"Evo ti tvoja nevesta, nemoj je tući": U ovoj državi zakon odobrava maloletnički brak, očevi prodaju i BEBE!

UPOZORENJE: Tekst sadrži izuzetno uznemirujuće detalje

Parvana Malik imala je samo 9 godina kada ju je otac prodao kao mladu čoveku koji je tada imao 50 i više godina. Očajan, jer nije imao novca da prehrani porodicu, Abdul Malik je plačući predao Parvanu starcu moleći ga da "ima milosti prema njegovoj devojčici".

"Ovo je tvoja mlada. Molim te, brini o njoj. Sada je ona tvoja odgovornost. Molim te, nemoj je tući", rekao je Abdul suprugu svoje devetogodišnje ćerke.

Preporučujemo

Parvana je jedna od miliona devojčica u siromašnom Avganistanu koje su primorane na maloletnički brak, gde očajne porodice pribegavaju prodaji čak i svojih novorođenčadi samo da bi preživele. Krajem 2021. godine, agencija UN za decu UNICEF saopštila je da postoje verodostojni izveštaji o porodicama koje nude ćerke stare svega 20 dana za budući brak u zamenu za miraz.

Zakon odobrava dečje brakove

I u praksi koju je većina vlada širom sveta zabranila, talibani su prošle nedelje zvanično priznali dečje brakove prema novom zakonu koji utvrđuje posebna pravila koja regulišu "devojčice device".

Zakon navodi da je brak dogovoren sa detetom pravno validan pod uslovom da je "supružnik društveno kompatibilan i da je miraz odgovarajući, i da dete može kasnije tražiti poništenje nakon što dostigne pubertet, ali samo putem sudskog naloga".

U dokumentu se takođe dodaje da se ćutanje "devojčice device" tumači kao pristanak na brak, dok se isto ćutanje muškarca ili prethodno udate žene ne tumači. A u Avganistanu, gde je malo verovatno da će žene i devojčice progovoriti iz straha od kazne, novi zakon rizikuje da mnoge devojčice ostavi u zamci.

Praksa prodaje ćerki starijim muškarcima radi finansijske dobiti postala je, nažalost, "normalizovan odgovor" na produbljivanje siromaštva u Avganistanu, trend za koji se očekuje da će rasti kako se ekonomska kriza pogoršava.

Zapanjujućih tri od četiri osobe ne mogu da zadovolje svoje osnovne svakodnevne potrebe. Nezaposlenost je velika, zdravstveni sistemi se bore, a pomoć koja je nekada stizala iz celog sveta sada presušuje. Možda najznačajnije smanjenje dolazi od SAD, nacije koja je nekada bila najveći donator Avganistanu, a koja je od tada smanjila skoro svu pomoć toj zemlji.

Druge zemlje, poput Velike Britanije, takođe su sledile taj primer, a UN kažu da Avganistan sada dobija manje od 70 procenata pomoći koju je dobio prošle godine.

Žene nesrazmerno snose najveći teret pogoršanja humanitarne krize, što je realnost koju je istakao nedavno objavljeni dokumentarac BBC-a u kojem su očevi priznali da su primorani da prodaju svoje mlade ćerke samo da bi sebi priuštili hranu.

"Moram da prodam jednu od bliznakinja"

Abdul Rašid Azimi, iz provincije Gor u Avganistanu, rekao je da je ekonomska situacija u njegovoj domovini, kojom sada upravljaju talibani, toliko teška da je bio primoran da napravi ovaj užasan izbor.

"Vraćam se kući s posla sa suvim usnama, gladan, žedan, uznemiren i zbunjen. Moja deca mi dolaze govoreći: 'Tato, daj nam malo hleba'. Ali šta mogu da dam? Gde je posao?'", rekao je Abdul.

Kaže da mu je toliko potreban novac da mora da proda jednu od dve sedmogodišnje bliznakinje, ili Rokiju ili Rohilu.

"Ako prodam jednu ćerku, mogao bih da hranim ostatak svoje dece najmanje četiri godine. Slama mi srce, ali to je jedini način", dodaje otac.

On nije jedini čovek koji preduzima ovu očajničku akciju. Said Ahmad je rekao da je već prodao svoju petogodišnju ćerku, Šaiku, nakon što je dobila upalu slepog creva i cistu na jetri.

"Nisam imao novca da platim medicinske troškove. Zato sam prodao ćerku rođaku", rekao je.

U februaru ove godine, talibani su uveli novi krivični zakonik stvarajući sistem kasti koji žene stavlja u isti nivo sa "robovima". Kao deo novog zakona, muževima je dozvoljeno da tuku svoje žene sve dok nema ozbiljnih telesnih povreda.

Ovaj zakon ostavlja mlade neveste ranjive na ekstremno nasilje od strane starijih i jačih muškaraca.

U Parvaninom potresnom slučaju koji je pratio CNN, nju je njen otac Abdul prodao čoveku po imenu Korban kako bi porodica mogla da priušti hranu. Abdul, koji je tvrdio da je "slomljen" zbog krivice, rasplakao se dok je molio kupca da ne tuče njegovu ćerku.

