Ruski špijuni su sve agresivniji, a ovo im je glavni cilj: Zapadne sankcije uzimaju danak

Ruske obaveštajne službe postale su znatno agresivnije u nastojanjima da ukradu zapadnu tehnologiju i vojne tajne, dok sankcije sve više opterećuju ratnu ekonomiju zemlje, izjavila su trojica visokih evropskih obaveštajnih zvaničnika.

Prema njihovim rečima, agenti iz Moskve osnivaju lažne kompanije, angažuju posrednike i koriste sajber-špijune i hakere za prikupljanje informacija koje bi mogle da posluže i za napade na ključnu infrastrukturu, prenosi Associated Press.

Četiri godine međunarodnih sankcija otežale su Moskvi nabavku mašina, tehnologije i naučnih dostignuća iz Evrope, dok je dugotrajni rat u Ukrajini dodatno opteretio važne industrijske sektore i približio zemlju mogućoj finansijskoj krizi.

"Oni tačno znaju šta im je potrebno", rekao je Kristofer Vedelin, zamenik direktora operacija u Švedskoj bezbednosnoj službi.

"Ulažu ozbiljne napore kako bi nabavili napredne alatne mašine, fabričku opremu, istraživanja i tehnologije dvojne namene", dodao je on.

Rusija traži vrhunska istraživanja, vojnu tehnologiju i softver

U Švedskoj je Rusija usmerila pažnju na odbrambenu industriju i najnaprednija istraživanja vezana za moderno naoružanje, uključujući "Saab JAS 39 Gripen", navodi  Vedelin.

Prema njegovim navodima, Moskva pokušava da nabavi i tehnologije kamera i lasera koje su razvijene za civilnu upotrebu, ali koje bi mogle biti ugrađene u ruske sisteme naoružanja.

Rusija takođe pokušava da dođe do tehnologija koje bi joj pomogle da održi korak sa Zapadom ili da stekne prednost u narednim decenijama, smatra Juha Martelius, direktor Finske bezbednosne i obaveštajne službe.

"Govorimo o svemirskoj tehnologiji, kvantnim tehnologijama, arktičkim tehnologijama i pomorskim tehnologijama“, rekao je Martelius.

Dodao je da je svemirska tehnologija nešto što je Rusiji potrebno "odmah", ne iznoseći dodatne detalje. Takve tehnologije države koriste za satelitsko snimanje, komunikacije i navigaciju. Martelius je naveo da su Rusiji potrebne i računarske tehnologije pod sankcijama, kao i softverska ažuriranja za industrijske alatne mašine.

U sredu je En Kest-Batler, direktorka britanske signalno-obaveštajne agencije GCHQ, optužila Rusiju da "neprestano cilja" Ujedinjeno Kraljevstvo i njene evropske saveznike krađom tehnologije, kao i planiranjem sabotaža i atentata.

U maju je švedska policija uhapsila dve osobe osumnjičene za kršenje sankcija povezanih sa kompanijom iz Turske koja je Rusiji isporučila desetine pošiljki alatnih mašina za obradu i struganje metala.

Kako šeme za nabavku tehnologije postaju sve složenije, kompanije moraju biti svesnije mogućnosti da nesvesno postanu deo ruskog lanca snabdevanja za ratne potrebe, upozorio je Vedelin.

"Sve ruske bezbednosne i obaveštajne službe učestvuju u naporima države da dođe do ovih tehnologija. To je zajednički napor celokupnog ruskog obaveštajnog aparata", rekao je on.

Obaveštajni zvaničnici kažu da Rusiju manje brine da li će biti uhvaćena

Moskva takođe sprovodi sajber napade na evropske firme i kritičnu infrastrukturu u pokušaju da prikupi informacije, koje bi mogla da iskoristi "kada dobije priliku i kada to posluži njihovoj svrsi", rekao je Vedelin. On je ukazao na napad na švedsku elektranu prošle godine.

Akteri povezani sa Rusijom pokušali su da "unište" elektranu, ali nisu uspeli jer je sistem detektovao upad. Napad je delimično bio usmeren na potkopavanje zapadne podrške Ukrajini.

Pre toga, švedske bezbednosne službe su uglavnom posmatrale izviđanje potencijalnih napada, prikupljanje obaveštajnih podataka ili aktivnosti povezane sa sajber kriminalcima. Napad je označio "promenu" u ruskom načinu delovanja, tvrdi Vedelin.

"Više se ne brinu toliko o potencijalnom pripisivanju nakon svojih aktivnosti, pa preuzimaju veće rizike da bi postigli svoje ciljeve", rekao je.

Problemi se gomilaju za rusku ekonomiju

Sve agresivnija taktika Rusije može odražavati rastuću unutrašnju zabrinutost zbog njene ekonomije, koja „uopšte ne ide dobro“, rekao je Kaupo Rosin, šef estonske Spoljne obaveštajne službe.

Martelijus je rekao da oko trećine ruskog BDP trenutno ide na ratne napore. Rat i sankcije koje su usledile usporili su rast i podstakli inflaciju.

Ruski zvaničnici su planirali budžetski deficit od 3,7 biliona rubalja (52,1 milijarda dolara) za celu 2026. godinu i već je dostigao oko 3,4 biliona rubalja (47,9 milijardi dolara) do kraja februara, rekao je Rosin.

Rat u Iranu koji je izbio 28. februara pružio je podsticaj uzrokujući skok cena nafte. SAD su odobrile izuzeća od sankcija za prodaju ruske nafte, a Velika Britanija je ublažila svoje sankcije u pokušaju da smanji globalne troškove goriva.

Povećani prihodi od tada verovatno su poboljšali ruski budžet, ali "to ih ne spasava", rekao je Rosin, dodajući da bi, ako se pritisak Zapada nastavi, Moskva mogla da se suoči sa finansijskom krizom pred kraj godine.

Rosin je rekao da obaveštajni podaci koje je videla njegova agencija pokazuju mračnije izglede među ruskim zvaničnicima u poslednjih šest meseci, a narativ o "potpunoj pobedi" u Ukrajini je nestao. Prema britanskim procenama skoro 500.000 ruskih vojnika ubijeno je u Ukrajini od početka invazije 2022. godine.

Rusija i Ukrajina su uglavnom držale u tajnosti brojke borbenih žrtava. Zastoj na bojnom polju i ekonomski problemi navode mnoge ruske zvaničnike da se privatno pitaju "čemu je sve ovo", rekao je Rosin, pozivajući se na obaveštajne izveštaje.

Martelijus iz finske obaveštajne službe rekao je da, iako su neki izveštaji o ratu u Ukrajini možda bili "očišćeni" pre nego što su stigli do stola predsednika Vladimira Putina, on veruje da ruski lider ima prilično jasnu sliku o ekonomskim izazovima.

Ali to ne znači da će doći do političkih promena.

"Veoma je opasno... početi analizirati Rusiju kao da je neka zemlja poput naše. Jer nije", zaključuje Martelijus.

(Telegraf.rs)