Putin i dalje odbija kompromis u vezi Ukrajine: Međutim, javni diskurs u Rusiji se ubrzano menja

Kada bi Rusija Vladimira Putina imala zvanični slogan, kako bi on glasio?

"Rusija je ono što jeste i ne stidimo se da to pokažemo", rekao je jednom ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u intervjuu.

Preporučujemo

To odgovara. Ali nedavno se pojavila i ažurirana verziju od veteranke pop i narodne muzike Nadežde Babkine. Nakon što je od predsednika Putina primila nagradu, Babkina je publici u Kremlju rekla:

"Rusija se nikada neće predati zahvaljujući našem izuzetnom, multietničkom genetskom kodu... koji nas sve drži na okupu. "Svako kome se to ne sviđa", dodala je, "može da ide i da se otruje".

Na mnogo načina, rečenica "mogu da idu i da se otruju" sažima Rusiju 2026. godine - Bez izvinjenja, bez kajanja i bez kompromisa!

Baš kao i sam Vladimir Putin.

Od kada je naredio invaziju na Ukrajinu, lider Kremlja nije pokazao nikakvo žaljenje, nikakvu grižu savesti zbog odluke da napadne ruskog suseda, niti bilo kakvu nameru da prekine neprijateljstva, navodi se u analizi BBC koju prenosimo:

Ove nedelje Rusija je izvela još jedan masovni raketni i bespilotni napad širom Ukrajine. Napad je usledio uoči godišnjeg Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu, događaja osmišljenog da predstavi Rusiju svetu.

Ugledni zapadni investitori i političari odavno su prestali da dolaze. Ipak, organizatori tvrde da će prisustvovati delegacije iz više od 130 zemalja i teritorija. Za zemlju koja traži strane investicije, više od četiri godine rata sa susedom ne deluje kao najbolja reklama.

Ali, kao što smo već ustanovili, "Rusija je ono što jeste". Forum ili ne, napadi na Ukrajinu se nastavljaju.

Javni stav predsednika Putina o ratu ostaje nepromenjen. On i dalje zahteva da Ukrajina prepusti Rusiji kontrolu nad čitavim regionom Donbasa. Vladimir Putin se nije promenio. Ali jedna stvar u Kremlju jeste.

A to ima veze sa Donaldom Trampom.

Prošle godine ruski zvaničnici su delovali uvereno da će američki predsednik pomoći u postizanju mirovnog sporazuma za Ukrajinu pod uslovima Moskve. Drugim rečima, da će predsednik SAD Donald Tramp izvršiti pritisak na Kijev da prihvati maksimalističke zahteve Moskve.

Nakon prošlogodišnjeg samita SAD i Rusije u Enkoridžu, na Aljasci, visoki ruski zvaničnici su mesecima lirski govorili o "duhu Enkoridža",  kao da su Donald Tramp i Vladimir Putin postigli međusobni dogovor o Ukrajini u korist Moskve.

Ali mirovni sporazum nije postignut.

"Ne znam za duh Enkoridža", nedavno je ruskoj državnoj televiziji rekao pomoćnik predsednika Putina za spoljnu politiku, Jurij Ušakov. "Nikada nisam koristio tu frazu".

To je bio znak da je "duh Enkoridža", ako ne i nestao, onda bar počeo da isparava. Ovo bi mogao biti jedan od faktora koji podstiču očiglednu frustraciju Vladimira Putina.

Ima ih mnogo drugih

Ono što je lider Kremlja zamislio kao kratkoročnu „specijalnu vojnu operaciju“ pretvorilo se u krvavi rat iscrpljivanja koji je sada u petoj godini. Od februara 2022. godine, Rusija je pretrpela ogromne gubitke na bojnom polju, značajnu štetu svojoj ekonomiji i tehnološki pad.

