posete bila je veoma različita.

Putin, koji je bio u Kini više od 20 puta, izgleda da ima bliske lične odnose sa Sijem. Ali rat u Ukrajini i zapadne sankcije su ga ostavili da se u velikoj meri oslanja na Peking, koji je sada glavni trgovinski partner Rusije i njen najveći kupac nafte i gasa.

Foto: Tanjug/AP

To je već neko vreme neravnopravno partnerstvo, a to je danas pojačano. Razgovori su završeni sa preko 20 sporazuma o trgovini i tehnologiji, ali još uvek nema odobrenja za zaustavljeni ruski gasovod koji Putin godinama promoviše. Dugačka zajednička izjava takođe nije donela značajnije pomake.

"I Kina i Rusija su potrebne jedna drugoj, ali Rusiji je Kina očigledno potrebnija nego ranije na globalnoj sceni", kaže dr Ženg Runju iz Centra za ruske studije na Istočnokineskom univerzitetu u Šangaju.

"S obzirom na današnje međunarodno okruženje, duboka saradnja sa Kinom je izuzetno važna za Rusiju u suočavanju sa mnogim njenim trenutnim izazovima", dodaje.

Činilo se da kineski lider ima jaku poziciju i dok je pregovarao sa američkim predsednikom. Jači trgovinski odnosi sa ostatkom sveta i dominacija Kine u retkim zemnim mineralima i naprednoj proizvodnji dali su mu prednost. Peking se našao na ravnopravnoj osnovi sa Vašingtonom nakon Trampove nepredvidivosti.

I u razgovorima sa Trampom i sa Putinom, Si Đinping se suočio sa liderima zaglavljenim u skupim ratovima koji traju duže nego što su očekivali. Za Trampa, rat na Bliskom istoku pretvorio se u globalnu krizu koja je oborila njegov rejting kod kuće. Za Putina, invazija na Ukrajinu, sada već u petoj godini, izolovala je Rusiju i ostavila brutalan danak čak i po njen narod.

U oba slučaja, takođe je delovalo očigledno da Kina sada ima moć da određuje ton i uslove na kojima želi da učestvuje na globalnoj sceni.

Sijev "kineski san"

Ovo je izuzetan preokret za zemlju koja je pre samo pet godina izgledala kao da je na ivici diplomatske izolacije.

Njene granice bile su zatvorene zbog pandemije koju je tadašnji predsednik Tramp nazvao "kineskim virusom". Odnosi sa Zapadom naglo su se pogoršali usled uspona takozvane "diplomatije vuka ratnika", u kojoj su kineske diplomate i državni mediji koristili agresivnu retoriku kako bi ućutkali zapadne kritičare.

Takođe je rasla međunarodna kritika zbog teških kršenja ljudskih prava u Sinđangu i sve veće kontrole Pekinga nad Hongkongom, a zapadne vlade uvele su sankcije i izvozne kontrole na kinesku robu. Kina je odgovorila kontramerama.

Ipak, pet godina kasnije, Kina se ponovo pozicionirala kao nezaobilazni centar globalne diplomatije i trgovine. Umesto da bude tretirana kao problem koji treba obuzdati, Kina je postala sila sa kojom treba sarađivati.

Foto: Tanjug/AP

Peking je ublažio svoj diplomatski stil jer je verovatno prepoznao neprijatne realnosti. Njeno usporavanje ekonomije znači da joj je potrebno više stranih investicija i trgovine, što zahteva stabilne odnose. Njena preterana konfrontacija takođe je gurala važne trgovinske partnere u regionu, poput Južne Koreje, Filipina i Vijetnama, bliže Vašingtonu.

Ali i tajming je ključan. Otkako su SAD izabrale Donalda Trampa, Kina je obnovila odnose sa Australijom, Kanadom i Ujedinjenim Kraljevstvom - svim ključnim američkim saveznicima. Svetski lideri, uključujući one iz Kanade, Ujedinjenog Kraljevstva i Nemačke, prošli su crvenim tepihom u Pekingu kako bi sklopili poslove sa drugom najvećom svetskom ekonomijom.

Tokom poslednje decenije Si Đinping je obećavao svom narodu da će raditi na "velikom preporodu kineske nacije", a protekla nedelja bila je neverovatan komad domaće propagande: kineski lider izgledao je kao čovek kog svi žele da upoznaju.

Ali ova poseta takođe ističe granice kineske diplomatske moći.

Diplomatski hod po žici

Si Đinping je pomenuo samo jedan rat - i to sukob na Bliskom istoku. Rekao je Putinu da je potpuni kraj rata u Iranu "od najveće hitnosti", dok nije pomenuo rusku invaziju na Ukrajinu.

Si i Putin zajedno su osudili "podmukle vojne udare protiv drugih zemalja, licemerno korišćenje pregovora kao paravana za pripremu takvih udara, atentate na lidere suverenih država, destabilizaciju unutrašnje političke situacije u tim državama i provociranje promene režima, kao i drsku otmicu državnih lidera radi suđenja".

To je delovalo uznemirujuće i moglo bi da ima posledice i van Velike hale naroda.

Dok Kina poziva na kraj sukoba na drugim mestima i kritikuje postupke SAD, njeno ćutanje o Ukrajini, gde su poginule stotine hiljada ljudi, pokrenuće pitanja u Evropi o tome koliko je Peking spreman, ili sposoban, da deluje kao zaista nepristrasan globalni akter.

Peking je pokušavao da zadrži neutralan stav u ratu u Ukrajini, iako su i SAD i Evropa pozivale Kinu da prekine ekonomsku podršku koju pruža Moskvi.

Ali Kina strahuje da bi mogla da izgubi ključnog saveznika ako Putin izgubi rat. Takođe će biti zabrinuta zbog bilo kakve nestabilnosti kod tako velikog suseda.

"Očigledno, Si Đinping bi mogao da izabere lakši izlaz i da ne kaže ništa o tome", rekao je Samir Puri.

"Naravno, prećutno to znači - Rusijo, nastavi sa svojom invazijom", dodaje.

"Ako bude bilo kakve rasprave o tome kako bi primirje ili posleratna budućnost mogli da izgledaju, bio bih iznenađen. Mislim da je i dalje veoma nejasno pitanje da li Kina želi da koristi svoj uticaj kada je reč o ruskom ratu u Ukrajini", kaže Puri.

Nasuprot tome, rat u Iranu šteti kineskim interesima. Peking ima zalihe nafte, ali se ne nazire kraj krizi koja je blokirala Ormuski moreuz.

Pozivanje na kraj jednog rata, ali ne i drugog, utiče na Sijev kredibilitet dok Kina pokušava da preuzme centralniju ulogu na svetskoj sceni. To takođe dovodi odnose sa Evropom u rizik u trenutku kada Peking pokušava da ojača te veze kako bi podržao svoju ekonomiju zavisnu od izvoza.

Koliko god upečatljivo izgledala protekla nedelja diplomatije na visokom nivou, pred Sijem je i dalje težak zadatak jer kinesko autoritarno rukovodstvo, koje je pod njim postalo još snažnije, ostaje kontroverzno i mnogi mu ne veruju.

(Telegraf.rs)