Putin: Besmislica je da ćemo napasti NATO, Rusija spremna za mir sa Ukrajinom

Ruski predsednik Vladimir Putin odbacio je priče koje kruže zapadnim zemljama o navodnom predstojećem napadu Rusije na NATO, ocenjujući takve tvrdnje kao apsurdne i kao "namernu manipulaciju", a istovremeno je poručio da je Rusija spremna za mir sa Ukrajinom i da je potrebno da u pregovorima sa tom zemljom posrednik bude neko ko je neutralan.

"Koja je svrha napada na Evropu i borba protiv NATO-a? Ovo nije samo besmislica, to je namerna provokacija osmišljena da stvori pretnju koja zapravo ne postoji i da primora stanovništvo njihovih zemalja da troši više novca na odbranu", rekao je Putin u razgovoru sa rukovodiocima vodećih međunarodnih novinskih agencija na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma (SPIEF) u Sankt Peterburgu, koji je trajao oko dva sata.

Preporučujemo

Na pitanje da prokomentariše izjavu američkog državnog sekretara Marka Rubija, koji je rekao da je rat u Ukrajini "katastrofa za Rusiju", Putin je kazao da stvarnost na terenu pokazuje drugačije, prenosi agencija RIA Novosti.

"Pre svega, i to se mora naglasiti, ruske trupe napreduju duž cele linije kontakta", istakao je Putin.

On je rekao da se Ukrajina suočava sa katastrofalnim nedostatkom ljudstva, i da mesečno gubi oko 40.000 ljudi.

"Ljudi se nasilno odvode, nema motivacije, niko ne želi da se bori. Pokrenuto je 200.000 krivičnih postupaka zbog dezerterstva", kazao je ruski predsednik.

Prema njegovim rečima, nedavno je ruska vojska preuzela kontrolu nad približno 2.440 kvadratnih kilometara, oblast Luganska, koji je Rusija priznala kao Lugansku Narodnu Republiku, potpuno je oslobođena, a oblast Donjecka, za Rusiju Donjecka Narodna Republika, ruske trupe su zauzele na 85 odsto površine, dok je u Zaporoškoj oblasti zauzeto 80 odsto teritorije.

Govoreći o upotrebi balističke rakete Orešnik, Putin je rekao da Rusija nije imala "nijednu borbenu upotrebu rakete Orešnik u punom smislu te reči na ukrajinskoj teritoriji".

Putin je kazao da su najnoviji udari tom raketom izvedeni "tamo gde je bilo pogodno videti rezultate", da su rezultate udara nadgledali dronovi, kao i da su prikupljeni podaci neophodni za "donošenje budućih odluka o upotrebi rakete Orešnik u punom obimu protiv određenih ciljeva, uključujući i urbana područja".

Tokom sastanka sa rukovodiocima međunarodnih medija Putin je dosledno isticao da je Rusija spremna za mir, da su uslovi poznati, i da se o njima razgovaralo u Enkoridžu, kao i da je američki predsednik Donald Tramp upoznat sa njima.

"Ukrajinska strana mora da pristane na iste kompromise, i sukob će brzo doći do svog prirodnog završetka. Stičem utisak da vladajući krugovi u Kijevu nisu zainteresovani za okončanje borbi, jer bi izgubili vlast ako bi to učinili", naglasio je ruski lider.

Putin je kazao i da ruska kontrola nad Donbasom i sporazum o Ukrajini nisu međusobno isključivi.

Na pitanje koga bi, osim bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera, Moskva mogla da prihvati u ulozi posrednika sa evropske strane, Putin je rekao da su zemlje Evropske unije u principu nepogodne za tu ulogu, jer nisu nepristasne.

"Posredovanje pretpostavlja neutralnost. Kakva vrsta posrednika mogu da budu zemlje koje se efikasno uvlače u vojnu akciju", rekao je Putin.

Govoreći o Šrederu, on je rekao da "on nije Putinov prijatelj, kako se obično kaže".

"On je nemački državnik, ima stav i hrabrost da ga brani. Danas u Evropi nema mnogo takvih kao on", istakao je Putin.

Putin je dodao da obe strane moraju verovati mirovnom posredniku, kao i da je to radno pitanje o kojem se može razgovarati "tiho i mirno, na nivou ministarstava spoljnih poslova ili obaveštajnih agencija".

Dodao je da se "kontakti između obaveštajnih agencija nastavljaju".

Govoreći o snabdevanju Evrope ruskim gasom, Putin je rekao da je jedna linija Severnog toka 2 bezbedna i ispravna, i da je potrebno "samo pritisnuti dugme i gas počinje da teče".

"Gasprom je spreman sutra - 25 do 28 milijardi kubnih metara godišnje. Iznenađen sam što čujem da je 'zla Rusija prestala da isporučuje energiju Evropi'. Nismo ništa zaustavili", naveo je Putin.

On je kazao da je pitanje suvereniteta Nemačke da li će postići sporazum sa Vašingtonom, koji je uveo sankcije Severnom toku.

Govoreći o pregovorima sa Ukrajinom, Putin je rekao da je Zelenskom istekao predsednički mandat u maju 2024. godine, a da novi izbori još nisu zakazani.

"Želeli bismo, ako potpisujemo istorijske dokumente, da ih potpišemo sa legitimnim pojedincima. Ako postoji volja, naći ćemo nekoga sa kim ćemo potpisati dokument", zaključio je Putin.

Što se tiče reči koje bi izgovorio u ličnom susretu Putin je kazao da bi rekao "najmanje što bi se moglo i trebalo reći - 'hvala Bogu što je sve gotovo'".

Na pitanje da li namerava da ostane na funkciji predsednika Rusije do 2030. ili čak 2036. godine, Putin je rekao da se zemlja suočava sa mnogim "hitnim problemima", koji se moraju rešavati "sa fokusom na budućnost Rusije".

Govoreći o svojim odnosima sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, Putin je rekao da su Rusija i Kine "prijatelji ne protiv bilo koga, već u interesu jednih i drugih".

"Si me zove 'moj stari prijatelj', i ja to kažem. To nije figurativno izražavanje", kazao je Putin.

Na pitanje da li približavanje Nju Delhija Vašingtonu komplikuje rusko-indijske odnose, Putin je rekao da su "svi već shvatili da je pritisak na (indijskog) premijera Narendru Modija uzaludan".

Putin je, govoreći o Jermeniji koja je krenula putem približavanja Evropskoj uniji, a ostala je član Evroazijske ekonomske unije (EAEU), rekao da to donosi stvarne kontradikcije u standardima i propisima.

"Svaka suverena zemlja ima pravo da bira svoje partnere. Ali treba da odluči", rekao je Putin.

Istakao je da njegov zahtev Jerevanu ostaje isti - da donesu odluku "što je pre moguće" i da održe referendum.

(Telegraf.rs/Tanjug)