Koliko je realno da Tramp napadne Kubu - i zašto jeste - ali i da li je svestan brojnih zamki tog poteza?

Trampova administracija već neko vreme zaobilazi direktan odgovor na pitanje da li će izvesti vojne udare na Kubu. Rečeno je samo da je sve spremnija da preduzme takav korak, piše u kolumni za Politico Nahal Tusi, viša dopisnica za spoljnu politiku tog portala.

To predstavlja značajnu eskalaciju u odnosu na pre nekoliko meseci, kada su zvaničnici bili prvenstveno usredsređeni na korišćenje ekonomskog i diplomatskog pritiska kako bi izvršili pritisak na komunistički režim u Havani.

Jedan američki zvaničnik i osoba upoznata sa raspravama o Kubi unutar administracije rekli su Tusijevoj da su predsednik SAD Donald Tramp i njegovi saradnici postali frustrirani činjenicom da američka kampanja pritiska, koja uključuje uskraćivanje goriva ostrvu, nije dovela do toga da kubanski lideri pristanu na značajne ekonomske i političke reforme. Zbog toga vojnu opciju sada razmatraju mnogo ozbiljnije nego ranije.

"Raspoloženje se definitivno promenilo", rekla je osoba upoznata sa razgovorima, kojoj ke, kao i ostalima, Tusi garantovala anonimnost zbog osetljivosti teme.

"Početna ideja u vezi sa Kubom bila je da je rukovodstvo slabo i da će kombinacija pojačanog sprovođenja sankcija, praktično naftne blokade, kao i jasnih američkih vojnih pobeda u Venecueli i Iranu, uplašiti Kubance i naterati ih na dogovor. Sada je situacija u Iranu krenula po zlu, a Kubanci su se pokazali mnogo tvrđim nego što se prvobitno mislilo. Zato je vojna akcija sada na stolu na način na koji ranije nije bila."

Prošle nedelje pojavile su se vesti da se SAD kreću ka podizanju optužnice protiv bivšeg kubanskog predsednika Raula Kastra, devedesetčetvorogodišnjeg brata pokojnog kubanskog diktatora Fidela Kastra. To je dovelo do spekulacija da bi SAD mogle da izvedu vojnu operaciju izvlačenja Kastra, na isti način kao što su to uradile sa venecuelanskim liderom Nikolasom Madurom u januaru.

Međutim, Tusijevoj je rečeno da američki vojni planeri razmatraju čitav niz opcija koje prevazilaze hvatanje jedne ili dve osobe. Vojna akcija mogla bi da se kreće od pojedinačnog vazdušnog udara čiji je cilj da zastraši režim i natera ga na ustupke, pa sve do kopnene invazije čiji je cilj njegovo svrgavanje.

Južna komanda američke vojske poslednjih nekoliko nedelja "sazvala je seriju planskih sastanaka" - drugim rečima, počela je da izrađuje planove za moguću vojnu akciju - rekli su američki zvaničnik i osoba upoznata sa razgovorima.

Nikakva akcija nije neposredno predstojeća. Pentagon ima dovoljno vojne sile u regionu. Kuba, zemlja sa 10 miliona stanovnika, nalazi se svega 145 kilometara od obale Floride.

Jedan veoma malo verovatan scenario jeste korišćenje kubanskih emigranata u bilo kojoj operaciji. "Zaključili su da emigranti ovde nemaju nikakvu ulogu osim navijača i dosadnjakovića. Ovo neće biti Zaliv svinja 2.0", rekao je sagovornik.

Zvaničnik Bele kuće ponovio je Trampove tvrdnje da će Kuba uskoro "pasti" i da ćemo "mi biti tamo da im pomognemo". Dodao je: "Posao Pentagona je da se priprema kako bi vrhovnom komandantu pružio maksimalan broj opcija. To ne znači da je predsednik doneo odluku."

Zvaničnici administracije već postavljaju temelje u odnosima s javnošću za moguće vojne poteze.

