Kako je Ukrajina preokrenula situaciju u ratu: Sada je Rusija ta koja je u defanzivi

Sve je više dokaza koji ukazuju na to da Ukrajina dobija zamah na ratištu u svom iscrpljujućem sukobu sa Rusijom, vraćajući teritorije po prvi put posle više godina i nadmudrujući moskovske snage zahvaljujući dominaciji u ratovanju dronovima.

Vojni analitičari su ove nedelje ocenili da je rat ušao u novu fazu, u kojoj je Kijev na pragu da prekine zastoj koji traje još od kraja 2023. godine, tokom kojeg nijedna strana nije uspela da ostvari značajnije dobitke duž linije fronta duge gotovo 1.100 kilometara, prenodi portal The Hill.

Kijev sada narednih šest meseci naziva "presudnim" za preuzimanje inicijative na bojištu, dok je Moskva na ovaj zamah odgovorila pretnjama eskalacijom i pojačanim vazdušnim napadima.

"Po prvi put od 2023. godine Ukrajinci su zaista uspeli da povrate više teritorije nego što su Rusi osvojili", izjavio je Džordž Baros, dugogodišnji stručnjak za Rusiju koji sada radi u Institutu za proučavanje rata (ISW)

U izveštaju objavljenom ove nedelje, ISW je naveo da ukrajinski uspesi pokazuju da se rat, barem za sada, razvija u korist ukrajinskih snaga. Kao razloge navode usporavanje napredovanja ruskih trupa i efikasnu upotrebu dronova i inovativnih taktika od strane Ukrajinaca, što im je omogućilo da se oslobode starih pozicija i preuzmu inicijativu.

Dronovi su se pokazali kao najefikasnije oruđe Ukrajinaca, koji su njima proširili takozvanu "zonu smrti", prostor oko linije fronta u kojem su vojnici najizloženiji napadima,  za više od 16 kilometara u oba smera, prema rečima Anatola Livena, višeg saradnika u "Quincy Institute for Responsible Statecraft".

"Rusi jednostavno ne mogu da okupe količinu ljudstva i oklopnih snaga potrebnih za proboj", rekao je Liven.

"Pre samo nekoliko meseci, a svakako pre godinu dana, većina analitičara tvrdila je da će Rusija do sada zauzeti čitav Donbas", dodao je on, misleći na region koji Rusija smatra svojim "prioritetnim ciljem". "U stvarnosti, Rusija je i dalje veoma, veoma daleko od ostvarenja tog cilja".

To je omogućilo Ukrajini da pređe iz pozicionog rata u kojem se linije fronta jedva pomeraju i nijedna strana ne može da sakupi dovoljno snaga za ozbiljniji prodor na teritoriju protivnika u fazu u kojoj od aprila počinje da osvaja više teritorije nego što to uspeva Rusiji.

"To je zato što su Ukrajinci postali mnogo efikasniji u sprečavanju ruskog napredovanja", rekao je Baros.

Baros je naveo da se ova promena pripremala mesecima i da njeni koreni sežu još do kraja 2025. godine, kada su Ukrajinci počeli da gađaju ruske kopnene radare, stanice za elektronsko ratovanje, raketne sisteme zemlja-vazduh i kapacitete za upravljanje dronovima, čime su praktično oslepeli moskovske snage za nadolazeće vazdušne pretnje.

Peter Rug, viši saradnik i direktor Centra za Evropu i Evroaziju pri "Hudson Institute", koji se ranije ovog meseca vratio iz Ukrajine, rekao je da su Ukrajinci pokazali izuzetnu inovativnost kada je reč o ratovanju dronovima.

On je prepričao razgovor koji je vodio sa vojnim bolničarem, koji mu je rekao da već šest meseci nije lečio nijednu prostrelnu ranu od metka zbog toga što se najveći deo borbenih dejstava sada odvija uz upotrebu dronova.

"Postoje snajperisti koji su, ponekad nevoljno, prekvalifikovani za upravljanje sistemima dronova", istakao je Rug.

Napredak je omogućio Kijevu da izvede više udara dugog dometa dublje u Rusiji na naftne i vojne objekte, nanoseći udarce ekonomiji i ratnim naporima zemlje. Primer za to je što je Ukrajina rano u sredu ujutru napala rusku vazduhoplovnu bazu u Voronježu, fabriku za popravku vojnih aviona u Taganrogu i rafineriju nafte u Tuapseu.

