Debakl velikog evropskog projekta: Da li će ikada Evropa postati vojno nezavisan kontinent?

Francuska i Nemačka zvanično su napustile plan o zajedničkoj izgradnji borbenog aviona sledeće generacije, projekta poznatog pod skraćenicama FCAS i SCAF.

Odluka o potpunom prekidu saradnje usledila je nakon dubokih, nepremostivih industrijskih i političkih nesuglasica. Ovaj kolaps predstavlja verojatno najteži udarac viziji francuskog predsednika Emanuela Makrona o stvaranju vojno nezavisnog kontinenta, piše Politico.

Preporučujemo

Slom ovog megalomanskog programa, čija se vrednost procenjivala na minimalno 100 milijardi evra, ilustruje koliko je teško naterati europske sile na saradnju na kompleksnim vojnim projektima. Sve se to događa u najgorem mogućem trenutku, u vreme otvorenih pretnji iz Moskve i opravdanog straha u pouzdanost i stabilnost saveza sa SAD-om.

Foto: Tanjug/AP

Foto: Tanjug/AP

Makron i nemački kancelar Fridrih Merc došli su do zajedničkog zaključka da se uključene firme jednostavno ne mogu dogovoriti o gradnji zajedničkog aviona. Kako se saznaje iz visokih izvora u nemačkoj vladi, Merc je stoga i službeno savetovao Makronu da se razvoj ovog aviona ne nastavi.

Sve je počelo s velikim ambicijama, a završilo u blatu

Ambiciozni projekat, u koji se naknadno uključila i Španija, lansirali su 2017. godine Emanuel Makron i tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel. Plan je bio da novi sistem šeste generacije do 2040. godine u potpunosti zameni nemačke Eurofightere i francuske Rafale  i postane kičma evropske vazdušne moći.

Međutim, program je godinama bio paralizovan zbog ogorčenog rata za nadmoć između francuskog giganta Dassault Aviation i nemačko-španskog konzorcijuma Airbus Defence and Space.

Svako je hteo da kontroliše ključne tehnologije i donosi konačne odluke o budžetu i dobavljačima. Osim samog aviona, projekat je trebao da uključi flotu naprednih pratećih dronova i takozvani ‘borbeni oblak‘ - digitalni živčani sistem koji bi pomoću satelita i veštačke inteligencije umrežio sve komponente na frontu.

Rat sujeta: Kako su se posvađali Airbus i Dassault

Izvori iz diplomatskih krugova u Berlinu i Parizu mesecima su tvrdili da je projekat zapravo klinički mrtav. Sukob je eskalirao kada je Dassault, proizvođač francuskog Rafala, zatražio apsolutno liderstvo u razvoju aviona. Prema njihovoj zamisli, Airbus bi bio tek obični podizvođač s ograničenim uvidom u nacrte.

Airbus je takav pristup glatko odbio, naglasivši da bi to partnerski program pretvorilo u čisto francuski projekat koji bi se finansirao nemačkim i španskim novcem od poreza.

Osim industrijske sujete, presudile su i nepremostive taktičke razlike u samom dizajnu. Pariz je čvrsto insistirao na lakšem avionu koji može poletati s njihovih nosača aviona, dok je Berlin tražio masivniji, teži avion s većim dometom, optimizovan za nadmoć u vazduhu nad evropskim tlom.

Kao kompromis, Berlin je u jednom trenutku predložio izgradnju dva potpuno različita aviona, ali to je za Pariz bilo finansijski i logistički neprihvatljivo, piše France24.

Foto: Iberia

Foto: Airbus Helicopters

Foto: Lufthansa

Foto: Zeljko Puhovski / Cropix / Profimedia

Francuski politički vrh nije skrivao razočaranje, a Sedrik Perin, predsednik odbora za odbranu u francuskom Senatu, otvoreno je komentarisao kako je jedino još Emanuel Makron slepo vjerovao u opstanak ovog projekta te da je bolje što pre doneti ovu odluku kako se ne bi gubilo dodatno vreme i novac.

Spas pratećih sistema i spora smrt evropske vojne industrije

Ipak, nemačka strana naglašava da potpuni krah aviona ne znači nužno i prekid svake saradnje. Pariz i Berlin pokušaće da spasu barem razvoj dronova i spomenutog digitalnog sistema.

Ministarstva odbrane obe zemlje dobila su zadatak da do samita u julu izrade novi plan saradnje usmjeren na nekoliko realnih i relevantnih projekata.

Međutim, kritičari upozoravaju da je ovaj krah samo nastavak dugog niza neuspeha zajedničke evropske odbrane. Poslednjih godina sličnu su sudbinu doživjeli zajednički francusko-nemački planovi za razvoj pomorskih patrolnih aviona, novog super-tenka i modernih artiljerskih sistema.

Francuska se takođe tiho povukla iz višenamenskog projekta Eurodrone, ostavljajući Nemačku, Italiju i Španiju u potpunoj neizvesnosti.

Gde će Berlin sada tražiti partnere?

Nakon ovog teškog odbrambenog rastanka, Nemačka se nalazi u izrazito nezavidnoj poziciji. Opcija spajanja s konkurentskim projektom GCAP, koji zajednički razvijaju Velika Britanija, Italija i Japan, teško je izvodljiva jer je taj program već duboko strukturiran i u njemu nema mesta za novog teškaša koji bi ponovo tražio svoja prava na zajedničko odlučivanje.

Druga opcija je švedski Saab, s kojim Airbus ima dobre odnose. Ipak, vojni stručnjaci napominju da Šveđani istorijski razvijaju manje, lakše i jeftinije lovce, što je u potpunoj suprotnosti s robusnim mašinama kakve su Berlinu potrebne za odbranu istočnih granica NATO saveza.

Zavesa je tako spuštena, a Evropa je još jednom bolno dokazala da su nacionalni interesi, politički prestiž i profit domaćih kompanija i dalje daleko ispred zajedničke evropske bezbednosti, zaključuje Politico.

(Telegraf.rs/Jutarnji.hr)