Američka vojska priprema izvršenja smrtnih kazni za četiri svoja pripadnika, čeka se samo Trampovo odobrenje!

Vojska SAD priprema se da sprovede izvršenja egzekucije nad četvoricom vojnih osuđenika na smrt ukoliko dobije naredbu, prema internom planskom dokumentu koji je pregledao ABC News.

Ako bi se to realizovalo, to bi bio prvi put u više od pola veka da američka vojska izvršava smrtne kazne nad osuđenim pripadnicima oružanih snaga.

Plan, nazvan "Operation Resolute Justice" i interno izdat u februaru, nalaže vojnim zvaničnicima da koordiniraju sa Federalnim zavodom za zatvore kako bi se osuđenici prebacili iz Vojnog disciplinskog zatvora u Fort Levenvortu u Kanzasu u federalni objekat za izvršenje kazni u Ter Hautu u Indijani, gde je Ministarstvo pravde sprovodilo federalna pogubljenja tokom prvog mandata Donalda Trampa.

Vojska nije izvršila pogubljenje vojnika od 1961. godine, kada je vojnik Džon Benet pogubljen nakon što je osuđen za silovanje i pokušaj ubistva 11-godišnje devojčice u Austriji.

Portparolka američke vojske Sintija Smit izjavila je da služba redovno sprovodi planerske vežbe za izvršenje kazni, kao i za druge potencijalne misije, u okviru očekivanja mogućih naredbi iz Bele kuće.

"Vežbe u vezi s ovom operacijom sprovode se redovno poslednjih 20 godina. To su standardni deo planiranja i pripreme u slučaju da predsednik odobri smrtnu kaznu", rekla je Smit, dodajući da vojska nije dobila konkretno naređenje.

Plan predviđa da različite vojne komponente budu spremne da sprovedu izvršenja u roku od 150 dana od predsedničkog odobrenja, uz detaljne rokove i procedure.

Iako vojni sudovi mogu izreći smrtnu kaznu, za njeno izvršenje potrebno je odobrenje predsednika. Bela kuća nije odgovorila na zahtev za komentar, već je uputila ABC News na vojsku.

Plan takođe uređuje način na koji bi vojska komunicirala sa javnošću, uključujući mogućnost prisustva medija tokom izvršenja.

Vojni medij Task & Purpose prvi je izvestio o ovom planiranju.

Donald Tramp je u drugom mandatu ponovo aktivirao primenu smrtne kazne na federalnom nivou. Prvog dana povratka u kancelariju, potpisao je izvršnu naredbu kojom se Ministarstvu pravde nalaže da obnovi i intenzivira korišćenje smrtne kazne, nakon što je administracija Džozefa Bajdena pauzirala federalna pogubljenja.

Tokom predsedničkog mandata Baraka Obame nije bilo federalnih izvršenja smrtne kazne. On je ublažio kaznu jednom vojnom osuđeniku na smrt, Dvajtu Lovingu, u kaznu doživotnog zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta. Loving je osuđen za ubistvo dvojice vojnika 1988. godine.

Ministar odbrane Pit Hegset je u septembru izjavio da će tražiti izvršenje smrtne kazne za Nidala Hasana, osuđenog za masovno ubistvo u Fort Hudu 2009. godine, kada je ubijeno 13 ljudi, a 32 ranjeno, prema The Hill-u.

"Stoprocentno sam posvećen tome da se smrtna kazna izvrši nad Nidalom Hasanom. Žrtve i preživeli zaslužuju pravdu bez odlaganja", rekao je Hegset.

U aprilu je Ministarstvo pravde najavilo dodatne mere za ubrzanje izvršenja smrtnih kazni, uključujući proširenje odobrenih metoda, među kojima je i streljanje.

U maju je Hegset dodelio Purpurna srca devetorici veterana u Fort Kempbelu u Kentakiju, koji su ranjeni u napadu 2003. godine u Kampu Pensilvanija u Kuvajtu. Napad je izveo vojnik Sergej Hasan Akbar, koji je osuđen za unapred planirano ubistvo i pokušaj ubistva zbog bacanja granata i otvaranja vatre na vojnike.

Među četvoricom vojnih osuđenika na smrt nalazi se i Ronald Grej, bivši specijalista i kuvar iz 82. vazdušno-desantne divizije iz Fort Brega u Severnoj Karolini.

Grej je 1988. godine osuđen po 14 tačaka optužnice, uključujući tri ubistva s predumišljajem, pokušaj ubistva i tri silovanja.

U julu 2008. predsednik Džordž V. Buš odobrio je njegovo pogubljenje i zakazao datum u decembru te godine. Savezni sudija je potom odložio izvršenje, a zabrana je ukinuta odlukom drugog sudije 2016. godine. Grej je jedini aktuelni vojni osuđenik na smrt za koga je predsednik ranije odobrio izvršenje.

Timoti Henis, bivši viši vodnik koji je radio na padobranskoj opremi u 82. vazdušno-desantnoj diviziji, osuđen je 1986. u državnom sudu Severne Karoline za silovanje i ubistvo jedne žene i njene dve ćerke. Kasnije je presuda poništena zbog nedostatka dokaza, a novo suđenje 1989. završeno je oslobađajućom presudom.

Godinama kasnije, očuvani dokazi su ponovo analizirani DNK tehnologijom koja tada nije postojala, što je ponovo otvorilo slučaj.

Iako pravila zabrane ponovnog suđenja za isto delo sprečavaju novu državnu optužnicu, vojni tužioci SAD i dalje mogu da gone bivšeg pripadnika vojske ako je delo počinjeno dok je bio u aktivnoj službi. Henis, koji je časno napustio vojsku 2004. godine, vraćen je u aktivnu službu i ponovo mu je suđeno pred vojnim sudom gde je osuđen na smrt.

(Telegraf.rs)