Hamnei "gurnuo prst u oko" Trampu! Vrhovni verski vođa naredio da obogaćeni uranijum ne sme da napusti zemlju!

Vrhovni vođa Irana Modžtaba Hamnei izdao je direktivu da zalihe uranijuma obogaćenog gotovo do nivoa potrebnog za nuklearno oružje ne smeju biti iznete iz zemlje, rekla su dva visoka iranska izvora, čime je Teheran dodatno zaoštrio stav prema jednom od glavnih zahteva Sjedinjenih Država u mirovnim pregovorima.

Naredba ajatolaha Modžtabe Hamneija mogla bi dodatno da frustrira predsednika SAD Donalda Trampa i zakomplikuje pregovore o okončanju američko-izraelskog rata protiv Irana.

Izraelski zvaničnici rekli su Reutersu da je Tramp uverio Izrael da će iranske zalihe visoko obogaćenog uranijuma, potrebnog za izradu atomske bombe, biti iznete iz Irana i da svaki mirovni sporazum mora sadržati odredbu o tome.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da neće smatrati rat završenim dok obogaćeni uranijum ne bude uklonjen iz Irana, dok Teheran ne prekine podršku svojim savezničkim milicijama i dok njegove balističke raketne sposobnosti ne budu eliminisane.

"Direktiva vrhovnog vođe, kao i konsenzus unutar državnog vrha, jeste da zalihe obogaćenog uranijuma ne smeju da napuste zemlju", rekao je jedan od dva iranska izvora, koji je govorio pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti teme.

Prema rečima izvora, najviši iranski zvaničnici smatraju da bi slanje tog materijala u inostranstvo učinilo zemlju ranjivijom na buduće napade Sjedinjenih Država i Izraela. Hamnei ima poslednju reč o najvažnijim državnim pitanjima.

Bela kuća i iransko Ministarstvo spoljnih poslova nisu odgovorili na zahteve za komentar.

Duboko nepoverenje među najvišim iranskim zvaničnicima

Na snazi je krhko primirje u ratu koji je počeo američko-izraelskim napadima na Iran 28. februara, nakon čega je Iran gađao zalivske države u kojima se nalaze američke vojne baze, a izbile su i borbe između Izraela i Hezbolaha, kojeg podržava Iran, u Libanu.

Međutim, nije postignut značajan napredak u mirovnim naporima, pošto američka blokada iranskih luka i kontrola Teherana nad Ormuskim moreuzom, ključnim globalnim pravcem za snabdevanje naftom, dodatno komplikuju pregovore u kojima posreduje Pakistan.

Dva visoka iranska izvora navela su da u Iranu postoji duboko nepoverenje i uverenje da je prekid neprijateljstava zapravo taktička obmana Vašingtona, osmišljena da stvori osećaj sigurnosti pre eventualnog obnavljanja vazdušnih udara.

Glavni iranski pregovarač, Mohamed Baker Kalibaf, izjavio je u sredu da "očigledni i prikriveni potezi neprijatelja" pokazuju da Amerikanci pripremaju nove napade.

Tramp je u sredu rekao da su SAD spremne za nove napade na Teheran ukoliko Iran ne pristane na mirovni sporazum, ali je nagovestio da bi Vašington mogao da sačeka nekoliko dana kako bi "dobio prave odgovore".

Prema rečima izvora, dve strane su počele da smanjuju razlike po nekim pitanjima, ali duboka neslaganja ostaju u vezi s iranskim nuklearnim programom, uključujući sudbinu zaliha obogaćenog uranijuma i zahtev Teherana da mu se prizna pravo na obogaćivanje uranijuma.

Iran zaoštrava stav o zalihama obogaćenog uranijuma

Iranski zvaničnici više puta su isticali da je prioritet Teherana da obezbedi trajni kraj rata i verodostojne garancije da SAD i Izrael neće pokretati nove napade.

Tek nakon dobijanja takvih garancija, naveli su, Iran bi bio spreman da uđe u detaljne pregovore o svom nuklearnom programu. Teheran već dugo negira da teži razvoju nuklearne bombe.

Veruje se da Izrael poseduje nuklearni arsenal, ali nikada nije ni potvrdio ni demantovao da raspolaže atomskim oružjem, držeći se decenijama takozvane politike dvosmislenosti po tom pitanju.

Pre rata Iran je signalizirao spremnost da iz zemlje iznese polovinu svojih zaliha uranijuma obogaćenog do 60 odsto, nivoa znatno višeg od onog potrebnog za civilnu upotrebu.

Međutim, izvori navode da se taj stav promenio nakon Trampovih ponovljenih pretnji da će napasti Iran.

Izraelski zvaničnici rekli su Reutersu da još nije jasno da li će Tramp odlučiti da pokrene napad i da li će dati Izraelu zeleno svetlo za nastavak vojnih operacija. Teheran je zapretio razornim odgovorom ukoliko bude napadnut.

Ipak, jedan od izvora rekao je da postoje "izvodljive formule" za rešavanje tog pitanja.

"Postoje rešenja poput razblaživanja zaliha pod nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju", rekao je jedan od iranskih izvora.

IAEA procenjuje da je Iran imao 440,9 kilograma uranijuma obogaćenog do 60 odsto kada su Izrael i SAD napali iranska nuklearna postrojenja u junu 2025. godine. Koliko je od toga preostalo nije poznato.

Generalni direktor IAEA Rafael Grosi izjavio je u martu da se ono što je ostalo od tih zaliha "uglavnom" nalazi u kompleksu tunela u nuklearnom postrojenju u Isfahanu i da njegova agencija veruje da se tamo nalazi nešto više od 200 kilograma.

IAEA takođe smatra da se deo zaliha nalazi u velikom nuklearnom kompleksu u Natanzu, gde Iran poseduje dva postrojenja za obogaćivanje uranijuma.

Iran tvrdi da mu je određena količina visoko obogaćenog uranijuma potrebna u medicinske svrhe i za istraživački reaktor u Teheranu, koji koristi relativno male količine uranijuma obogaćenog na oko 20 odsto.

(Telegraf.rs)