Štaviše, rat se približio kući. Danas ukrajinski dronovi dosežu duboko u Rusiju. Rafinerije nafte i druga energetska infrastruktura redovno su meta. Prošlog meseca, veliki napad ukrajinskog dronova na Moskovsku oblast istakao je da bi protivvazdušna odbrana oko ruske prestonice mogla biti probita.

Usred straha od napada, godišnja parada povodom Dana pobede na Crvenom trgu 9. maja je smanjena. Više od četiri godine rata i hiljade međunarodnih sankcija stavili su ogroman pritisak na rusku ekonomiju. Budžetski deficit raste, ekonomija stagnira.

A kako je Kremlj odgovorio na ove izazove?

Svakako ne smanjenjem svoje takozvane "specijalne vojne operacije". Daleko od toga.

Sudeći po nedavnim velikim ruskim vazdušnim napadima na ukrajinske gradove, odgovor je eskalacija.

Kremlj uz to ne preuzima odgovornost za ovo. Krivi Kijev, tvrdeći da Rusija reaguje na nedavni ukrajinski napad na studentski dom u Starobilsku, na istoku Ukrajine pod ruskom okupacijom. Prema zvaničnim podacima, tamo je poginulo 21 studenta.

Ukrajinska vojska je saopštila da je pogodila sedište ruske elitne jedinice bespilotnih letelica Rubikon u Starobilsku. Nije rečeno da li je to bila ista zgrada kao ona koju je Rusija identifikovala.

Kraj borbi izgleda daleko kao i uvek

Prethodnih godina predsednik Putin je koristio nastupe na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu da prenese svoj trenutni pogled na svet i da ponovi svoje kritike Zapada. U Sankt Peterburgu se očekuje da će se sastati sa glavnim urednicima međunarodnih novinskih agencija i održati glavni govor.

Hoće li iskoristiti ovogodišnji forum da signalizira promenu stava o Ukrajini? Za sada nema ničega što bi to ukazivalo. Ipak, unutar Rusije postoje znaci rastućeg javnog diskursa o tome da li je vreme da se okonča rat.

Sve je više dokaza za to i u strogo kontrolisanom medijskom pejzažu ove zemlje. Pišući u časopisu "Rusija u globalnim poslovima", koji ima bliske veze sa spoljnopolitičkim establišmentom zemlje, politolog Vasilij Kašin je nedavno zaključio:

"Cilj eliminisanja antiruskog režima u Ukrajini u sadašnjoj fazi je fundamentalno nedostižan bez potpune vojne okupacije cele zemlje, uključujući i zapadni deo, na duži period. Za Rusiju je to tehnički nemoguće".

Nekoliko dana kasnije, prokremljski tabloid "Moskovski komsomolec" citirao je političkog komentatora Aleksandra Nosoviča:

"Stručna zajednica je podeljena između onih koji su za nastavak specijalne vojne operacije dok se ciljevi ne postignu i onih koji veruju da je vreme da se ona okonča, budući da najgori mogući scenario nije čak ni poraz, već beskrajna specijalna operacija".

U istom radu, advokat Dmitrij Krasnov je tvrdio da su, kroz rusku istoriju, "izgubljeni ratovi i ponižavajuća primirja redovno vodili do novih prodora, reformi i, iznenađujuće, do novih pobeda... veliki geopolitički gubici su ponekad bili korisniji od briljantnih pobeda".

U zemlji čija je nacionalna ideja oblikovana oko koncepta Rusije kao nacije pobednika i pobeda, bilo je zapanjujuće videti takav članak u štampanom obliku.

Da li je to nagoveštavalo da Rusija treba da okonča rat protiv Ukrajine, a da nije ostvarila svoje ciljeve?

Nekoliko dana kasnije, ovaj tekst više nije postojao na internetu.

"Greška 404. Stranica nije pronađena", pojavljuje se na ekranu, a pristup sajtu je odbijen.

Možda postoji diskurs. Ali on očigledno još ima granice.

(Telegraf.rs)