To je takođe omogućilo Ukrajini da započne nove mehanizovane napade koji su polako otimali zemlju od ruske kontrole brže nego što je Moskva mogla da je zauzme.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je prošle nedelje izjavio da je Ukrajina povratila skoro 230 kvadratnih milja (oko 400 kilometara) teritorije od početka godine. Moskva trenutno kontroliše skoro 20 procenata teritorije zemlje.

Rusija "vraća se unazad na bojnom polju", rekla je En Kist-Batler, direktorka britanske agencije za komunikaciono-obaveštajne poslove "Government Communications Headquarters", u godišnjem javnom obraćanju.

Dodala je da je skoro 500.000 ruskih vojnika poginulo od početka rata u Ukrajini u februaru 2022. Rusija je odgovorila na promenu atmosfere eskalacijom napada na Ukrajinu i proširivanjem svojih pretnji na okolne evropske zemlje.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je zapretilo novim talasom "sistematskih udara" usmerenih na "centre za donošenje odluka i komandne punktove" u Kijevu, upozoravajući strane državljane i diplomate da bi trebalo da napuste Ukrajinu.

Noćni napad dronom na Ukrajinu je zalutao, udarivši u stambenu zgradu u istočnoj Rumuniji, povredivši dve osobe u zemlji članici NATO.

Dok su članice NATO odgovorile obećanjima da će zaštititi svaki centimetar zemalja članica alijanse, Dmitrij Medvedev, glavni savetnik ruskog predsednika Vladimira Putina, upozorio je da je "mirnom snu Evrope došao kraj".

Rusija je saopštila da su novi napadi odgovor na navodni ukrajinski napad dronom prošle nedelje za koji Moskva tvrdi da je pogodio studentski dom u regionu Luganska i ubio najmanje 21 osobu.

Prošlog vikenda, Rusija je pokrenula jedan od svojih najtežih udara na Kijev od početka borbi, ispalivši 90 raketa i više od 600 dronova, u kojima su ubijene najmanje četiri osobe i ranjeno još 87.

Ukrajina nastoji da okupi globalnu podršku tokom onoga što naziva ključnim vremenom u sukobu. Zelenski je ove nedelje napisao pismo predsedniku Trampu i Kongresu SAD, apelujući za više municije za protivvazdušnu odbranu Patriot, s obzirom na znake da se Rusija sprema da "intenzivira svoju kampanju terora".

Andrij Bilecki, visoki ukrajinski komandant, rekao je za Rojters da su "narednih šest do devet meseci prekretnica".

Bilecki, koji komanduje ukrajinskim Trećim armijskim korpusom, rekao je za taj medij da veruje da su snage Moskve iscrpljene i nesposobne da ostvare bilo kakve značajne pobede u bitkama.

"Nedostatak ljudstva im više ne dozvoljava da napreduju onako kako su napredovali, na primer, pre godinu dana", rekao je Bilecki za Rojters.

Ta prednost daje Kijevu šansu da ostvari dovoljno dobitaka kako bi ojačao svoju poziciju u mirovnim pregovorima, koji su za sada u zastoju, kako je prošle nedelje priznao državni sekretar Marko Rubio.

"Jednostavno smo nekako osetili da nije postignut veliki napredak. Takođe nismo zainteresovani da se uključujemo u beskrajni ciklus sastanaka koji ničemu ne vode", naveo je Rubio.

Dodao je da Vašington ostaje otvoren za posredovanje u budućim razgovorima, naglašavajući da je dogovoreno rešenje, a ne vojna pobeda, jedini način da se okonča rat.

Ali Baros je tvrdio da bi spoljne zemlje trebalo da iskoriste trenutne prednosti Ukrajine i pomognu joj da iskoristi dobitke, upozoravajući da oni neće biti trajni.

"Ono što Sjedinjene Države i međunarodni partneri koji podržavaju Ukrajinu gledaju je izuzetno retka, prolazna prilika da se oslone na pomoć Ukrajini da iskoristi ovu prednost koju imaju dok je još imaju", rekao je i zaključio:

"Nisam spreman da tvrdim da će biti ovde za devet meseci. Zato zaista moramo da sagledamo ovaj prozor onakvim kakav jeste".

(Telegraf.rs)