Državni sekretar Marko Rubio nagovestio je nešto zabrinjavajuće u intervjuu za Fox News prošle nedelje. "Daćemo im šansu", rekao je Rubio, koji istovremeno obavlja i funkciju savetnika za nacionalnu bezbednost. "Ali ne mislim da će se to dogoditi. Ne mislim da ćemo moći da promenimo pravac Kube sve dok su ovi ljudi na vlasti."

Tokom vikenda, Axios je objavio da je Kuba nabavila stotine vojnih dronova i da je razgovarala o načinima njihove upotrebe u slučaju izbijanja sukoba između Vašingtona i Havane. Mnogi analitičari nacionalne bezbednosti protumačili su taj izveštaj kao curenje informacija čiji je cilj stvaranje argumentacije za američki vojni napad na Kubu.

Kubanska ambasada u Vašingtonu nije odgovorila na zahteve za komentar.

Uvek je nezahvalno predviđati šta će nepredvidivi Tramp uraditi, pa možda ipak ne treba odmah da žurite na Kalši (američka platforma za klađenje/predviđanje događaja, gde ljudi mogu da ulažu novac na ishode političkih, ekonomskih i drugih događaja, op.aut.).

Tramp takođe mora da vodi računa o političkim posledicama, s obzirom na to da mu rejting u anketama opada dok cene goriva rastu zbog rata s Iranom. Obim eventualne operacije protiv Kube mogao bi da zavisi od toga šta smatra da će njegove MAGA pristalice tolerisati.

"Mogli bi da pokušaju sa prilično malom operacijom, ali ako je to ono o čemu razmišljaju, možda ponovo precenjuju ono što mogu da postignu", rekao je Brajan Latel, bivši visoki zvaničnik CIA koji se bavio Kubom.

Ali nema sumnje da je stav administracije prema Kubi postao sve oštriji, naročito tokom poslednjih nekoliko nedelja, a od ljudi bliskih administraciji i iz same administracije čuje se da su američki potezi, uključujući ciljano puštanje informacija medijima, rezultat iskrenog očajanja zbog kubanskog rukovodstva.

Kubanski zvaničnici izgleda ne shvataju u potpunosti koliko je njihova zemlja postala ekonomski nefunkcionalna, rekao je američki zvaničnik. Na američki pritisak odgovaraju predlozima poput dopuštanja stranih ulaganja u hotele, dok su njihovi pravi problemi strukturne prirode, uključujući i dotrajalu elektroenergetsku mrežu.

Takođe nije uvek jasno ko zaista upravlja Havanom niti koliki uticaj porodica Kastro još ima, dodao je zvaničnik.

"Sistem je toliko okoštao i zasnovan na konsenzusu. Oni žive u nekoj drugoj stvarnosti i bukvalno ih uopšte nije briga za kubanski narod", rekao je američki zvaničnik.

Kubanski zvaničnici traže dodatnu pomoć od Rusije, rekao je isti izvor. Moskva je već poslala jedan tanker goriva kojem su SAD dozvolile da stigne na ostrvo krajem marta, čime je privremeno ublažena kriza.

Kubanski predsednik Migel Dijaz Kanel napisao je u ponedeljak na mreži X da bi američka vojna agresija protiv Kube "izazvala krvoproliće sa nesagledivim posledicama".

Izgleda da je reagovao na niz nedavnih događaja koji pokazuju da Trampova administracija postaje sve nestrpljivija.

Pored izveštaja o dronovima i mogućoj optužnici protiv Raula Kastra, među njima su: proširenje američkih sankcija Kubi, objavljivanje informacije o poseti direktora CIA Džona Retklifa ostrvu prošle nedelje tokom koje je Havani izneo nekoliko zahteva, izveštaji da SAD povećavaju broj izviđačkih letova iznad ostrva, kao i prepucavanje SAD i Kube oko uslova vezanih za američku ponudu pomoći od 100 miliona dolara.

Zvaničnici Ministarstva odbrane nisu odgovorili na zahteve Nahal Tusi za komentar, ali je portparol Stejt departmenta ponovio optužbe administracije da je Kuba utočište za teroriste i protivnike SAD.

