PUBERTETLIJE IZA REŠETAKA Švedska priprema zatvore za trinaestogodišnje ubice: Obezbediće im i plišane igračke

Porast pucnjava i bombaških napada povezanih sa kriminalnim bandama tokom poslednje decenije, od kojih su mnoge izvršili maloletnici, izdvojio je Švedsku od drugih evropskih zemalja i ostavio vlastima hitan problem: šta učiniti sa decom koja ubijaju.

Vlada, koja je na vlasti od 2022. godine i ulazi u neizvesne izbore u septembru na kojima je kriminal jedno od ključnih pitanja, smatra da je dosadašnji blag pristup propao i da je vreme za oštrije mere, odnosno slanje dece mlađe od 15 godina u zatvor umesto u sistem socijalne zaštite.

Međutim, pojedini stručnjaci i poslanici upozoravaju da je to pogrešan pristup, piše Reuters.

Švedska se suočava sa talasom kriminala povezanog sa bandama, čije mreže učestvuju u trgovini drogom, velikim prevarama i pljačkama, ostvarujući oko 185 milijardi švedskih kruna (oko 20 milijardi dolara) godišnje.

Policija procenjuje da postoji 17.500 aktivnih članova bandi i 50.000 njihovih saradnika. Bande koriste društvene mreže za regrutovanje tinejdžera, a u nekim slučajevima i dece od samo 11 godina, za izvršavanje ubistava i bombaških napada širom nordijskih zemalja.

Mlađi od 15 godina suočavali se s optužbama za ubistvo ili pokušaj ubistva

Prema predloženom novom zakonu, starosna granica za krivičnu odgovornost biće spuštena sa 15 na 13 godina, što je niže nego u većini evropskih država, a maloletnici osuđeni za najteža krivična dela biće smešteni u specijalne zatvore. Jedan od njih biće namenjen devojčicama.

"Nalazimo se u vanrednoj situaciji", izjavio je ministar pravde Gunar Stremer u aprilu.

"Prošle godine 52 dece mlađe od 15 godina učestvovalo je u sudskim postupcima kao osumnjičeni za ubistvo ili pokušaj ubistva. Dakle, ne govorimo o krađama, pa čak ni o napadima ili pljačkama. Govorimo o ubistvima."

Parlament će 15. juna glasati o zakonu, koji će biti preispitan nakon pet godina.

Snižavanje granice krivične odgovornosti samo je jedna od novih mera za borbu protiv nasilja bandi. Druge uključuju duže zatvorske kazne i proširena policijska ovlašćenja.

Desničarska vlada tvrdi da njena kampanja daje rezultate. Tokom 2025. godine u pucnjavama su ubijene 44 osobe, što je manje od rekordne 62 žrtve iz 2022. godine. Takođe, više članova bandi nalazi se iza rešetaka.

Ali zaustavljanje regrutovanja dece u bande biće mnogo teže. Vlada veruje da će zatvor delovati kao sredstvo odvraćanja, dok će intenzivni programi rehabilitacije sprečiti povratak kriminalu.

Pubertet u zatvoru

U zatvoru Rozersberg, severno od Stokholma, jednom od tri zatvora koja se preuređuju za najnasilnije maloletne prestupnike, život iza rešetaka biće fokusiran na školovanje.

U slobodno vreme zatvorenici će moći da gledaju televiziju, igraju video-igre ili vežbaju u teretani. Ćelije će se zaključavati svake večeri od 20 časova.

Upravnik zatvora Gabrijel Vesman očekuje prve zatvorenike nakon leta. Najveći izazov u odnosu na odrasle zatvorenike biće pružanje utehe i podrške tinejdžerima, od kojih neki nikada nisu živeli odvojeno od roditelja.

"Oni će ovde odrastati", rekao je, dodajući da zatvor mora da im pomogne da prođu kroz pubertet.

Mobilni telefoni neće biti dozvoljeni, dok će časovi šaha pomagati u razvijanju koncentracije. Ali, kako kaže, potrebni su im i emocionalni ventili.

"Nije neobično da dečaci tog uzrasta u spoljašnjem svetu imaju plišane igračke", rekao je Vesman. "Možda bi trebalo da obezbedimo po jednu u svakoj ćeliji."

Mladi članovi bandi često ponavljaju krivična dela

Do sada su se najteži maloletni prestupnici u Švedskoj nalazili pod nadzorom socijalnih službi. Međutim, taj sistem se uglavnom smatra neuspešnim. Prema izveštaju švedske Državne kancelarije za reviziju, devet od deset mladih članova bandi smeštenih u domove za maloletnike ponovo se vraća kriminalu. Osam od deset njih kasnije završi u zatvoru kao odrasle osobe.

Vlada smatra da će zatvaranje zaštititi javnost, obezbediti pravdu za žrtve i prekinuti veze sa kriminalnim bandama.

Kritičari strahuju od posledica po decu

"Trinaestogodišnjak je dete, i to dete koje zakonski nema dovoljno godina čak ni da kupi energetsko piće", izjavila je portparolka opozicione Partija centra Vilma Rot.

"Decu mlađu od 15 godina koja počine teška krivična dela trebalo bi smestiti pod starateljstvo i pružiti im lečenje, a ne ih zatvarati."

Zabrinutost su izrazile i švedske policijske i zatvorske vlasti.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, gde je starosna granica za krivičnu odgovornost 10 godina, trenutno se vodi rasprava o njenom povećanju.

Danska je 2010. godine eksperimentisala sa spuštanjem granice krivične odgovornosti na 14 godina, ali su istraživači zaključili da to nije imalo nikakav uticaj na stopu kriminala.

Profesor kriminologije sa Univerziteta u Stokholmu, Felipe Estrada Dorner, rekao je da zatvaranje već marginalizovane dece može dodatno ugroziti njihove životne šanse, ali da društvo mora biti zaštićeno.

"Ne možemo dozvoliti da ubice slobodno šetaju našim ulicama", rekao je on.

(Telegraf.rs)