Sve izglednije proširenje EU: Nove članice ostaju bez jednog vrlo važnog mehanizma?!

Evropska unija bi mogla da uskrati budućim državama članicama pravo veta tokom prvih nekoliko godina od ulaska u Uniju, u pokušaju da proširenje učini politički prihvatljivijim dok blok nastoji da primi nove zemlje pre kraja decenije.

Prema planovima koje razmatra Evropska komisija, buduće članice poput Moldavije i zemalja Zapadnog Balkana, po pristupanju EU ne bi automatski dobile pravo da stave veto na odluke iz oblasti spoljne politike ili na druga pitanja o kojima se odlučuje jednoglasno, kao što je oporezivanje, prenosi britanski The Guardian.

Preporučujemo

Ova ideja je posebno značajna za Crnu Goru, koja prednjači među devet zvaničnih kandidata za članstvo u EU. Bivša jugoslovenska republika sa 624.000 stanovnika nastoji da postane 28. članica EU do 2028. godine. Ovog meseca tehnička grupa zadužena za izradu pristupnog sporazuma Crne Gore sastala se prvi put, što je znak da su 14-gpdošnji pregovori ušli u završnu fazu.

U tom kontekstu, zvaničnici EU razmatraju zaštitne mehanizme za nove članice kako bi sprečili da jedna država blokira donošenje odluka, prema navodima četiri izvora iz EU. Ideja se pojavila nakon teškog iskustva sa Mađarskom, čija je prethodna proruska vlada predvođena Viktorom Orbanom stavila veto na nekoliko važnih odluka EU, naročito na zajam od 90 milijardi evra za Ukrajinu.

Privremena zabrana prava veta mogla bi da bude uneta u pristupni sporazum Crne Gore, koji bi potom služio kao model za druge zemlje koje čekaju članstvo.

Ovaj zaštitni mehanizam smatra se pravno spornim i mogao bi da bude uveden samo na ograničen vremenski period kako bi se izbeglo stvaranje članica EU drugog reda.

U odvojenom razvoju događaja, nemački kancelar Fridrih Merc prošle nedelje je pisao liderima EU pozivajući na "inovativna rešenja" za ubrzanje pristupanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. U pismu u kojem je proširenje EU opisao kao "geopolitičku nužnost", Merc je takođe pozvao na "pridruženo članstvo za Ukrajinu" kao "odlučujući korak na putu Ukrajine ka punopravnom članstvu".

Pridruženo članstvo za Ukrajinu podrazumevalo bi učešće na sastancima EU i zastupljenost u institucijama bloka bez prava glasa. Nemački predlog, napisao je Merc, "odražava posebnu situaciju Ukrajine, zemlje koja je u ratu" i trebalo bi da "olakša tekuće mirovne pregovore".

Ukrajinski predsednik, Volodimir Zelenski, odbacio je ovu ideju:

"Mesto Ukrajine u Evropskoj uniji takođe mora biti potpuno, puno i ravnopravno", napisao je na društvenim mrežama nakon što je Mercovo pismo postalo javno.

Proširenje EU je gotovo zaustavljeno sve dok ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine nije unela novu hitnost u pregovore o članstvu sa istočnim susedima.

Komisija je prošle godine saopštila da bi mogla da primi nove članice do 2030. godine, identifikujući Crnu Goru i Albaniju kao vodeće kandidate, dok je pohvalila brzi napredak Moldavije i sugerisala da bi članstvo u EU moglo biti garancija bezbednosti za Ukrajinu.

Odlaganje prava veta jedna je od nekoliko mera zaštite o kojima se raspravlja kako bi se proširenje EU olakšalo prihvatanju.

Postojeće države članice EU moraju jednoglasno da se slože o prijemu novih zemalja. Zvaničnici su posebno zabrinuti zbog ratifikacije u Francuskoj, gde će se predsednički izbori održati 2027. godine, a skepticizam prema proširenju EU raste. Nedavno istraživanje Evrobarometra pokazalo je da je samo 43 odsto francuskih ispitanika za proširenje EU, ali da je 48 odsto protiv.

Izvori iz EU tvrde da je potrebno kreativno razmišljanje kako bi se proširenje ostvarilo, posebno na zapadnom Balkanu, regionu od 17,4 miliona ljudi, gde Rusija i Kina pokušavaju da steknu uticaj.

Jedan diplomata EU rekao je da je odlaganje prava veta jedno od "konstruktivnih rešenja" koja se razmatraju kao deo procesa "kreativnog razmišljanja" o proširenju EU. Drugi diplomata je rekao:

"Postoji debata o tome kako osigurati da veće proširenje bude korisno i za zemlje kandidate i za samu EU. Ideje koje se odnose na unutrašnje reforme i različite karakteristike ugovora o pristupanju su deo ovoga".

(Telegraf.rs)