HARA NOVI SOJ EBOLE Raste broj mrtvih! Naučnici u strahu, veruju da je ovako prešao na ljude

Novi podsoj ebole koji se širi centralnom Afrikom možda je prešao sa voćnih slepih miševa na ljude u prvom incidentu te vrste! Istraživači sada žure da obuzdaju bolest u Demokratskoj Republici Kongo, gde je najmanje 204 ljudi umrlo, a procenjuje se da je zaraženo 870 osoba.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je u petak pojačala upozorenje, podigavši nivo pretnje sa "visokog" na "veoma visok". Zdravstveni zvaničnici veruju da se epidemija možda tiho širila mesecima pre nego što je identifikovana.

Preporučujemo

Najranija poznata žrtva bila je medicinska sestra u istočnom gradu Bunija koja se razbolela 27. aprila, iako stručnjaci sumnjaju da je virus već dugo kružio neotkriven.

Razmere krize dramatično su porasle za samo nekoliko dana. Otkako je SZO prošle sedmice u nedelju proglasio vanrednu situaciju u javnom zdravlju, broj sumnjivih slučajeva porastao je sa 246 na oko 750, dok je broj umrlih porastao sa 65 na 177.

Treća epidemija za 12 godina

Ovo je već treća najveća epidemija ebole ikada zabeležena, iza razorne epidemije koja je trajala od 2014. do 2016. godine i koja je odnela 11.300 života i epidemije od 2018. do 2020. koja je usmrtila 2.300 ljudi.

Naučnici kažu da trenutnu epidemiju pokreće "Bundibugyo" ebola - redak soj koji je prethodno viđen samo u dve relativno male epidemije u Ugandi 2007. i DR Kongo 2012. Međutim, genetsko sekvenciranje pokazalo je da se ova verzija značajno razlikuje od ranijih epidemija, što ukazuje na novi prenos sa životinja na ljude.

"Trenutna epidemija gotovo sigurno predstavlja novi prenos sa divljih životinja na ljude", rekao je Aris Kacurakis, profesor evolucije i genomike na Univerzitetu Oksford.

Stručnjaci veruju da bi voćni slepi miševi mogli biti odgovorni, iako još nije identifikovan definitivan izvor.

Dejvid Metjuz, profesor virusologije na Univerzitetu u Bristolu, rekao je da su slepi miševi najverovatniji krivac zbog njihove poznate povezanosti sa ranijim epidemijama ebole.

"Ali to je pretpostavka i početna tačka za traženje boljih dokaza", dodao je.

Poznato je i da primati u divljini prenose virus.

Pojava drugačije vrste ebole stvorila je velike probleme zdravstvenim radnicima. Postojeće vakcine i tretmani razvijeni su protiv soja Zair koji je bio odgovoran za prethodne velike epidemije - nisu efikasne u borbi sa sojem Bundibugyo.

Trenutno ne postoje odobrene vakcine, tretmani ili brzi dijagnostički testovi posebno namenjeni soju koji se sada širi centralnom Afrikom, što ozbiljno ograničava napore da se zaustavi prenos.

Trudi Lang, profesorka istraživanja globalnog zdravlja na Univerzitetu Oksford, upozorila je da bolest u početku može ličiti na malariju, što otežava njeno prepoznavanje u ranim fazama. Iako stručnjaci naglašavaju da šanse da se virus široko proširi na Zapadu ostaju male jer se ebola prenosi telesnim tečnostima, a ne vazduhom, Lang je upozorila da zemlje ne mogu da se ponašaju kao da se ništa ne dešsava.

"Možda deluje kao dalek problem, ali svet mora da reaguje. Iako ovo nije kovid, ljudi ipak ulaze u avione", rekla je Lang.

Ona ističe da, ako nemamo uspostavljene sisteme za globalno koordinisan odgovor, ostajemo izloženi riziku od novih bolesti kada se pojave u ovakvim sredinama.

Takođe raste strah da bi epidemija mogla da se proširi i na susedni Južni Sudan, zemlju koja se već suočava sa nasiljem, velikim poplavama i nestašicom hrane.

"Potencijal da se ovaj virus brzo proširi je veoma visok - to je potpuno promenilo celu dinamiku", rekao je dr Abdirahman Mahamud, direktor operacija odgovora Svetske zdravstvene organizacije, priznajući da su zvaničnici bili iznenađeni brzinom širenja.

"Sa tim je povezan i kapacitet za odgovor na ovu epidemiju, a mi imamo nedovoljnu kontrolu", naveo je.

Napori za odgovor unutar DR Konga suočili su se sa velikim preprekama. Prošle nedelje su navodno zapaljeni šatori u centrima za lečenje nakon što je ožalošćenim rođacima zabranjeno da preuzmu telo žrtve ebole radi sahrane.

Neki zaraženi pacijenti potom su pobegli iz improvizovanih objekata, što je pojačalo strah da bi virus mogao da se proširi još više.

Alasdair Munro, pedijatrijski imunolog i specijalista za zarazne bolesti sa Univerziteta u Sautemptonu, rekao je da Bundibugyo ebola ima stopu smrtnosti od oko 32 odsto, u poređenju sa oko 79 odsto kod nelečene Zair ebole.

"Sama činjenica da se Bundibugyo smatra ‘blažom’ ebolom je depresivna pomisao", dodao je.

