Zastoj u Ukrajini i rastuće nezadovoljstvo u Rusiji: Putin pred povlačenjem opasnog poteza

Suočen sa zastojem na frontu u Ukrajini i sve izraženijim zamorom ruskog stanovništva od rata, predsednik Rusije Vladimir Putin izgleda spremno da pokuša da promeni narativ oko sukoba!

Čini se verovatnim da će značajno pojačati ruske vazdušne napade na ukrajinsku prestonicu u nadi da će time popraviti svoj opadajući rejting u domaćoj javnosti i ubediti sve pesimističniju publiku u Rusiji da Moskva pobeđuje u ratu, koji je sada ušao u svoju petu godinu.

Rusko upozorenje da će sprovoditi "dosledne i sistematske" raketne udare na Kijev, praćeno pozivom stranim ambasadama da evakuišu svoje osoblje iz glavnog grada, ukazuje na Putinovu nameru da proširi rusku kampanju bombardovanja uprkos velikim troškovima i mogućem međunarodnom negodovanju, prenosi Javna radiodizuzna služba (PBS).

Obimne vežbe ruskih nuklearnih snaga održane ranije ovog meseca, kao i niz ratobornih izjava iz Moskve kojima se evropski saveznici Kijeva upozoravaju na moguću odmazdu zbog onoga što Kremlj predstavlja kao njihovu umešanost u ukrajinske napade dronovima, dodatno su naglasili Putinovu nameru da podigne ulog u sukobu.

Kako rusko napredovanje usporava, Ukrajina pojačava udare dugog dometa

Nakon niza teritorijalnih dobitaka prošle godine, rusko napredovanje duž fronta dugog više od 1.000 kilometara gotovo je potpuno usporilo poslednjih meseci, dok su ukrajinske oružane snage izvele uspešne protivudare i povratile deo teritorije.

"Karakter rata trenutno se menja u korist ukrajinskih snaga, makar za sada", navodi se u nedavnoj analizi vašingtonskog Instituta za proučavanje rata (ISW).

"Tempo napredovanja ruskih snaga stagnira, dok ukrajinske snage primenjuju nove taktike i operativne koncepte u nastojanju da prevaziđu pozicioni način ratovanja".

Zastoj na bojištu podriva Putinov javno deklarisani cilj da brzo zauzme delove istočne Donjecke oblasti koji su još pod ukrajinskom kontrolom. Kijev je odbacio njegove zahteve da se povuče iz regiona kao uslov za prekid vatre.

Istovremeno, Ukrajina je značajno proširila svoje udare dugog dometa na ruska energetska postrojenja i fabrike naoružanja, nanoseći sve veću štetu.

Putin je smanjio obim tradicionalne vojne parade povodom Dana pobede 9. maja zbog straha od ukrajinskih napada dronovima.

Nekoliko dana kasnije, veliki napad dronovima na predgrađa Moskve odneo je tri života i pokazao da čak ni strogo zaštićena ruska prestonica nije potpuno imuna na napade. Time su narušeni napori Kremlja da sukob predstavi kao nešto udaljeno što ne utiče na svakodnevni život običnih građana Rusije.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da napadi "značajno menjaju situaciju i, šire, svetsku percepciju ruskog rata".

Priznajući rastuću pretnju dubokih udara Ukrajine, ruski zakonodavci su ove nedelje odobrili zakon kojim se navodi da bi banke u zemlji trebalo da snose troškove instaliranja sistema za ometanje dronova u svojim prostorijama, umesto da se oslanjaju na vojsku.

"Iz ruske perspektive, ovi napadi će se samo pogoršati", rekao je Tomas Vitington iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi u Londonu.

Dodao je da sve smeliji napadi dronovima u Ukrajini „nanose ne samo političku već i ekonomsku cenu Rusiji“.

Rat uzima svoj danak ruskoj ekonomiji i moralu

Ruska ekonomija je stagnirala, jer je početni podsticaj od masivnih vojnih izdataka prestao. Vlada je povećala poreze i povećala domaće zaduživanje kako bi budžetski deficit držala pod kontrolom. I iako je američki rat u Iranu značio neočekivane prihode od nafte za Rusiju, fundamentalni ekonomski izazovi ostaju.

Očekuje se da će Putin umanjiti negativnu dinamiku na sledećem međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, godišnjem događaju koji ima za cilj da predstavi dostignuća Rusije.

Najdžel Guld-Dejvis iz londonskog Međunarodnog instituta za strateške studije rekao je u analizi da su „visoke cene kapitala, rada i robe, podstaknute ratom, kao i rastući porezi, počeli da depresiraju civilni sektor“, što je rezultiralo "dvostrukom ekonomijom pregrejane vojne proizvodnje i civilne stagnacije".

