Kako je Sadam Husein opljačkao milijardu $ i to 48 sati pre nego što su počele da padaju američke bombe

Grupa muškaraca stigla je u Centralnu banku Iraka u Teheranu pre svitanja 18. marta 2003. godine.

Nekoliko sati pre nego što je banka zvanično otvorena, Kusaj Husein, mlađi sin iračkog predsednika Sadama Huseina, predao je pismo koje je navodno potpisao njegov otac.

Preporučujemo

U pismu je bilo odobreno podizanje toliko velike sume novca da su bila potrebna tri velika kamiona da ga odvezu.

Dok su Kusaj i Sadamov lični telohranitelj posmatrali, nekoliko muškaraca utovarilo je gomile novčanica od 100 dolara, ukupne vrednosti neverovatnih 900 miliona američkih dolara. Uz to su uzeli i približno 100 miliona evra, navodi ugledni vojni portal We Are The Mighty.

Ova krađa, koja se uglavnom smatra najvećom pljačkom banke u istoriji, dogodila se samo dan pre nego što je koalicija predvođena Sjedinjenim Američkim Državama započela vazdušne udare na Bagdad u okviru vojne operacije "Iračka sloboda"

Niko nije pokušao da zaustavi pljačkaše.

"Kada dobijete naređenje od Sadama Huseina, o tome se ne raspravlja", izjavio je neimenovani irački zvaničnik za The New York Times.

Oružje za masovno uništenje

Predsednik SAD Džordž Buš bio je odlučan da ukloni Sadama Huseina sa vlasti. Tokom svog obraćanja o stanju nacije 2002. godine, Buš je svrstao Irak zajedno sa Iranom i Severnom Korejom u ono što je nazvao "osovinom zla" i tvrdio da Irak poseduje oružje za masovno uništenje.

Kasnije se pokazalo da je ta tvrdnja, zasnovana na pogrešnim obaveštajnim podacima, bila netačna. Ipak, to nije sprečilo Sjedinjene Države da predvode vojnu koaliciju u kojoj su učestvovale i snage iz Ujedinjeno Kraljevstvo, Australija, Danska, Holandija i Poljska.

Sadam Husein je prvi put preuzeo vlast 1979. godine, godinu dana nakon što je Džordž Buš izgubio na svojim prvim političkim izborima. Sadam je vladao Irakom kao autoritarnom državom gotovo četvrt veka, ali kraj njegove vladavine brzo se približavao.

Američkoj vojsci i njenim saveznicima bile su potrebne svega tri sedmice da zauzmu Bagdad, što se dogodilo 9. aprila 2003. godine.

Sadam i njegovi sinovi, Udaj i Kusaj, potom su se sakrili, dok su mnogi irački građani slavili njihov pad sa vlasti. Milijarda dolara koju su ukrali nije pronađena, ostavljajući mnoge da se pitaju: Gde je otišla?

Gde je novac?

Pojavile su se teorije o tome šta se dogodilo sa svim tim bogatstvom. Prema izveštajima The New York Times, neki su se pitali da li je novac bio namenjen finansiranju Sadamove vlade u egzilu kao deo "strategije nakon okupacije".

Drugi su se pitali da li je izašao iz Iraka i preko granice u Siriju. Da li bi ukradeni finansijski prihod mogao biti iskorišćen za finansiranje terorističkih operacija?

Niko nije znao sa sigurnošću, ostavljajući mnoge više nego obično zabrinutim da povrate ono što je Huseinov režim uzeo u toj pljački ranog jutra.

Jedan zvaničnik Ministarstva finansija SAD verovao je da je deo milijarde dolara nezakonito stečene dobiti otkriven u palati u Sadamovom vlasništvu, objavio je Tajms.

Ukupan iznos od 650 miliona dolara svakako je izazvao sumnju. Međutim, jedan irački zvaničnik je odbacio tu vest, tvrdeći da ogromna suma verovatno pripada Udaju Huseinu. Na kraju krajeva, Udaj "bio je poznat po gomilanju ogromnih zaliha ličnog novca".

Iako je to otkriće navodno bio ćorsokak, 15. maja 2003. godine, otprilike dva meseca nakon pljačke, objavljeno je da je skoro sav novac pronađen.

Povraćaj većeg dela plena

Novac nikada nije stigao do Sirije. Sjedinjene Države su otkrile da su u Iraku pronašle približno 950 miliona dolara. Verovalo se da je to lavovski deo onoga što su Kusaj i njegovi saradnici uzeli iz Centralne banke Iraka 18. marta. (Nakon što je Bagdad pao, pljačkaši su opljačkali banku i zapalili je, sravnjavajući je sa ruševinama.) Otkrili su novac uredno odvojen u 191 kutiji.

Iako je milijardu dolara ogromna količina novca, ona je predstavljala samo deo onoga što je Sadamov režim ukrao iz Iraka. Ta cifra je verovatno bila mnogo veća, možda se približavala 40 milijardi dolara. Međutim, niko nije znao sa sigurnošću, činjenicu koju je jedan američki zvaničnik priznao nazivajući svaku projekciju ludim nagađanjem.

Koalicija predvođena SAD na kraju je izvela Sadama i njegove sinove pred lice pravde. Američke snage su ubile Udaja i Kusaja nakon "žestoke pucnjave" 22. jula 2003. godine u njihovom skrovištu u Mosulu, u Iraku.

Pronalaženje Sadama je potrajalo malo duže, ali on nije mogao da se krije zauvek. Američka vojska je pronašla svrgnutog diktatora 13. decembra 2003. godine, pokušavajući da izbegne otkrivanje u paukovoj rupi blizu svog rodnog grada Tikrita. Irački sud je proglasio Huseina krivim za naređivanje ubistva 148 šiitskih seljana 1982. godine, što je navelo hiljade da slave, i osudio ga na smrt.

"Era Sadama Huseina je sada prošlost, kao što je bila i era Hitlera i Musolinija", rekao je irački premijer Nuri el Maliki nakon završetka suđenja.

Sadam je umro vešanjem 30. decembra 2006. godine.

(Telegraf.rs)