Lekari veruju da se stopa preživljavanja značajno poboljšava kada pacijenti brzo dobiju terapiju i pristup modernoj bolničkoj nezi.

Podsetimo, i Uganda je već prijavila slučajeve povezane sa epidemijom.

U subotu su zvaničnici potvrdili još tri infekcije, čime je ukupan broj slučajeva u zemlji porastao na pet, uz jedan smrtni slučaj. Među zaraženima su vozač koji je prevozio prvog pacijenta u Ugandi i zdravstveni radnik koji je bio izložen tokom lečenja.

Američki hirurg zaražen virusom evakuisan je u Nemačku, dok je drugi američki lekar koji je bio izložen eboli - iako trenutno ne pokazuje simptome - prebačen u Češku radi izolacije.

The Washington Post je objavio tvrdnje da se administracija Donalda Trampa protivila tome da se dvojici muškaraca dozvoli povratak u Sjedinjene Države.

Međunarodni naučnici hitno pokušavaju da prilagode postojeće lekove i vakcine za borbu protiv novog soja. Zvaničnici pripremaju ispitivanja koja uključuju četiri eksperimentalna tretmana, među kojima su terapije antitelima koje su razvile kompanije Regeneron i Mapp Biopharmaceutical, zajedno sa antivirusnim lekovima koje proizvodi Gilead.

SZO takođe sastavlja uži izbor kandidata za vakcinu koji bi mogli biti testirani u DR Kongu, iako su zvaničnici upozorili da je svaka primena udaljena još mesecima.

Istraživači sa Univerziteta Oksford, koji su pomogli u razvoju vakcine protiv kovida tokom pandemije, već su započeli rad na vakcini posebno usmerenoj na Bundibugyo ebolu koristeći istu tehnološku platformu primenjenu 2020. godine.

Profesorka Teresa Lambe, šefica imunologije vakcina u "Oxford Vaccine Group", rekla je da se nada da će ova epidemija moći brzo da bude stavljena pod kontrolu i da vakcine na kraju neće biti potrebne.

"Ipak, naš tim i partneri nastaviće da rade kako bi potencijalne opcije vakcina bile dostupne ako budu potrebne", rekla je Lambe.

Međutim, SZO je upozorila da vakcina sa Oksforda još mora da prođe testiranja na životinjama pre nego što može da bude ispitivana u Africi, što dodatno usporava proces.

Naučnici istovremeno rade i na širim vakcinama koje bi mogle da štite od čitavih porodica smrtonosnih virusa, uključujući ebolu, Marburg i sojeve Sudan virusa, iako su ti projekti još u mnogo ranijoj fazi.

Ričard Hačet, izvršni direktor Koalicija za inovacije u pripremljenosti za epidemije (CEPI), rekao je da bi najbrži put mogao da bude modifikovanje postojeće vakcine Ervebo koju proizvodi američki farmaceutski gigant MSD, a koja već deluje protiv Zair soja ebole.

"Ljudi su uvereni da, ako uspemo da je razvijemo, postoje veoma velike šanse za uspeh. Ima dobar bezbednosni dosije", izjavio je Hačet.

Međutim, Hačet je upozorio da izmena vakcine neće biti jednostavna.

"To je komplikovana platforma za rad - njeno modifikovanje nije nimalo jednostavan poduhvat. Proći će meseci pre nego što budemo imali vakcine spremne za klinička ispitivanja", dodao je.

Stručnjaci su takođe upozorili da se epidemija možda nekontrolisano proširila zbog ozbiljnih izazova sa kojima se suočavaju zdravstveni sistemi u istočnom Kongu. Profesorka Helen Ris, stručnjak za globalno zdravlje sa Univerziteta u Johanesburgu, rekla je da bolest nije prepoznata sve dok uzorci nisu na kraju analizirani u Kinšasi - oko 2.000 kilometara od zone epidemije.

"Nadzor je tamo zaista težak. Epidemija je eksplodirala pre nego što je prepoznata", rekla je.

Pogođeni region se već suočava sa humanitarnom katastrofom, a SZO procenjuje da postoje dva miliona raseljenih ljudi i deset miliona onih koji se suočavaju sa akutnom glađu.

Lang je opisala to područje kao posebno ranjivo zbog prolaznog stanovništva i preopterećene zdravstvene infrastrukture.

"To su rudarska područja sa veoma prolaznim stanovništvom. Imate seksualne radnice, rudare i vozače kamiona, imate veoma udaljene i ozbiljno nedovoljno finansirane zdravstvene službe, a prisutno je i mnogo malarije, tuberkuloze i HIV-a", navela je.

CEPI - osnovan nakon epidemije ebole 2014. godine kako bi ubrzao globalni odgovor vakcinama - saopštio je da će trenutna kriza predstavljati veliki test njegove ambicije da razvije vakcine u roku od 100 dana od pojave novih pretnji.

"Ova epidemija je upravo vrsta scenarija koju smo imali na umu kada smo formulisali ambiciju misije od 100 dana. Da li smo spremni za misiju od 100 dana? Ne. Ali ova epidemija će biti dobar lakmus test za to gde se trenutno nalazimo u odnosu na tu misiju. Pokazaće nam koliko smo napredovali", kaže Hačet.

(Telegraf.rs)