Vrućina ubija tri puta više ljudi u Evropi nego saobraćajne nesreće: Rekordi već padaju, a maj se tek završio

Evropa se suočava sa letnjim temperaturama iako proleće još nije završeno, a stručnjaci upozoravaju da opasnost prevazilazi običan osećaj nelagodnosti!

Kako prenosi britanski The Guardian, novi podaci i temperaturni rekordi zabeleženi već na početku sezone ukazuju na zabrinjavajuću činjenicu: Ekstremne vrućine u Evropi već odnose znatno više života nego mnoge pretnje koje privlače mnogo veću pažnju javnosti.

Preporučujemo

Šta se dešava?

Naučnici i zdravstveni stručnjaci upozoravaju da je najnoviji toplotni talas u delovima Evrope deo "nove realnosti" oblikovane klimatskim promenama.

U Velikoj Britaniji, temperature su prošlog ponedeljka dostigle 34,8 stepeni Celzijusa, da bi u utorak porasle na 35,1 stepen Celzijusa u zapadnom delu Londona. Prema podacima Met Office, takve temperature bile bi neuobičajene čak i usred leta, a kamoli u maju.

Vrućina je već odnela ljudske živote u drugim zemljama. U Francuskoj je po prvi put od uspostavljanja sistema upozorenja 2004. godine aktiviran nacionalni alarm za vrućinu već u maju, pri čemu je sedam smrtnih slučajeva povezano sa visokim temperaturama. U Španiji se, u međuvremenu, očekuju temperature blizu 40 stepeni Celzijusa.

Istraživači navode da se broj žrtava izazvanih vrućinom često potcenjuje. Na osnovu podataka o prekomernoj smrtnosti, jedna studija je pokazala da su letnje vrućine u Evropskoj uniji tokom 2024. godine izazvale približno tri puta više smrtnih slučajeva nego saobraćajne nesreće, 16 puta više nego ubistva i više od 10.000 puta više nego teroristički napadi.

Ekološki epidemiolog Garjfalos Konstantinudis procenio je da su u Engleskoj i Velsu između subote i ponedeljka zabeležena približno 250 dodatna smrtna slučaja povezana sa vrućinom.

"Toplotni talasi koji dolaze rano u sezoni posebno su opasni zato što naši organizmi još nisu imali vremena da se prilagode", objasnio je on.

Naučnici navode da je trenutni talas vrućine delimično posledica sistema visokog vazdušnog pritiska koji zadržava toplotu, ali da je širi trend mnogo jasniji. Zagrevanje planete izazvano ljudskim aktivnostima, prvenstveno sagorevanjem uglja, nafte i gasa, učinilo je ovakve događaje češćim i intenzivnijim.

Zašto je to važno?

Ekstremne vrućine predstavljaju jedan od najočiglednijih načina na koji sve ozbiljnije klimatske promene ugrožavaju ljudske živote i egzistenciju.

One mogu izazvati toplotnu iscrpljenost, toplotni udar, dodatno opterećenje srca i probleme sa disanjem, posebno kod starijih osoba, male dece, radnika na otvorenom i ljudi sa postojećim zdravstvenim problemima. Takođe mogu poremetiti san i radnu sposobnost, dok osobe koje nemaju pristup rashlađivanju ostaju posebno ugrožene.

Ekonomske posledice se takođe mogu brzo proširiti. Poljoprivrednici u pojedinim delovima Evrope već upozoravaju da bi dugotrajne vrućine i suša mogle da nanesu štetu usevima, uključujući žitarice u Španiji.

Kada ekstremni vremenski uslovi istovremeno pogode poljoprivredu, tržište rada i zdravstvene sisteme, posledice mogu biti rast troškova života i slabljenje lokalne ekonomske stabilnosti.

Šta se preduzima?

Vlade i lokalne vlasti širom Evrope pojačavaju sisteme ranog upozoravanja, otvaraju rashladne centre za ugrožene građane i sprovode kampanje informisanja o zaštiti tokom toplotnih talasa.

Istovremeno, naučnici i stručnjaci za klimu naglašavaju da je dugoročno rešenje smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, unapređenje energetske efikasnosti i prilagođavanje gradova sve toplijoj klimi kroz više zelenih površina, hladovinu i otporniju infrastrukturu.

Javne zdravstvene agencije izdaju upozorenja, a istraživači prate smrtne slučajeve povezane sa vrućinom. Stanovnici bi trebalo da izbegavaju naporne aktivnosti tokom najtoplijih sati, da ostanu hidrirani, da traže hlad ili hladne zatvorene prostore i da proveravaju starije komšije, rođake i sve koji imaju zdravstvenih problema.

Naučnici i dalje upozoravaju da je smanjenje zagađenja koje zagreva planetu neophodno za ograničavanje budućih ekstrema. Takođe pozivaju vlade i zajednice da prošire pristup hlađenju, ojačaju akcione planove za vrućinu i da se prema vrućini ponašaju kao prema vanrednoj situaciji u javnom zdravstvu kakva već jesu.

"Ovaj najnoviji toplotni talas u Evropi je brutalan podsetnik na spiralne posledice klimatske krize, kako ljudske tako i ekonomske", rekao je Sajmon Stil, izvršni sekretar Ujedinjenih nacija za klimatske promene.

(Telegraf.rs)