Reuters: Rusija pokušava da poremeti izbore, Pašinjan MORA DA IZGUBI da Moskva ne bi izgubila Jermeniju!

Rusija je pojačala tajne napore da potkopa lidera Jermenije uoči njegovog pokušaja reizbora sledećeg meseca, strahujući da bi njegova pobeda mogla da učvrsti zaokret bivše sovjetske republike ka Zapadu, navode zapadni obaveštajni i državni zvaničnici.

Planovi Moskve uoči izbora 7. juna uključivali su kampanje dezinformacija u korist proruskih kandidata, kao i smelu šemu prebacivanja desetina hiljada rusko-jermenskih birača kako bi uticali na glasanje, prema intervjuima sa pet zapadnih obaveštajnih zvaničnika i dokumentima u koje je Reuters imao uvid.

Jermenija, kontinentalna država sa 3 miliona stanovnika, uglavnom je ostala u orbiti Moskve još od Hladnog rata i na njenoj teritoriji se nalaze ruske trupe. Međutim, premijer Nikol Pašinjan, koji vodi u anketama, približio se Evropi i NATO-u, postavši saveznik predsednika SAD Donalda Trampa, koji je u sredu podržao Pašinjanovu kandidaturu za reizbor.

Američki državni sekretar Marko Rubio doputovao je ove sedmice u Jerevan, gde je potpisao sporazum o mineralima i dogovor o "Trampovoj ruti za međunarodni mir i prosperitet" - predloženom transportnom koridoru kroz Jermeniju koji bi mogao dodatno da oslabi ruski uticaj u regionu.

Jermenija, članica ekonomske unije predvođene Rusijom, suspendovala je učešće u regionalnom bezbednosnom savezu Moskve 2024. godine. Ovog meseca bila je domaćin šefu NATO-a na samitu evropskih lidera.

Predsednik Rusije Vladimir Putin nije krio nezadovoljstvo zbog Pašinjanovog zaokreta. Poslednjih dana Moskva je upozorila da Jermenija rizikuje da izgubi povoljne isporuke prirodnog gasa, a ograničila je i uvoz jermenskih proizvoda, uključujući voće, povrće, cveće i brendi.

"Ono što Pašinjan pokušava da uradi predstavlja pretnju za Rusiju", rekao je Tomas de Val, viši saradnik organizacije Carnegie Europe. Diverzifikacija "znači da Rusija gubi virtuelni monopol koji je imala u Jermeniji".

Kandidat kojeg Moskva preferira, prema trojici zapadnih zvaničnika, jeste Samvel Karapetjan, milijarder kojem se sudi zbog navodnog pozivanja na rušenje vlade.

Karapetjan, koji ima jermensko i rusko državljanstvo, negira optužbe. Njegov advokat Robert Amsterdam rekao je za Reuters da njegov klijent nema saznanja o ruskoj podršci.

Evropa dugo optužuje Rusiju za mešanje u izbore, poslednji put u Moldaviji i Mađarskoj. Rusija tvrdi da se Evropska unija i Sjedinjene Države mešaju u države blizu njenih granica kako bi ih uvukle u zapadnu sferu uticaja.

Kao odgovor na zahtev za komentar, rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da Reutersov izveštaj sadrži neistinite tvrdnje i promoviše "antirusku retoriku".

Odeljenje za komunikacije vlade Jermenije odbilo je da komentariše konkretne navode iz priče, ali je navelo mere koje se preduzimaju radi suzbijanja dezinformacija i obezbeđivanja slobodnih, poštenih i transparentnih izbora.

Prebacivanje birača iz Rusije

Kremlj je u oktobru osnovao odeljenje poznato kao Direkcija za stratešku saradnju i partnerstvo, koje, prema navodima četiri izvora, nadgleda operacije uticaja u Jermeniji. Izvori su, kao i ostali sagovornici u tekstu, govorili pod uslovom anonimnosti.

Ruski zvaničnici poslednjih meseci razgovarali su o slanju Jermena koji žive u Rusiji da glasaju za Pašinjanove protivnike, reklo je pet izvora.

Jermeni čine veliku globalnu dijasporu, uključujući populaciju u Rusiji za koju neke procene navode da broji više od 2 miliona ljudi. Jermenima nije dozvoljeno da glasaju iz inostranstva.

Jedan izvor, visoki američki zvaničnik, rekao je da je unutar obaveštajne zajednice predmet rasprave koliki broj ljudi bi Moskva mogla uspešno da prebaci. Međutim, dodao je da obaveštajne službe ozbiljno shvataju tu mogućnost. Jermeni rutinski putuju između dve zemlje, a svakodnevno poleću desetine letova.

Ruske vlasti procenile su trošak prebacivanja 100.000 birača na oko 50 miliona dolara, rekla su tri izvora. Do sredine maja Kremlj je izdao kvote koliko Jermena svaki region treba da pošalje i zatražio od administratora da podnesu izveštaj o pripremama.

