PARADOKS Tramp koji negira klimatske promene uvodi takse Brazilu zbog seče šuma u Amazonu?!

Tokom prve godine svog drugog mandata, predsednik SAD Donald Tramp uložio je poseban napor da negira posledice klimatskih promena.

U govoru pred Ujedinjenim nacijama u septembru 2025. godine, nazvao je ugljenični otisak "prevarom" i kritikovao klimatske politike, poručivši: "Vetrenjače su jadne".

Preporučujemo

Bela kuća je ukinula subvencije za obnovljive izvore energije, ocenjujući ih kao rasipanje državnog novca, prenosi Fortune.

Međutim, administracija je ovog meseca pokrenula istragu o krčenju šuma u Brazilu u okviru Trampove primene novih carina, koje podrazumevaju istrage o trgovinskim praksama drugih zemalja.

Brazil je dom za oko 60 odsto kišnih šuma, koje apsorbuju ugljen-dioksid koji bi inače dospeo u atmosferu i doprineo globalnom zagrevanju. Legalno krčenje šuma, uglavnom zbog stočarstva i širenja poljoprivrednih površina, koštalo je zemlju oko 3,7 miliona jutara šume godišnje.

Naravno, Tramp nije promenio mišljenje o klimatskim promenama, iako njegova iznenadna zabrinutost zbog seče šuma deluje ironično.

Umesto toga, kancelarija američkog trgovinskog predstavnika, "Office of the United States Trade Representative", najavila je talas novih carina za desetine važnih trgovinskih partnera SAD na osnovu Člana 301 Zakona o trgovini iz 1974. godine, tvrdeći da te zemlje nisu sprovodile zabrane uvoza robe proizvedene prinudnim radom.

Mere uključuju dodatni porez na uvoz iz Brazila od 12,5 odsto. Brazil je optužen za šest praksi koje, prema tvrdnjama Vašingtona, nezakonito ograničavaju američku trgovinu, uključujući nepravedne i povlašćene carinske stope, prepreke na tržištu etanola, kao i nezakonito krčenje šuma.

Nelegalna seča drveća i krčenje zemljišta često se oslanjaju na neplaćeni ili nedovoljno plaćeni rad, a proizvodi nastali kroz takve aktivnosti mogu imati veštački niže troškove zbog nepravednih radnih praksi, čime se narušava tržišna konkurencija.

Istraga navodi da je Brazil prekršio sopstvene zakone o zaštiti životne sredine, ali se klimatske promene ne pominju izričito.

Nove carine prema Članu 301 usledile su nakon što je Vrhovni sud SAD poništio carine uvedene na osnovu Zakona o međunarodnim ekonomskim ovlašćenjima u vanrednim situacijama. Kako Trampova administracija traži nove načine da očuva ključni deo svoje trgovinske politike, uvedene su i carine prema Članu 122, koji dozvoljava privremene dažbine do 15 procenata.

Te carine, koje važe 150 dana, ističu 24. jula, što dodatno povećava značaj da carine uvedene prema Članu 301 ostanu na snazi.

"Ponestaje mu opcija", izjavio je profesor Mark Buš.

Trampove carinske tenzije

Međutim, Trampova carinska politika je uglavnom nepopularna i kod američkih kompanija i kod domaćinstava. Dok desetine hiljada uvoznika traže povraćaj novca kako bi nadoknadili troškove od više od godinu dana uvoznih poreza, Amerikanci su sve skeptičniji prema Trampovoj poruci o pristupačnosti.

Buš je primetio da su demokrate dosledno insistirale na krčenju šuma i sugerisao da bi, pošto carine ostaju nepopularne, njihovo uokvirivanje oko etičkih pitanja koja favorizuju levičarski političari moglo da im da podsticaj, posebno pred srednjoročne izbore.

"Veliko pitanje je kada je Tramp zasićen i sa kojim ciljem na umu?", rekao je i dodao:

"I da li to utiče na narativ o pristupačnosti uoči srednjoročnih izbora?".

Za Buša, istraga o Brazilu po članu 301 je diskreditovana Trampovim hlađenjem trgovinskih odnosa sa Brazilom. Prošle godine, Tramp je uveo carinu od 50 odsto Brazilu kao odgovor na njegovo gonjenje bivšeg predsednika i Trampovog saveznika Žaira Bolsonara, dok je novi predsednik, Luiz Inasio Lula da Silva, odbio istrage po članu 301.

"Nemojte previše čitati u to. Vidite, ovo nije ozbiljno", rekao je Buš.

"To je samo vaš standardni kuhinjski pristup: Bacate sve na Brazil jer je Tramp ljut na Brazil, i vidite šta će se zalepiti. I nadate se da će vam to što se zalepi dati carinu od 10 do 20 odsto kao lek.“

Američki preokret oko krčenja šuma

Postoji dodatni sloj ironije u tome što Trampova administracija opominje Brazil posebno zbog krčenja šuma, objasnio je Buš. SAD su bile čvrst protivnik Uredbe Evropske unije o krčenju šuma (EUDR), koja zahteva od kompanija da dokažu da određena roba, poput soje i drveta, ne potiče sa zemljišta koje je krčeno šumama.

SAD i više od desetak drugih zemalja, uključujući Brazil, tvrdile su da je ove pokazatelje teško meriti i da su revizije skupe. Uredba o deforestaciji SAD (EUDR) je takođe efikasno izbacila Brazil sa evropskog tržišta soje jer mnogi poljoprivrednici ne mogu da priušte revizije.

Optužujući Brazil za nezakonitu deforestaciju, SAD ne samo da protivreče sopstvenom stavu kojim pozivaju na regulaciju deforestacije, već i oponašaju politiku kojoj su se istorijski protivile, istakao je Buš.

"Ovo radite da biste zaštitili svoje tržište od određenog uvoza. I ironično, sada SAD slede primer iz Uredbe o deforestaciji SAD i kritikuju Brazil zbog manje-više iste stvari", zasključio je on.

(Telegraf.rs)