Parvana, čije se malo lice nazirao ispod svetloružičastog hidžaba, rekla je za CNN: "Moj otac me je prodao jer nemamo hleb, pirinač ni brašno. Prodao me je starom čoveku".

Abdul je ranije prodao i Parvaninu 12-godišnju sestru kako bi prehranio porodicu.

"Naša porodica broji osam članova. Moram da prodajem da bih održao ostale članove porodice u životu", rekao je za novinske agencije.

Korban je insistirao da će se brinuti o Parvani kao o svom detetu i rekao je da već ima ženu.

"Parvana je bila jeftina, a njen otac je bio veoma siromašan i treba mu novac. Radiće u mojoj kući. Neću je tući. Tretiraću je kao člana porodice. Biću ljubazan", rekao je.

Ali Abdul je rekao da sada nema moć nad onim što se dešava sa njegovom ćerkom i prisetio se: "Starac mi je rekao: 'Plaćam za devojku. Nije tvoja stvar šta radim sa njom, to je moja stvar'."

Nakon što je priča izazvala međunarodno negodovanje, američka dobrotvorna organizacija pod nazivom "Premlada za venčanje" pomogla je da se devojčica oslobodi varvarskog aranžmana, a njena braća i sestre i majka su premešteni iz kampa u sigurnu kuću u Heratu - prvi put da su ikada bili u pravom domu nakon života u šatorima.

Korban je takođe bio primoran da se krije nakon reakcije u sopstvenoj zajednici.

Međutim, nije svako dete te sreće, jer su se pojavili i izveštaji o siromašnim roditeljima koji obećavaju devojčice za budući brak u zamenu za novac.

"Parališe mi srce kada čujem ove priče... To nije brak. To je silovanje dece", rekla je istaknuta avganistanska aktivistkinja za prava žena Vazma Frog.

Ona kaže da svakodnevno čuje o takvim slučajevima, u kojima se prodaju devojčice koje nemaju ni 10 godina, mada ostaje nejasno da li će devojčice biti primorane na seksualne odnose pre nego što uđu u pubertet.

Prošle godine, talibani su ironično uhapsili dvojicu muškaraca umešanih u pokušaj udaje šestogodišnje devojčice za 45-godišnjeg muškarca. Protiv njih nisu podignute optužnice, ali su primorali budućeg mladoženju da sačeka dok devojčica ne napuni devet godina pre nego što je može odvesti kući, javljaju lokalni mediji.

Od ponovnog uspostavljanja kontrole, talibani su zabranili devojčicama da uče posle šestog razreda i uveli su opsežna ograničenja u pogledu rada i kretanja žena. Novi krivični zakonik, uveden u februaru, ne osuđuje niti zabranjuje seksualno ili psihološko nasilje nad ženama.

Pored toga, zakon sprečava žene da traže utočište kod svoje porodice kako bi izbegle nasilje kod kuće. Član 34 zakona navodi da žena koja više puta odlazi u kuću svog oca ili drugih rođaka bez dozvole muža i "ne vraća se kući uprkos muževljevom zahtevu" suočava se sa tri meseca zatvora.

Njena porodica i rođaci takođe bi se suočili sa kaznom.

Dok devojčice ostaju nesrazmerne mete ove eksploatacije, mladi dečaci su takođe postali žrtve brutalnosti talibanske vlade, a mnogi su seksualno eksploatisani od strane starijih muškaraca i pretvoreni u seksualne robove za elitu.

Prema varvarskoj tradiciji "Bača Bazi", mladi dečaci i adolescenti se šminkaju, oblače u jarko obojenu žensku odeću i šalju pred grupe moćnih muškaraca da plešu i zabavljaju. Bača Bazi, čije ime se prevodi kao "dečačka igra", opstaje vekovima i, dok sadašnje rukovodstvo talibana u Avganistanu tvrdi da se protivi tome, ova praksa se nastavlja kao javna tajna.

Izveštaj objavljen u novembru 2024. godine detaljno je opisao kako dečaci ostaju u visokom riziku od komercijalne seksualne eksploatacije putem Bača Bazija i "često se nedovoljno prijavljuju zbog stigme i straha, posebno kada su počinioci policija".

"Uprkos javnom stavu talibana protiv ove prakse, izveštaji ukazuju na to da je ona i dalje rasprostranjena i uglavnom nerešena", navodi se u izveštaju vlade Velike Britanije.

Preživeli koji su pobegli govore o premlaćivanju, silovanju i psihološkom mučenju, samo da bi bili izbačeni kada im naraste brada i više se ne smatraju poželjnim. Mnogi se okreću prostituciji, zavisnosti od droge ili samoubistvu, nesposobni da pobegnu od traume koju su pretrpeli.

Iako se neki dečaci navodno dobrovoljno javljaju, mnoge u ovaj život prodaju njihove siromašne porodice očajne da prežive. Drugi su jednostavno oteti, uključujući i od strane policajaca - upravo onih ljudi koji bi trebalo da spreče ponovni porast Bača Bazija.

(Telegraf.rs)