"Rođaka (15) je ubijena jer je odbila da se uda za svog rođaka. Moja porodica je slavila plešući na ulici"

Zgrožena nedavnim ubistvom 15-godišnje devojčice, jedna njena rođaka opisala je šta se dogodilo - kao i svoje strahove za druge žene i devojčice koje su u Iraku primorane na rane brakove.

"Muškarci iz mog plemena (šire porodice) bacili su moju rođaku Kavtar Bašar el-Husajdžavi (15), u jamu i preko njenog tela stavili malo zemlje. Ubili su je nekoliko sati ranije sa 10 metaka i odsekli joj malu glavu sekirom. Moja porodica se zatim pridružila drugima na ulicama da plešu i slave njenu smrt."

Kavtar je živela u el-Nahravanu, distriktu na jugoistoku Bagdada. Bila je izbačena iz škole i sa 13 godina prisiljena da se uda za alkoholičara mnogo starijeg od sebe, piše The Guardian.

Trpela je godinu dana nasilja i maltretiranja pre nego što je pobegla nazad svojoj porodici, koja ju je potom stavila u kućni pritvor i vršila stalni pritisak da se vrati mužu i zlostavljaču. Zapretila je da će sebi oduzeti život i, na kraju, zvanično se razvela na sudu krajem 2025.

Ubrzo nakon toga, njen rođak je pušten iz zatvora i tražio je od Kavtarinih roditelja njenu ruku. Kavtar je odbila, jer su svi znali da je mladoženja umešan u trgovinu drogom i alkoholom. Njena porodica ju je ignorisala i dala svoju saglasnost, jer prema njihovom običaju "reč muškarca se ne može prekršiti zbog devojke". Njena majka i ženski rođaci u kući nisu mogli da joj se pridruže u odbijanju.

Početkom maja, kako su se dan venčanja i ono što je ona smatrala novom fazom silovanja i nasilja približavali, Kavtar je napustila porodičnu kuću. Bila je lišena mogućnosti da ide u školu ili da nauči kako da zarađuje, pa je otišla bez ičega osim odeće i marame za glavu.

Nakon bekstva, primetio ju je komšija koji ju je oteo na tri dana i, kako ona kaže, podvrgao užasnim stvarima koje nije želela da opiše. Iako je porodici potvrdila da nije pobegla dobrovoljno sa njim, pa čak i nakon što su sigurnosne kamere navodno potvrdile da je bila vučena silom, njena porodica joj nije verovala.

Kavtarin otac, stric i verenik ispitivali su je šta se dogodilo tokom ta tri dana pre nego što su je odveli u otvoreno područje na periferiji Bagdada.

"Pokušavam da zamislim šta je osećala u tom automobilu sa tri muškarca iz porodice koja je trebalo da bude njen krug sigurnosti. Da li su joj rekli kakva joj je sudbina? Kakve su bile njene poslednje molbe? Da li je vrištala, nadajući se da će im se savest probuditi? Ili se pitala kako njen otac može to da uradi svojoj ćerki?", pita se rođaka ubijene devojčice.

"Na društvenim mrežama sam videla njeno detinje lice, poslednji put kada je nosila školsku uniformu. Stara fotografija koja ne pokazuje sve njene lepe crte. Ubrzo su se proširili snimci članova plemena kako radosno plešu na njenom ubistvu. Nisam videla nikoga u porodici ko žali. Naprotiv, muškarci su slavili."

"Kada sam čula vest, bila sam kod kuće jednog običnog popodneva, dok otac nije došao s informacijom o njenom nestanku i ubistvu. Da sam ovu priču čula od stranca, u objavi na Instagramu, verovatno ne bih verovala. Kako neko može da nosi toliku ružnoću u srcu i da je primeni na sopstvenu ćerku? Ali ovo se dogodilo ovde, devojci koju sam poznavala i sa kojom sam nekada sedela."

"Pokušala sam da ostanem mirna i mislila sam da će bar policija kazniti počinioce. Umesto toga, navodno je jedan policajac tražio mito da bi rekao da je bila oteta, a ne ubijena. Muškarci su više puta pomerali Kavtarino telo iz straha. Telo sa 10 metaka, bez pokrova i ritualnog pranja, prenošeno je između rupa. Ako živi nemaju humanosti, gde je svetost za mrtve?"

"Na kraju, to me je nateralo da progovorim. Ja i druge žene u širem krugu porodice (bez koordinacije, jer nismo imale poverenja ni u koga) počele smo da šaljemo njeno ime i fotografiju, kao i slike njenih ubica, medijskim stranicama i platformama, nadajući se pravdi za ovo dete i da joj se makar omogući dostojanstvena sahrana. Plašila sam se da će slučaj biti zakopan kao stotine drugih priča u kojima žene i devojčice umiru samo zato što su pokušale da prežive."

"Ono što me najviše užasava jeste koliko je ubistvo postalo lako za muškarce u Iraku. Više se ne plaše zakona ni države, jer svuda vide korupciju. Svi su prikrili šta se dogodilo. Navodno će advokat preuzeti slučaj, telo će biti pronađeno, a njen brat će se predati kao jedini počinilac kako bi slučaj bio zatvoren kao 'ubistvo iz časti'", kaže rođaka.

Iako irački zakon ne pominje direktno izraz "ubistvo iz časti", postoje ublažavajuće okolnosti u zakonu koje se odnose na zločin ubistva motivisan čašću. Onaj ko ubije svoju ženu ili blisku žensku rođaku nakon što je zatekne u činu preljube može biti kažnjen zatvorom do tri godine. U mnogim slučajevima zločin se ne posmatra kao namerno, potpuno ubistvo, već kao porodični incident koji je izmakao kontroli.

"Novi irački zakoni koji dozvoljavaju brak deci već od devet godina su zastrašujući za mene, jer dete izvučeno iz škole i gurnuto u rani brak postaje ranjivije i manje sposobno da se zaštiti ili da se suprotstavi nasilju koje trpi. Kavtar još nije dostigla uzrast koji bi joj omogućio da razume život, a ipak su je svi tretirali kao ženu koja mora biti potčinjena, nadzirana i kažnjena", zaključila je rođaka.

(Telegraf.rs)