Ne prestaje haos u Albaniji zbog projekta Trampovog zeta: Odbijen predlog Edija Rame

Protesti u Albaniji protiv izgradnje luksuznog odmarališta, projekta koji podržava Džared Kušner, zet Donalda Trampa, sve su masovniji nakon što su protivnici odbili ponudu premijera Edija Rame za razgovor o rešenjima. Organizacije za zaštitu prirode tvrde da su radovi već započeti u zaštićenom obalnom području, dok premijer insistira na tome da će projekat doneti nova radna mesta i preko potrebne investicije.

Protesti i odbijanje pregovora

Hiljade ljudi izašle su juče, treći dan zaredom, na ulice Tirane, a neki od njih mahali su dušecima, aludirajući na strah od ekološke štete usled sve glasnijih poziva na zaustavljanje projekta. Protesti su najavljeni i na jugu zemlje, gde su nedavno započeti pripremni radovi na kompleksu vrednom 1.6 milijardi dolara, i to na području koje se dugo smatralo jednim od ekološki najosetljivijih na Mediteranu.

Preporučujemo

Ceo je proces od početka do kraja bio potpuno netransparentan. Nije bilo nikakve javne rasprave ni uvida u dokumentaciju o dozvolama. Zato sada poručujemo: ako uklone buldožere, sruše ogradu i vrate stanište u prvobitno stanje, tek tada možemo razgovarati", izjavio je Aleksandr Trajce, izvršni direktor vodeće albanske organizacije za zaštitu prirode, PPNEA.

Premijer Edi Rama, koji brani projekat kao prekretnicu na putu te male balkanske zemlje od nekadašnje staljinističke države do luksuzne turističke destinacije, predložio je u utorak sastanak s demonstrantima kako bi se rešio spor. Međutim, socijalistički čelnik ostao je čvrst u svom stavu, poručivši: "Dok sam ja ovde, nema apsolutno nikakve šanse da se investicija zaustavi."

Ugrožena priroda i sumnje u zakonitost

Kao najstarija albanska ekološka organizacija, PPNEA je upozorila javnost da je regija jedinstvenog biodiverziteta i kulturne baštine u opasnosti od uništenja. Početkom godine, Ivanka Tramp nenajavljeno je posetila zemlju s timom arhitekata, obilazeći lokaciju predviđenu za gradnju od strane investitorske firme njenog supruga, Affinity Partners.

Odmaralište bi trebalo da se  prostire na području koje obuhvata nenaseljeno ostrvo Sazan, jedino albansko ostrvo, ali i močvare te obalska staništa unutar morskog nacionalnog parka koji ga okružuje. Prema podacima organizacije BirdLife International, te su vode jedno od poslednjih utočišta sredozemne medvedice, a područje je i dom za više od 200 vrsta ptica, od kojih su mnoge ugrožene, uključujući flaminga  i dalmatinske pelikane.

Veliki delovi zaštićenog obalskog staništa severno od sela Zvernec, između lagune Narta i mora, takođe su predviđeni za gradnju. "Nikad nismo svedočili nečemu ovakvom u zaštićenim područjima Albanije. Ovo nije samo potez bez presedana, ovo je potpuni slom vladavine prava. Bez ikakvog obzira prema društvu, bez ekoloških procena, bez ugovornih dozvola - samo su stigli buldožeri", rekao je Trajce.

Bes meštana i istraga tužilaštva

Uzbuna je, kaže, prerasla u otvoreni bes javnosti kada su radnici počeli da postavljaju ogradu s betonskim postoljem i bodljikavom žicom oko lokacije blizu Zverneca, angažovali privatnu firmu za obezbeđenje, a teške mašine počele su  uništavati drevne dine i šume mediteranskog bora kako bi probili pristupne puteve.

"Tada su se meštani zaista razbesnili. Ljudi koji onde poseduju ili obrađuju zemlju odjednom joj više nisu mogli prići. Stvar je prerasla ekološko pitanje. Sada je to pitanje svih građana. Puno je šire od toga", istaknuo je Trajce. Ove nedelje , albansko posebno tužiteljstvo za borbu protiv korupcije, SPAK, objavilo je da je pokrenulo istragu o kontroverznim zakonskim izmenama usvojenim 2024. godine, a koje se odnose na zaštićena područja.

Stavovi investitora i vlade

Investitori tvrde da će  se projekat razvijati odgovorno. "Naš fokus ostaje na odgovornom upravljanju, poboljšanju okoline, otvaranju radnih mesta i stvaranju dugoročne vrednosti za lokalne zajednice. Poštujemo javne i institucionalne procese koji su u toku", rekao je Asher Abehsera, predsednik firme Sazan Real Estate Development LLC, koja razvija planove u partnerstvu s Kušnerovom firmom.

Rama, koji je prošle godine osvojio četvrti mandat obećavajući ulazak Albanije u EU do 2030. i koji nastoji privući investicije u zemlju koja je i dalje među najsiromašnijima u Evropi, takođe negira da će projeakt ugroziti netaknutu obalu.

On je 1. juna u albanskom parlamentu izjavio da su pregovori još u toku i da konačni predlog tek treba da bude  dogovoren. U izjavi od srede poručio je kako je "vrlo važno da ostanemo gostoljubivi i pošteni te da ni pod kojim uslovima ne dobijemo stigmu zemlje u kojoj se investitori susreću s otporom".

Širi kontekst projekta

U ranijem intervjuu za Guardian, pre nego što je projekat prvobitno odobren, Rama je otkrio da Kušnerovo zanimanje za Albaniju datira godinama unazad , "još iz vremena kad Tramp nije bio ni blizu tome da postane američki predsednik, a činilo se da je bliži zatvoru nego Beloj kući". "To nije imalo veze s Trampom, nego s Džaredom kao američkim investitorom koji ima veliki projekat", rekao je tada Rama.

Nakon gotovo 50 godina izolacije pod čvrstom vlašću režima koji je zabranjivao putovanja, Albanija je postala sve popularnija destinacija, privlačna posetiocima svojom prirodnom lepotom i pristupačnošću. Za pristalice, Ramina inicijativa za privlačenje vrhunskih investitora nužna je ako zemlja želi izbeći zamke masovnog turizma. No za protivnike, ova  kontroverza samo je dolila ulje na vatru rastućeg nezadovoljstva vladom.

"Bes nije toliko usmeren na Kušnera ili Ivanku Tramp, koliko na vladu i način na koji je vodila ceo proces", zaključio je Trajce.

(Telegraf.rs/Index.hr)