"Zgrade mogu da se poprave, ali naše duše ne mogu": Kako žive Ukrajinci u Kijevu pod ruskim bombama

Ukrajinci su znali da dolazi veliki napad. Otkako je Rusija pre oko nedelju dana zapretila da će pojačati napade na glavni grad Kijev, mnogi su noći provodili u podzemnim skloništima.

"Nalazili smo se dva sprata ispod zemlje, a ipak smo mogli da osetimo i čujemo snažne eksplozije iznad nas. Zatim su došli ruski dronovi, verovatno noseći dodatni eksploziv ili izviđajući štetu koju su rakete već napravile. Potom su usledile nove rakete", navodi Vitalij Ševčenko, prenosi BBC.

Preporučujemo

Tokom noći više od 41.000 ljudi, uključujući gotovo 4.500 dece, sklonilo se u podzemne stanice kijevskog metroa, što je rekordan broj poslednjih godina, saopštila je kompanija koja upravlja metroom.

Iako je Moskva najavila da će njeni napadi postati mnogo žešći, ovaj se nije mnogo razlikovao od onoga što je Kijev već mnogo puta doživeo. Rusija je još jednom saopštila da će gađati vojne ciljeve, ali su stradali civili.

Kada su nakon napada izašli iz skloništa, mnogi su bili šokirani prizorom svojih četvrti koje su bile potpuno promenjene - nagore. Prozori su bili razbijeni, automobili pretvoreni u neprepoznatljive gomile izgorelog i iskrivljenog metala.

U Kijevu je te noći poginulo najmanje šest osoba, dok je smrt i razaranje zabeleženo i u drugim delovima Ukrajine. U Dnjepru je poginulo najmanje 16 ljudi nakon što su pogođene dve stambene zgrade.

Više od 90 ljudi povređeno je u ova dva grada, dok je Harkov na severoistoku zemlje, gde su takođe pogođeni energetski objekti i civilna infrastruktura, prijavio 10 povređenih, među kojima je i jedno dete. Mete napada bile su i druge oblasti širom zemlje.

U Vinogradaru, inače mirnom naselju Kijeva, zatečen je prizor potpunog razaranja. Visoke stambene zgrade sa razbijenim prozorima, olupine izgorelih automobila na trotoarima, prašina i dim u vazduhu. Meštani su rekli da su čuli najmanje tri veoma snažne eksplozije. Nekoliko njihovih komšija prebačeno je u bolnicu sa teškim povredama.

Ana živi u devetospratnoj stambenoj zgradi odmah pored epicentra jedne od eksplozija. Kroz suze je rekla da je jedan od automobila potpuno uništenih u eksploziji bio njen. Ali ne brine samo za svoj automobil ili svoj stan.

"Popraviće zgradu, ali ne i naše duše", rekla je.

"Cela zgrada, cela Ukrajina tuguje. Šta smo učinili da zaslužimo ovo?".

Nakon napada, usledila je ogromna akcija saniranja štete i pomoći preživelima. Ispred Anine kuće, spasioci su se uveravali da su svi fizički dobro, dok su vladini psiholozi razgovarali sa šokiranim, a ponekad i uplakanim meštanima, a volonteri su delili besplatnu hranu i piće.

Policija je terala sve dalje od solitera dok su krhotine stakla i dalje ispadale iz razbijenih prozora.

U blizini, dečaci iz komšiluka pridružili su se opštinskim radnicima u čišćenju ruševina iz dečjeg centra za aktivnosti, na čijim su ostacima još uvek vidljivi naslikani ljubičasti leptiri.

Ali, ako se udaljite od epicentra eksplozije, osećaj normalnosti počinje da se vraća. Iza ugla od Anine kuće, dvoje dece se igralo na ljuljašci, gledajući u neverici svu tu vrevu u svom komšiluku.

Još dalje, putari su postavljali novi asfalt, a autobusi su vozili kao da se ništa neobično ne dešava na maloj udaljenosti.

Ovo je način na koji se Kijev nosi sa ratom: bez obzira koliko je teško pogođen, grad se ipak vraća svojim svakodnevnim rutinama.

(Telegraf.rs)