Reuters nije mogao da utvrdi da li je takav plan zaista u toku niti da li bi bio dovoljan da zatvori veliki jaz između vodećih kandidata.

Anketa sprovedena ranije ovog meseca pokazala je da će Pašinjanova partija Građanski ugovor osvojiti prvo mesto sa oko 30 odsto glasova.

Sa oko 6 odsto podrške, Karapetjanova partija Snažna Jermenija zauzela je daleko drugo mesto u velikom broju kandidata.

Mirovni sporazum uz posredovanje SAD

Pašinjan je došao na vlast 2018. godine nakon protesta koji su srušili njegovog proruskog prethodnika. Odnosi su se pogoršali nakon što ruski mirovnjaci raspoređeni u Nagorno-Karabahu, etnički jermenskoj otcepljenoj oblasti unutar susednog Azerbejdžana, nisu uspeli da spreče da ta teritorija padne pod kontrolu Azerbejdžana 2023. godine.

U avgustu je Pašinjan postigao mirovni sporazum uz posredovanje SAD radi okončanja višedecenijskog sukoba između Jermenije i Azerbejdžana oko sporne oblasti. Sporazum bi otvorio transportnu rutu preko južne Jermenije, omogućavajući robi da se kreće ka istoku prema Centralnoj Aziji, zauzvrat dajući Azerbejdžanu direktan pristup njegovoj eksklavi Nahčivan i Turskoj. Moskva je oprezno pozdravila sporazum.

Vašington je saopštio da bi bezbednosno osoblje koje podržavaju SAD moglo da nadgleda uski pojas zemlje koji bi se protezao duž granice s Iranom, što je, prema navodima obaveštajnih zvaničnika, za Rusiju neprihvatljivo.

Ukoliko bi Pašinjan izgubio vlast, ključni elementi Trampovog mirovnog napora verovatno bi propali, prema rečima dvojice zapadnih zvaničnika.

Na snimku koji se proširio internetom u maju maskirani muškarci koji govore jermenskim dijalektom zapretili su da će ubiti Pašinjana. Reuters nije mogao da utvrdi da li je pretnja bila stvarna niti ko stoji iza nje. Slučaj je pod istragom u Jermeniji.

Tri izvora, uključujući jednog visokog američkog zvaničnika, opisala su ozbiljne i trajne zabrinutosti za bezbednost jermenskog lidera, bez dodatnih detalja.

Delovi američke vlade, uključujući CIA, poslednjih godina tajno su pomagali ličnom obezbeđenju Pašinjana, prema rečima jednog aktuelnog američkog zvaničnika, jednog bivšeg američkog zvaničnika i treće osobe upoznate sa aranžmanom. Jedan izvor rekao je da je pomoć uključivala deljenje informacija o potencijalnim pretnjama.

Bela kuća, Stejt department, Kancelarija direktora nacionalne obaveštajne službe SAD i Pašinjanov kabinet nisu odgovorili na zahteve za komentar o bezbednosnoj situaciji premijera. CIA je odbila da komentariše.

Pojačavanje dezinformisanja

Ruski zvaničnici pojačali su postojeće onlajn kampanje dezinformacija s ciljem diskreditacije Pašinjanove vlade, dodali su zvaničnici.

U jednom primeru, onlajn kampanja koju podržava Rusija lažno je tvrdila da je Pašinjan umešan u koruptivni posao sa zemljištem zajedno sa Džin Šahin i Tomom Tilisom, dvojicom američkih senatora koji su javno izrazili zabrinutost zbog ruskih dezinformacija u aprilu, rekao je američki zvaničnik. Šahinova i Tilis nisu odgovorili na zahtev za komentar.

Jedan evropski zvaničnik rekao je da kampanje uključuju mrežu botova povezanu sa Kremljom poznatu kao "Storm-1516", koja je igrala ulogu u pokušajima mešanja u nedavne američke izbore.

Tri izvora navela su da je Kremlj angažovao ruske političke konsultantske kuće i istraživačke centre, uključujući Social Design Agency (SDA), koja je pod sankcijama Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva zbog širenja dezinformacija radi podrivanja podrške Ukrajini.

Reuters je pregledao pet dokumenata na ruskom jeziku za koje su izvori rekli da ih je sastavila SDA. Novinska agencija nije mogla nezavisno da potvrdi da je SDA zaista sastavila te dokumente.

Jedan od dokumenata predlagao je stvaranje medija pod nazivom Yerevan1 za rusko-jermensku dijasporu kako bi se promovisao "negativan stav" prema Pašinjanu uz "ključni narativ" da "Jermenija može da prosperira samo u bliskom savezu sa Rusijom i pod njenom zaštitom". Ni SDA ni Yerevan1 nisu odgovorili na zahteve za komentar.

U dokumentu se procenjuje da bi rusko-jermenska dijaspora mogla da odigra odlučujuću ulogu na izborima ukoliko se "obezbedi velika izlaznost među njima".

(Telegraf.rs)