Dok se Rusija oslanjala na dobrovoljne vojnike da se bore u ratu, nudeći im relativno visoke plate i druge beneficije, Guld-Dejvis je tvrdio da "postoje znaci da ovaj podsticaj možda više ne funkcioniše efikasno i da je Rusija počela da gubi više vojnika nego što može da regrutuje".

Da bi održao rat, Kremlj će morati na silu da mobiliše ljudske i materijalne resurse, što će zahtevati da "ograniči poslednje preostale postsovjetske tržišne slobode, slobodu rada i slobodu kretanja", rekao je on.

Kao znak rastućeg nezadovoljstva, neki uticajni ljudi na društvenim mrežama, koji su ranije bili lojalni Kremlju, počeli su otvoreno da kritikuju vladine politike.

Potez vlasti da ograniče internet preko mobilnih telefona i blokiraju popularne aplikacije za razmenu poruka poremetio je svakodnevne rutine miliona ljudi, izazivajući otvoreno negodovanje.

Natalija Kasperskaja, istaknuta IT preduzetnica i čvrsta pristalica Kremlja, oštro je kritikovala gašenja i pokušaje blokiranja virtuelnih privatnih mreža, upozoravajući da oni nanose ogromnu štetu tehnološkom sektoru.

Tatjana Stanovaja, stručnjak za Rusiju koja je osnovala bilten "R.Politik" fokusiran na politiku Kremlja, primetila je da su širenje napada ukrajinskih dronova, zajedno sa gašenjima mobilnog interneta i rastućim porezima, narušili Putinov ugled. Iako se on ne suočava sa neposrednim pretnjama svojoj vladavini, "postepeno bleđenje Putinovog kredibiliteta je stvarno“, rekla je ona.

Početkom proleća, ruske ankete, uključujući i onu koju je sproveo vladin istraživački centar, zabeležile su pad Putinovih rejtinga, iako su u maju blago porasle u anketi koju je kontrolisala država, nakon što je organizacija promenila metodologiju kako bi uključila intervjue licem u lice. Mnogi posmatrači veruju da su brojke možda naduvane usred široko rasprostranjenog suzbijanja neistomišljenika.

"Putin gubi svoju magiju", napisao je Aleksandar Baunov iz Karnegi centra za Rusiju i Evroaziju u komentaru.

"Moć ostaje nepodeljena u njegovim rukama, ali njena čarolija bledi. Čak se i lojalisti žale na sve veća ograničenja i represiju, a nekada optimistični poslovni ljudi sada su očajni".

Nove pretnje Rusije Ukrajini i Zapadu

Pozivajući se na napad ukrajinskog drona na studentski dom u rusko okupiranom istočnom delu Ukrajine 22. maja, za koji je, prema rečima Moskve, ubijena 21 osoba, Putin je naredio masovni raketni napad na Kijev i okolni region. Nedeljna baražna vatra, u kojoj je učestvovala nova ruska hipersonična raketa Orešnik, ubila je dvoje, ranila desetine drugih i uništila ili oštetila mnoge zgrade.

U ponedeljak je rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da će Moskva pokrenuti "dosledne i sistematske" napade na Kijev ciljajući objekte za proizvodnju dronova i "centre za donošenje odluka". Pozvalo je strane diplomate da napuste prestonicu, zahtev koji su ukrajinski saveznici odbili.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov pozvao je američkog državnog sekretara Marka Rubija da ga upozori na predstojeće napade i da insistira na evakuaciji svojih diplomata.

"Opasnost u svim ovim ratovima, kako se nastavljaju, a zatim se nastavljaju, jeste da uvek nose pretnju eskalacije, širenja u nešto novo", rekao je Rubio.

Iranski rat je efikasno obustavio američke posredničke napore u Ukrajini i iscrpeo američke raketne arsenale, odlažući isporuku američkih raketa Patriot koje su Ukrajini očajnički potrebne da bi odbila ruske napade.

Vojni analitičar sa sedištem u Moskvi, Sergej Poletajev, rekao je da Rusija vidi nedostatak sredstava protivvazdušne odbrane u Kijevu kao priliku.

"Kijevska protivvazdušna odbrana je dovoljno iscrpljena da učini masovni napad efikasnim", rekao je on.

Uz najavljeni blic na Kijev, Rusija je izdala niz pretnji usmerenih ka evropskim saveznicima Ukrajine.

Ministarstvo odbrane objavilo je spisak postrojenja u Evropi za koja je navelo da su uključena u proizvodnju dronova i njihovih komponenti za Ukrajinu. A moskovska Spoljna obaveštajna služba upozorila je baltičke zemlje da ih članstvo u NATO-u neće zaštititi od odmazde Moskve ako dozvole Ukrajini da pokreće napade sa njihove teritorije. Ti saveznici su osudili tvrdnje Moskve.

"Zapravo smo veoma, veoma blizu direktnog vojnog sukoba", rekao je Dmitrij Poljanski, ruski izaslanik pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju.

(Telegraf.rs)