Rubijeva javna retorika promenila se uporedo sa promenom procena unutar administracije.

Rubio je rođen u SAD kao dete kubanskih imigranata i dugo je prezirao represivni i korumpirani režim u Havani. Međutim, u prvim danima nakon operacije u Venecueli, koja je dovela do prekida izvoza venecuelanske nafte na Kubu, Rubio je više naglašavao važnost ekonomskih nego političkih promena.

Takva retorika ukazivala je na to da je u tom trenutku Rubio želeo da postupa pažljivo i metodično prema Kubi, kako bi ograničio haos koji bi mogao nastati usled iznenadnog političkog kolapsa. Ili je možda to želeo Tramp, a Rubio ga je sledio; portparoli administracije nisu rekli ni jedno ni drugo.

Ideja je bila da se postojeće kubansko rukovodstvo ubedi da sprovede ozbiljne ekonomske reforme. Te reforme uključuju privatizaciju velikog broja državnih preduzeća, omogućavanje većeg pristupa internetu kubanskim građanima i dopuštanje većeg obima stranih investicija.

Ali, prema ljudima upoznatim sa razgovorima, režim je takve poteze video kao pretnju sopstvenom opstanku. Stav režima - i nije sasvim neosnovan - jeste da su mnogi kubanski ekonomski problemi posledica višedecenijskog američkog embarga prema toj karipskoj zemlji i drugih oblika američkog pritiska. Takođe postoji dovoljno primera koji pokazuju da ekonomske promene mogu da oslabe vlast autoritarnih lidera.

Kako su meseci prolazili, Rubijeva poruka se menjala. Počeo je da naglašava političke promene uporedo sa ekonomskim promenama. U poslednje vreme govori o potrebi da se uklone "ljudi koji su na vlasti", ne ulazeći u detalje.

Nahal Tusi je rečeno da to nije politički potez usmeren na umirivanje kubansko-američkih aktivista u njegovoj matičnoj državi Floridi. Naprotiv, Rubio je postao sve uvereniji da je režim u Havani nepopravljiv.

Možda je najzanimljivije to što je poslednjih nedelja Rubio naglašavao ideju da Kuba predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost SAD - tvrdnje koje su potkrepljene sugestivnim fotografijama Južne komande Vojske SAD.

Tu poruku ponavljaju i drugi članovi administracije, koji tvrde da veze Havane sa Moskvom i Pekingom predstavljaju posebnu opasnost i podsećaju da se Kuba nalazi na američkom spisku država sponzora terorizma. Mnogi analitičari smatraju da je predstava o kubanskoj pretnji SAD u velikoj meri preuveličana.

Prema rečima zvaničnika CIA koji je pružio dodatne informacije o Retklifovoj nedavnoj poseti, šef obaveštajne službe "jasno je stavio do znanja da Kuba više ne može da služi kao platforma protivnicima za sprovođenje neprijateljskih planova u našoj hemisferi".

Ono na šta Nahal Tusi upozorava posmatrače Kube jeste da ne veruju da će Trampovi problemi u Iranu sprečiti predsednika SAD da pokrene vojnu operaciju protiv Kube.

Haos u Iranu mogao bi da ga učini nestrpljivim da ostvari još jednu pobedu. Možda Kubu vidi kao laku pobedu.

To bi, upozoravaju bivši američki zvaničnici i analitičari, mogla biti ozbiljna greška.

"Tamo postoje istinski vernici", rekao je bivši zvaničnik Stejt departmenta koji se bavio Kubom.

Naravno da to neće biti jednostavno. Nikada nije.

Ali to retko kada zaustavlja Trampa.

(Nahal Tusi je viši dopisnik za spoljnu politiku lista POLITICO. Izveštavala je o ratovima, genocidu i političkom haosu tokom karijere koja ju je vodila širom sveta. U svojoj autorskoj kolumni bavi se procesom donošenja odluka u globalnom establišmentu nacionalne bezbednosti i spoljne politike, kao i posledicama koje iz toga proizlaze.)

(Telegraf.rs)